бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Хъайчи кайэс кьасбарибсила адабуни

 

- БегI гьалаб пикрибяхIчиаэс чебиркур сунечил хъали–цIа адуцес кьасбарибси рурсили дин бузахъниличи. ГIур жагадешличи, гIур биалли илала мас-давлала даражаличи

- Гьеч асухIебирар тIалаббарес: «ХIуни хIечил барх пулан секIал ха» или

- Асубируси ахIен сукни вашес динна узи сукни вашуси рурсиличи

- Мекъла байрамличиб ЧевяхIсиличивад гьарахъирути яра увяхIирути баркьудлуми дирахъес хIебалтес

- ЦIикурличил цунухъес асухIебирар чинад-биалра чебиуси мерличив

- АсухIебирар гъамтала гьалав цIикурличи байикIес. Ил барес асубирар чIянкIли сабицун калунхIели

Вакил варес гIягIниси саби гъамти юлдашуназивад, бирхауди бихьеси ва гъай-мез хIедируси

 Рурсили дин бузахъниличила, илини дехIибала дирниличила яра хIедирниличила, урезиличила, умудешличила, ихтилатлизиб илала дугьбала даражаличила, хъулирад дурарулхъулил ахIенал, илала бегIтачилси бархбасличила багьес чебиркур

Сукни укьайчи дигIянни рурси чераэс кьасбарес гIягIнибиркур. Илала бегIтала хасдешуначила, дин бузахъниличила ва баркьудлумачила.

 

Сунечи сукни бакIибти рурсила адабуни  

 

- БегI гьалаб илини багьес чебиркур сунечи сукни вакIибсила дин, мазгьаб, адаб-хIяяла ва хIял-тIабигIятла шалти къиликъун.

Илкьяйдали илини балутази хьарбаэс гIягIниси саби илала алавчарти бархбасуначила. Илини дехIибала цунни дирутил яра жамигIятличил дирутил, вачарлизив яра сунела цархIил журала санигIятлизив бархьдеш бузахъулил ахIенал багьес чебиркур.  

Рурсили цаибси яргализиб уршила давла ахIенну хIербарес гIягIниси, илини дин бузахъни саби, илала машгьурдеш ахIенну, бухIнабси жагадеш саби.

Илини илала алапаличи кьабулдеш чебаахъес ва илала хъарбаркьуни тамандирес гIягIниси саби.

Ил дебали мягIничебси саби цаличи ца гъамтили бетаэс ва цала-ца ургаб диги акIахъес багьандан.

 

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Суалти-жавабти

– Мурул-хьунул декIарбикили гIергъи хьунуйзиб муруйзибад къиян –хIекь чебахъахъес (компенсация) тIалаббарес ихтияр лебсив, эгер мурул цахIнаб хIербирухIели хьуна арцличил хIерирули кали виалли? – Эгер мурул хьуна арцличил хIерирули кали виалли, илини биалли дугьбачил иличи...


Се бируси?

– Адамли урхIла беткахъибси мицIираг баргили виалли се бируси?   – Эгер адамли шила яра шагьарла дураб урхIла мицIираг баргалли, илизиб ихтияр лебси саби ил сунечил барх арбукес, сунес батес ахIи, илала хужаим варгайчи мяхIкамбарес багьандан. Илкьяйдали илини къайгъибарес...


ДехIибала черихъни

Бусурман адам 13 – 14 дус виубхIейчивад балугълаваибси сай: хIебиалли, иличи дехIибала, дуббуцари ва цархIилти Аллагьлис ﷻ дирути гIибадатла жураби (фарзани) хъарти сари. Фарзла (паризала) цадехI дехIибала уркалунси 70 дус жагьаннабла цIализив вирар или цабехIти гIялимтани буруси пикри лебси...


Дурхъати дугьби

ЧевяхIси Кьудратла ВегIли декIарбарибти дурхъати идбагуни адаб хIяяла ва сабурла шайчиб адамтас гIибратли бирутири. Илдазибад гьарилла дугIя лебсири, илала кумекличил Аллагьличи ﷻ дугьабилзутири ва ЧевяхIсини илдас жаваб чарбирусири.   Айюб Идбагла дугIя Айюб Идбагличила нушани газетала...


ХIижаб бихнила 10 сабаб

Чумал дус гьалаб нуни хIижабла мягIна гьаргбарира, ва ЧевяхIсила уркIецIиличибли гьанна разидешличил ил бихулра. Иш белкIлизиб нуни бусурман хьунул адамтани хIижаб бихнила сабабтачила бурис. Рирхулра ишди баянтани цархIилти рузбира илгъуна баркьуди дураберкIахъес уркIичеббиру.   Се саби...