бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Багьудичевси адамлис – бягIуси гьуни

Багьудичевси адамлис – бягIуси гьуни

Жяв замунтачибадал багьудичебти адамтани мурталра чула гьала тIашдатурти мурадуни халати сархибдешуначил ва чус дигуси тяхIярли ихъутири. Илдас гьар-чинабалра бягIуси гьуни бирусири.

 

Илкьяйдали саби гьаннара. Мурхьти багьудлуми лерси, гьарил баркьудилизир бурсидешуни лерси адамлис гьамадли бирар сунени бузахъуси хIянчилизиб ва гIямрулизиб. Илдигъунтазибад саби чеалкIути наслубас насихIятчибира бетарути.

Багьудлуми агарси адам мугIяллим ветаэсра хIейрар, сенахIенну ил сунени бучIахъути дурхIнас гьар секIайзив гIибратли виэс чебиркур: сунела дарс балнилизив, хIял-тIабигIятлизив, баркьудлумазив. МугIяллимли саби дурхIни гьарли-марти патриотунили, ВатIайчи дигичебтили абилкьутира. Ил багьандан мугIяллимтачира тIалабуни дахъал лер.

Дигесли саби, гьар дус августличиб белчIудила кабизлизир, мугIяллимтала санигIятлизир, школала гIямрулизир алкIути масъулти пикридарес цалабиркни. ХIера, републикализибра Дагъиста БекIла бекIдешлиуб илгъуна балбуц бетерхур. Иличир гIяхIцад аргъбаибти масъулти ахъдуциб, дарибти хIянчила баянти каиб ва челябкьлализир гIямрулизир детерхахъес пикридарибти кьасани-мурадуначила аргъахъиб.

Илаб регионна БекIли хаслира пикри бяхIчиаиб ишхIелла жагьилтас патриот бяркъ бедлугниличи. БусягIятла замана нушала улкаличи гьар шайчирад къадагълуми кадизахъурси ва иличи декIар-декIарти тяхIярла къияндешуни дяхIчиаибси замана, дила пикрили, ил бегIлара мягIничебси ва аргъбаибси масъала саби: нушала жагьси наслу ВатIайс мартили абикьни. Гьайгьайрагу, ил мугIяллимтачицун ахIен хъарси, ил арагIебли жамигIятлара масъала саби. Сен-биалра, цаибти хьулчни кадирхьути сари школализир. Иличирад дехIдихьили, бегIтасра чула дурхIначил гъайбикIес, бузес чебиркур.

Гьанна, телефонтази кабиили, биштIатас бучIес хIейгуси замана, илдази иргъахъес хIяжатли саби багьудлуми касибси адамлисцун диъни дунъяла лерилра лигIматунира гьаргдирути. Халабаили, илди чинабяхI батбихьалра, гьарил бетуцлизир багьудлуми хIяжатдиркути сари.

Багьудлумала бягIуси, гьарзаси гьунчирад гьайбатли ганздикIеная, ахIерти гIулухъаби, жагьилти! ИлхIели хIушаб гьар-чинабалра чараагарли гьарбилзан!

 

Салимат ГIялиева

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


ЧевяхIсила хъарбаркьуни дузахъес чебиркур

Кабиили бикути, палтар, тIалхIяна ицути машинаби, компьютерти, телевизорти, хутIличир дузути чяйникуни, печани, яшавла шуртIри кункдирути дахъал ваяхI гьаналла замана дуракаили сари, илди халкьли дузахъули сари. ВаяхI исухIели, илди секьяйда дузахъутил бурути жузира (инструкция по применению)...


Дурхъати дугьби

ЧевяхIси Кьудратла ВегIли декIарбарибти дурхъати идбагуни адаб хIяяла ва сабурла шайчиб адамтас гIибратли бирутири. Илдазибад гьарилла дугIя лебсири, илала кумекличил Аллагьличи ﷻ дугьабилзутири ва ЧевяхIсини илдас жаваб чарбирусири.   Айюб Идбагла дугIя Айюб Идбагличила нушани газетала...


ГIурра гаджетунала асарличила

Гьалавван наб ца тяниш къаршиикиб. «Нуни дила дурхIнази телефон батахъес вирули ахIенра. Мурталра илизив хахамвикIули сай. Кебасасли, вяв-чIярлизи ихъули сай, ва вяхIес булан валилзули сай. Балули ахIенра се барес хIяжатлил», – викIи ил.   Марлира, гIергъити дусмазиб...


Се бируси?

– Адамли урхIла беткахъибси мицIираг баргили виалли се бируси?   – Эгер адамли шила яра шагьарла дураб урхIла мицIираг баргалли, илизиб ихтияр лебси саби ил сунечил барх арбукес, сунес батес ахIи, илала хужаим варгайчи мяхIкамбарес багьандан. Илкьяйдали илини къайгъибарес...


Республикализивра цаибси

Дила белкIла игитгъуна адамличила макьала белкIес цазаманализиб къияннира бирар, гьамадлира. Мурхьти багьудлумачилси гIялимличила белкIес, хаслира ил академик виалли, лайикьси тяхIярли бетхIерар или гьанбиркули бирар. ГIялимличил ца даражаличир ихтилатдикIес, гIилмулашал мурхьти илала багьудлумачи...