бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Багьудичевси адамлис – бягIуси гьуни

Багьудичевси адамлис – бягIуси гьуни

Жяв замунтачибадал багьудичебти адамтани мурталра чула гьала тIашдатурти мурадуни халати сархибдешуначил ва чус дигуси тяхIярли ихъутири. Илдас гьар-чинабалра бягIуси гьуни бирусири.

 

Илкьяйдали саби гьаннара. Мурхьти багьудлуми лерси, гьарил баркьудилизир бурсидешуни лерси адамлис гьамадли бирар сунени бузахъуси хIянчилизиб ва гIямрулизиб. Илдигъунтазибад саби чеалкIути наслубас насихIятчибира бетарути.

Багьудлуми агарси адам мугIяллим ветаэсра хIейрар, сенахIенну ил сунени бучIахъути дурхIнас гьар секIайзив гIибратли виэс чебиркур: сунела дарс балнилизив, хIял-тIабигIятлизив, баркьудлумазив. МугIяллимли саби дурхIни гьарли-марти патриотунили, ВатIайчи дигичебтили абилкьутира. Ил багьандан мугIяллимтачира тIалабуни дахъал лер.

Дигесли саби, гьар дус августличиб белчIудила кабизлизир, мугIяллимтала санигIятлизир, школала гIямрулизир алкIути масъулти пикридарес цалабиркни. ХIера, републикализибра Дагъиста БекIла бекIдешлиуб илгъуна балбуц бетерхур. Иличир гIяхIцад аргъбаибти масъулти ахъдуциб, дарибти хIянчила баянти каиб ва челябкьлализир гIямрулизир детерхахъес пикридарибти кьасани-мурадуначила аргъахъиб.

Илаб регионна БекIли хаслира пикри бяхIчиаиб ишхIелла жагьилтас патриот бяркъ бедлугниличи. БусягIятла замана нушала улкаличи гьар шайчирад къадагълуми кадизахъурси ва иличи декIар-декIарти тяхIярла къияндешуни дяхIчиаибси замана, дила пикрили, ил бегIлара мягIничебси ва аргъбаибси масъала саби: нушала жагьси наслу ВатIайс мартили абикьни. Гьайгьайрагу, ил мугIяллимтачицун ахIен хъарси, ил арагIебли жамигIятлара масъала саби. Сен-биалра, цаибти хьулчни кадирхьути сари школализир. Иличирад дехIдихьили, бегIтасра чула дурхIначил гъайбикIес, бузес чебиркур.

Гьанна, телефонтази кабиили, биштIатас бучIес хIейгуси замана, илдази иргъахъес хIяжатли саби багьудлуми касибси адамлисцун диъни дунъяла лерилра лигIматунира гьаргдирути. Халабаили, илди чинабяхI батбихьалра, гьарил бетуцлизир багьудлуми хIяжатдиркути сари.

Багьудлумала бягIуси, гьарзаси гьунчирад гьайбатли ганздикIеная, ахIерти гIулухъаби, жагьилти! ИлхIели хIушаб гьар-чинабалра чараагарли гьарбилзан!

 

Салимат ГIялиева

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


Ванза нушала хъали саби

«Умудеш - Аллагьличи вирхнила байхъала саби», - дурхъаси хIядис Акьути бурхIназир шагьар батурли шилизи рашес дигахъулра, имцIаливан жагати хIебла бурхIназир. Бамсриахъили Уркарахъирад чаррирухIели гьунила дублар мер-мерличир лайкадакIили дицIибти гавлагуни чедиулри. Илди цара кIелра...


Тулкни

Ибрагьим Халилли урши гахъес тиладибариб Аллагь ﷻ! Аллагь ﷻ! Я Раббанна я Аллагь ﷻ(3-йна) Игъфирлана зунубана я Аллагь ﷻ.   Ибрагьим Халилли урши тиладивариб, Аллагьличил ﷻ сунени вягIда бариб БегIлара дигуси кьурбайс лугьас иб, Наб Аллагьли ﷻ урши кьадарваралли.   Илис урши...


Хъалибарглис мягIничерти…

> Хъалибарг – дунъяличиб бегIлара жявхIелла социальный бяхIчибизла институназибад ца саби. Илкьяйдали хъалибарг сабира биштIаси пачалихъличи мешубиркуси жамигIятла белхъхIебелхъуси бутIара саби.   ГIямрула илди хIекьдешуначила нушазивад гьарилли балуси саби. ГIядатлибиубливан,...


Суалти-жавабти

- ДехIибала дируси мерличир яра палтарличир кадикибти гъез лерли диалли, дехIибала халдирутив? - Адамла гъез мурул адамла диаб яра хьунул адамла диаб нясдешлизи (нажаслизи) халдирути ахIен. Ил багьандан, гъез лерси мерличир дарибти дехIибала дулъути ахIен. Амма илди мяхIрам ахIенси хьунул адамла...


Салат

ГIягIнидиркур: Шампиньон шайтIа кьапIни – 400 гр; гIяргIяла диъ – 300 гр; хияр – 4; гидгари – 4; гIявадеш, зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ШайтIа кьапIни умударили, авал-шел бутIаличи кьисдарили, духъутIдиайчи дерцIая. Делхьи...