бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Хьунул адамла дуббуцари

Хьунул адамла дуббуцари

Хьунул адамла дуббуцари

Дуббуцари Кьиямала бархIи вирхусилис гьалабизли бирар

Хьунул адамлис Рамазан базлизир мурул адам кьяйда дубрурцес чебси саби. Ил багьандан илис сунела лезмиличил дебали мяхIкамли рирес чебиркур: пайдаагарти мезлизи хIейхъули ва имцIати гъай хIедирули, хIятта илкьяйдали илис цархIилти бузразирра риэс гIягIниси биалра. Гьеч хъумартес асухIебирар Рамазан баз – хасси ва бунагьуназибад умубируси баз биъниличила. Нушала лезмили, нушала дуббуцари заядарес бирар. ВиштIасилис баибти хьунул адамтас ва ниъли балхутас дуббуцибхIели чула яра виштIасила арадешлис урехи лебли биалли, дуббуцари уббатес асубируси саби. Ил тяхIярлизиб балуси тухтурличил пикри цалабяхъес чебиркур. Рахли нешла арадешлис зарал биубли биалли, илини сагъриубхIели, 1 муд анкIила гIякIа бедес чебси ахIен (650 грамм).

Эгер илини дуббуцари виштIасилис зарал бирнила урехили урдатурли риалли, илини илди гIергъиси Рамазан баз сабаайчи черахъес чебси саби. ВиштIасила арадешлис урехи лебли урдатурли риалли, гьар уббатурси бархIилис гIякIа - 1 муд анкIилара бедили, урдатурти бурхIнира черахъес гIягIниси саби. Рамазан базличила бурули, имцIабарес вирар, гьарил дубруцибси бархIилис хьунул адамли ЧевяхIси Аллагьла ﷻ уркIецIира халаси шабагъатра касес имканбикIур. Се тяхIярли? Сунела хъалибарглис савли абизахъурли, акбар белчIайчи хурег барили букахъес кумекбирни багьандан. Илкьяйдали бархIехъ дуббатахъесра беркеси бирули риалли. Савли хъалибарглис хурег балкьаахъурли, илди букахъес булхIахъуси хьунул адамла юлдашунили саби биахъес зубрачибти малаикуни ЧевяхIсилизи тиладибикIути саби.

Илгъуна хьунул адамла даража ЧевяхIси Аллагьла ﷻ гьалаб севан ахъбирусил балули. Илкьяйдали дубуцибси адам хурег барили, дубкатахъалли, илис дубуцибсилисгъуна кири лебси саби. Рамазан базла фарзла дуббуцарла дурарад, гIуррара лерти сари суннатла дуббуцарира. Илди дуцес дигули риалли, хьунул адамлис муруйзибад ихтияр сасес гIягIниси саби, яра ил сапарличивхIели илди дурцес рирар.

АМИНА АЮБОВА

2026-04-01 (Шавваль 1447 д.) №4.


Пайдалати

  Апельсин – пергер цIедеш саби, сунезибра халаси кьадарлизиб С, В кьукьяла витаминти, калий, магний, цинк, железо, фосфор ва кальций лерти ва иммунитет гIеббурцуси. Илизир кьаркьайзирти агъулати секIал дурайути антиоксидантуни лерти сари. Илини уркIила-тумала даража чIумабиру,...


Нясдеш — сен?

Нуни ишбархIи дила белкIлизиб ишгъуна масъала ахъбуцес дигулра. Ил нушала республикализиб дебали челукьусира саби. ХIердизирая алавчарли кьакьурбази — дахъалгъунтазир нясдешуни, жярга-зекъ сари. Илди жярга-зекъ лайдикIути тIакьнази диахъули ахIенну, чус гьамадси мерличи лайдикIули...


ДехIибала – Алжанала умхьу

БегIтала гьалабси чебла   Дугели тIашилзнила (Кьияма ллайл) дехIибала Илди дехIибай адам Аллагьличи ﷻ вирхнила мурхьдеш ва умудеш якьиндирахъу, сенкIун илди дарни, адамлис бегIла къиянси замана – гьанкI батурли айзурли – Аллагьла ﷻ гьала мутIигIти дигиличил тIашизни саби. Илдас...


ДехIибайчиб сужда барес хIебирути адамтани дехIибала дирнила тяхIяр-кьяйда

1.ДехIибайчив тIашизес ва рукугIличи къухIизес вируси, амма сужда барес хIейруси адам виалли, дехIибала гIергъиси тяхIярли дирути сари:   1) Адамли КьиблаличивяхI тIашизурли, дехIибайзи ухIнаулхънила такбир «Аллагьу акбар» ируси саби, гIягIнити дехIибала дарес нигетличил...


Компот

Далкьарахъни: ГIинцбала, хъярбала, дерубти курегала ва кякянтала цаца халати кьулса руржути 2 литрцад шиннизи кадихьили 5-10 минут делхьахъеная. Бизидешлис михикI вава ва апельсинна кам имцIабарая. Чакар хIейгутани варъаличил держес вирар.  Беркала ашагьаб!   Лаюса Юсуфова