бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Пайдаласи бухъала

Пайдаласи бухъала

ХIушани балусив къабакъ – дунъяличиб бегIлара халаси цIедеш биъни? Сунезир дахъал микроэлементуни ва витаминти лерни багьандан ил цархIилти овощуначиб ва цIедешличибра пайдаласи саби. ИмцIаливан ил печьла карилаб берцIили, варъаличил букули бирар. Амма къабакъ диъличилра бизиси саби. Иличила бурехIе.

БерцIибси къабакъ диъличил ва картошкаличил

Иш хурег барес багьандан чидил-дигара журала къабакъ асубирар, амма муритазибад беркала бизиси бетарар. Илкьяйдали диъра хIушаб дигуси пайдалабарес вирар. Нушани гIяргIяла диъ касира, илгъуна гIявали ахIенси диъличил хурег бяргIибхIелира беркес вирар.

ГIягIнидирур: къабакъ – 1 кг, картошка – 1 кг, диъ – 1 кг, цIуба жерши – 2 бекI, итан жершила – 2 цула, зе, перец, кьар – бизидеш хIясибли, илизир дерцIес гIявадеш.

ГIяргIяла диъ бибгIян-барили буцIарбарибси игълавлизиб берцIес. Жерши байхъу мявала жураличил, картошка ва къабакъ авмузли дибгIяндарес ва лерилра овощуни декIарли мургьи рангдиайчи дерцIес. Овощуни ва диъ гъудурдарили, зе, перец дархаая. Гьала хили ванабарибси таба гIявабакили, гъудурмай ила кабихьая ва 180 градусличил сягIятцадхIи батирая. Хурег кьарличил жагабарая.

Диъли бицIибси къабакъ

Иш хурег хъалибарглис байрумтасра бархли столличи кабихьес вирар, илцадра жагали чебиуси ва бизиси саби. Пайдалабарес вирар ца къабакъ, яра чумал диштIати.

ГIягIнидиркур: ургабси къабакъ – 1, диъ – 1кг, цIуба жерши – 2-3 бекI, набадари – 1, итан жершила 2-3 цула, зе, перец, кьар, гIявадеш.

Жагаси, кам ва тIели заяхIедиубси къабакъ декIарбарая. Иличибад бугаси дисли хъар алэная, чебхьла бетаэсли. Кьулсаличил кьуми урасили умубарая. Диъ хIушаб дигусигъуна касес дирудая. Нушани лигуби агарси гIяргIяла диъ пайдалабирехIе. ЦIуба жерши ва итан жерши кьисдарая, набадари теркаличиб бубхули бибгIянбарая. БуцIарбарибси игълавлизир цIуба жерши, набадари ва байхъала итан жерши бара дерцIая. Ила кесекунарбарибси гIяргIяла диъ бархаая, зе, перец какьая. 15 минут багьласи цIаличиб белхьахъи, убкасая. БяргIяхъили, ил гъудурмайли къабакъ бицIая ва 200 градусла буцIарбарибси табализи (духовка) 1 сягIятлис кабихьая. Ил буцIнила тяхIяр къабакъла бабздешлизибад дигахъуси саби. Кам жагали берцIили шалуби кIантIидиубхIели, нушала хурег хIядурси саби. Къабакъла чебхьла чебасили калунси итан жерши ва дибгIяндарибти кьар какьая ва столличи кабихьая.

Беркала ашбираб!

ПАТIИМАТ МЯХIЯММАДОВА

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Республикализивра цаибси

Дила белкIла игитгъуна адамличила макьала белкIес цазаманализиб къияннира бирар, гьамадлира. Мурхьти багьудлумачилси гIялимличила белкIес, хаслира ил академик виалли, лайикьси тяхIярли бетхIерар или гьанбиркули бирар. ГIялимличил ца даражаличир ихтилатдикIес, гIилмулашал мурхьти илала багьудлумачи...


ДехIибайс ужра

Дархьли, дурусли, чедетаахъили, кьабулдаресли дарибти дехIибайс Аллагьли ﷻ гIеббиахъуси халаси ужраличила бурути дахъал хIядисуни лерти сари. Илди гьаладирхьулра:   «МухIяммадлира ﷺ илала умматлира дарибти савлила дехIиба 2 ракагIят багьандан ил бархIилара ил дугилара бунагьуначивад...


Суалти-жавабти

– Мурул-хьунул декIарбикили гIергъи хьунуйзиб муруйзибад къиян –хIекь чебахъахъес (компенсация) тIалаббарес ихтияр лебсив, эгер мурул цахIнаб хIербирухIели хьуна арцличил хIерирули кали виалли? – Эгер мурул хьуна арцличил хIерирули кали виалли, илини биалли дугьбачил иличи...


ДехIибала черихъни

Бусурман адам 13 – 14 дус виубхIейчивад балугълаваибси сай: хIебиалли, иличи дехIибала, дуббуцари ва цархIилти Аллагьлис ﷻ дирути гIибадатла жураби (фарзани) хъарти сари. Фарзла (паризала) цадехI дехIибала уркалунси 70 дус жагьаннабла цIализив вирар или цабехIти гIялимтани буруси пикри лебси...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5,6 – ибил номертазиб)   ТIалаб хIясибли декIарбикни Хьунуйзиб ихтияр лебси саби муруйзи магьар кабушахъес тIалаббарес, эгер муруй сунечи шаригIятли хъардарибти таманхIедиралли. ИлхIели илини муруй бедибси магьарла мас чарбарес гIягIниси саби, чула-ургаб гъамдеш бетаурли...