бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Багьудичевси адамлис – бягIуси гьуни

Багьудичевси адамлис – бягIуси гьуни

Жяв замунтачибадал багьудичебти адамтани мурталра чула гьала тIашдатурти мурадуни халати сархибдешуначил ва чус дигуси тяхIярли ихъутири. Илдас гьар-чинабалра бягIуси гьуни бирусири.

 

Илкьяйдали саби гьаннара. Мурхьти багьудлуми лерси, гьарил баркьудилизир бурсидешуни лерси адамлис гьамадли бирар сунени бузахъуси хIянчилизиб ва гIямрулизиб. Илдигъунтазибад саби чеалкIути наслубас насихIятчибира бетарути.

Багьудлуми агарси адам мугIяллим ветаэсра хIейрар, сенахIенну ил сунени бучIахъути дурхIнас гьар секIайзив гIибратли виэс чебиркур: сунела дарс балнилизив, хIял-тIабигIятлизив, баркьудлумазив. МугIяллимли саби дурхIни гьарли-марти патриотунили, ВатIайчи дигичебтили абилкьутира. Ил багьандан мугIяллимтачира тIалабуни дахъал лер.

Дигесли саби, гьар дус августличиб белчIудила кабизлизир, мугIяллимтала санигIятлизир, школала гIямрулизир алкIути масъулти пикридарес цалабиркни. ХIера, републикализибра Дагъиста БекIла бекIдешлиуб илгъуна балбуц бетерхур. Иличир гIяхIцад аргъбаибти масъулти ахъдуциб, дарибти хIянчила баянти каиб ва челябкьлализир гIямрулизир детерхахъес пикридарибти кьасани-мурадуначила аргъахъиб.

Илаб регионна БекIли хаслира пикри бяхIчиаиб ишхIелла жагьилтас патриот бяркъ бедлугниличи. БусягIятла замана нушала улкаличи гьар шайчирад къадагълуми кадизахъурси ва иличи декIар-декIарти тяхIярла къияндешуни дяхIчиаибси замана, дила пикрили, ил бегIлара мягIничебси ва аргъбаибси масъала саби: нушала жагьси наслу ВатIайс мартили абикьни. Гьайгьайрагу, ил мугIяллимтачицун ахIен хъарси, ил арагIебли жамигIятлара масъала саби. Сен-биалра, цаибти хьулчни кадирхьути сари школализир. Иличирад дехIдихьили, бегIтасра чула дурхIначил гъайбикIес, бузес чебиркур.

Гьанна, телефонтази кабиили, биштIатас бучIес хIейгуси замана, илдази иргъахъес хIяжатли саби багьудлуми касибси адамлисцун диъни дунъяла лерилра лигIматунира гьаргдирути. Халабаили, илди чинабяхI батбихьалра, гьарил бетуцлизир багьудлуми хIяжатдиркути сари.

Багьудлумала бягIуси, гьарзаси гьунчирад гьайбатли ганздикIеная, ахIерти гIулухъаби, жагьилти! ИлхIели хIушаб гьар-чинабалра чараагарли гьарбилзан!

 

Салимат ГIялиева

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


ШягIбан базличила баянти

Ил базла хасдешуни: цаибил – ил баз нушала Идбагла ﷺ базлизи халбируси саби; кIиибил - ил базлизив дубурцни гIяхIил чебиули саби;  хIябъибил – ил базлизиб Бараатла дуги леб.   «Аллагьлиﷻ лерил Сунени акIахъубтала кьисматуни ШягIбан базла байхъайзибси дуги...


Дурхъаси Лайлатуль Кьадрила дуги

Бусурмантала умматлис Лайлатуль Кьадрила дуги хасси тяхIярла шабагъат саби, чусра УркIецIила ВегI Аллагьли ﷻ пешкешбарибси. Кьуръайзиб бурули саби: «Лайлатуль Кьадрила дуги азир базличиб дурхъаси саби» или. Илала мягIна – 1000 баз, чузибра Лайлатуль кьадрила дуги агарти. Ил дуги...


Бархьдеш

ЦархIил тяхIярли биэсра хIебирар…   Гьалабван нуни Интернетлизиб ца ролик чебаира. Илав профессорли гьалабси парталичи кариибси студенткази «дурарухъен аудиториялизирад ва гьаннала гIергъи хIу чераэс хIейги дила лекциябачир» или дуракаиб. Рурси дебали уркIрухъун, селра эс...


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


МухIяммад Идбагла ﷺ баракатла хьунри

Жувайрият МухIяммад Идбагла ﷺ хьунул Жувайрият Бану Мусталакь кьамла бекI Харисла рурси сарри. Ил бану Мусталакь кьамличилси дергълис гIергъи ясирбуцибти-ургар лерсири. Илис Барра бикIусири. Ил сунела кьамлизивадси узикьар Мусафия бин Сафванна хьунул сарри, сайра ил дергълизив алхунси. Ил...