бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Хъайчи кайэс кьасбарибсила адабуни

 

- БегI гьалаб пикрибяхIчиаэс чебиркур сунечил хъали–цIа адуцес кьасбарибси рурсили дин бузахъниличи. ГIур жагадешличи, гIур биалли илала мас-давлала даражаличи

- Гьеч асухIебирар тIалаббарес: «ХIуни хIечил барх пулан секIал ха» или

- Асубируси ахIен сукни вашес динна узи сукни вашуси рурсиличи

- Мекъла байрамличиб ЧевяхIсиличивад гьарахъирути яра увяхIирути баркьудлуми дирахъес хIебалтес

- ЦIикурличил цунухъес асухIебирар чинад-биалра чебиуси мерличив

- АсухIебирар гъамтала гьалав цIикурличи байикIес. Ил барес асубирар чIянкIли сабицун калунхIели

Вакил варес гIягIниси саби гъамти юлдашуназивад, бирхауди бихьеси ва гъай-мез хIедируси

 Рурсили дин бузахъниличила, илини дехIибала дирниличила яра хIедирниличила, урезиличила, умудешличила, ихтилатлизиб илала дугьбала даражаличила, хъулирад дурарулхъулил ахIенал, илала бегIтачилси бархбасличила багьес чебиркур

Сукни укьайчи дигIянни рурси чераэс кьасбарес гIягIнибиркур. Илала бегIтала хасдешуначила, дин бузахъниличила ва баркьудлумачила.

 

Сунечи сукни бакIибти рурсила адабуни  

 

- БегI гьалаб илини багьес чебиркур сунечи сукни вакIибсила дин, мазгьаб, адаб-хIяяла ва хIял-тIабигIятла шалти къиликъун.

Илкьяйдали илини балутази хьарбаэс гIягIниси саби илала алавчарти бархбасуначила. Илини дехIибала цунни дирутил яра жамигIятличил дирутил, вачарлизив яра сунела цархIил журала санигIятлизив бархьдеш бузахъулил ахIенал багьес чебиркур.  

Рурсили цаибси яргализиб уршила давла ахIенну хIербарес гIягIниси, илини дин бузахъни саби, илала машгьурдеш ахIенну, бухIнабси жагадеш саби.

Илини илала алапаличи кьабулдеш чебаахъес ва илала хъарбаркьуни тамандирес гIягIниси саби.

Ил дебали мягIничебси саби цаличи ца гъамтили бетаэс ва цала-ца ургаб диги акIахъес багьандан.

 

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


ВегIла улка багьандан цIахли саби

ИшбархIи дила белкIлизиб нуни ахъбурцисра, дила бекIлизибцун ахIи, бахъал цархIилтала бургазибра алкIуси суал. Абдал ахIенси, гIядатла адам иличила пикрихIейкIес хIейрар. Ил суал жура-журала зягIипдешуназибад биштIати арабарес или арц учидяхъес кьасли телевидениелизирад чедиахъути передачабачила...


Таяммум

Таяммум – шин агархIели яра илди чедетаахъили, гIягIниси тяхIярли дарес биркIантас зарал бетарухIели, шинна мерлар гIянжи дузахъни саби. Таяммум дарес хIяжатбиркур (чеббирар):   1.Дазала дарес шин агархIели (алав-гьалав сунени вявъибхIели тIама бакьеси мерлаб, 200 метрла радиусличир...


Пачас савгъатуни

Гьалабла замана левли уили сай ца пача. Илала биштIати аги, ил багьандан илини кьасбариб ятим урши варгили кIялгIялизив халаваахъес ва сунела мас-мулкла ва лебдешла букьур ветаахъес. Илини аргъиб ца биштIаси шагьарлизиб шел ятим урши хIербирули биъниличила ва илдазивад чи-биалра сунела букьур варес...


Нушала челябкьлали сабти илди мяхIкамбирехIе…

ГIергъиси замана гIулухъабала хIейгидизести адуцала лебтанилра хIясибдирули дургар. Сегъунти сари илди? ИшбархIи бахъалгъунти жагьил адамтани, школала бучIантани урези-хIяяагарли, чина-биалра тIашбизурхIели электронный тяхIярла папрусуни дитIикIули сари, цархIилван илдас вейпуни бикIули...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...