Республикализивра цаибси
Дила белкIла игитгъуна адамличила макьала белкIес цазаманализиб къияннира бирар, гьамадлира. Мурхьти багьудлумачилси гIялимличила белкIес, хаслира ил академик виалли, лайикьси тяхIярли бетхIерар или гьанбиркули бирар. ГIялимличил ца даражаличир ихтилатдикIес, гIилмулашал мурхьти илала багьудлумачи ва устадешличи цугдикес гIядатла адамтас илцад-декIар гьамадси ахIен, журналистлис биалли, лерилра санигIятуначила кам-гьамли биалра, багьудлуми диахъес чебиркур.
Иличил барх, дунъяличибра чучила хабардерхурти машгьурти гIялимтачил ихтилатикIес дебали гьамадли бирар, сенахIенну илди гIядатлис ахIенну, гьарли-марли гьалабяхI арбякьунти, багьудичебти адамти сабхIели. Чула хIял-тIабигIят хIясиблира черяхIти багьудлумачил бегIбиубти интеллегентуни цархIилла уркIи иргъутили, чучил ихтилатикIес кункти адамтили уббулхъули бирар. Илдала уркIи гьаргдеш, гьамадли ихтилатлизи ихъни саби-бегIти цIакьаначи ва багьудлумачи бирхнилизибад саби...
Физикала шайчивси машгьурси гIялим, физикала гIилмуртала доктор, профессор, РАН-на член-корреспондент, Россияла гIилмуртала академияла (РАН) Академик, магнетизмала (макьлатIисдеш), вычислительная физикала, фазовый переходунала ва ибкьти анцIбукьунала шайчив сайгъуна гIур агарси Ахъай Кьурбанович Муртазаевла у нушала республикализибцун ахIенну, дурала улкназибра бахълис тянишси саби. Ил сегъуна гIялим ва адам саял сипатварес багьандан дахъал гап-чяхIла дугьби хIедуралра, илала улира сунечила бурули саби.
Бурес чебиркур, Ахъай Кьурбанович магнетизмала шайчибси вычислительный физикала ва фазовый переходунала хIекьлизив дунъяла цIакьтигъунти гIялимтала лугIилизи кархуси сай. Илини саби бегI гьалаб цаибил кьукьялизи кадурхути фазовый переходунала чебкад Монте-Карлола тяхIярли, квантовый или бикIуси метод хIясибли хIялумцIла дураберкIибси.
Бара гьалабван, Ахъай Кьурбанович 65 дус виънилис хасбарибси юбилей дураберкIибсири, нушала шайзивадра Ахъай Кьурбанович юбилейличил мубараквирулра ва гIилмула ахъанайтачир гьатIира дахъал сархибдешуни, кьаркьайзиб къаркъагъуна чIумаси арадеш дулгулра. Сунела гъамтачил ва дигути адамтачил разили, хIулкIули, талихIчевли хIериубли дигулра!
Ахъай Кьурбанович, сунени гIилмула дунъялизир сархибти чедибдешуначила гъайикIес, сунечила гапъала хIейгуси адам сай. Или биалра, гIялимличил гьунираэс ва арагIебли гIилму гьалабяхI башниличила, 21 ибил даршдуслизир инсаниятлис челукьути масъултачила ихтилат дураберкIес имканбакIиб. Ил хIушабра гьалабирхьулра, ахIерти дучIанти.
– Ахъай Кьурбанович, цугли дус гьалав Дагъиста тIабигIятла шайчибси гIилмула тарихлизив бегIлара гьалав хIу Россияла гIилмула академияла (РАН) академикли викIибсири. Нушани хIу ил мягIничебси анцIбукьличил бархбасахъи, сагадан мубараквирулри, Ахъай Кьурбанович. Марлира, Дагъистайс ил халаси шабагъат саби ва нушани хIу илгъуна чебяхIси уличи лайикьикнилис икрамбирулра. Дагъистайзив дунъяла даражала гIилмула гIялим, академик левниличи пахрухIебарес хIейрар.
ХIуни гIилмулизир диахъубти макьлатIисдешла, фазовый переходунала хIекьлизир ва цархIилтира сархибдешуначил физикала гIилму гьалабяхI башахънилизи кабихьибси пай мекелли халаси саби. Физикала гIилмулизир сархибти хIела чедибдешуначила, илди диахъес секьяйдали имканбакIибал, цархIилван буралли, хIела бузерила гьуни сегъуна сабрил бурили дигахъира. Инсаниятлис секьяйдали багаладирули гIилмулизир хIуни сархибти гьаргбаркьуни?
– Баркалла, ванати гъайлис, мубараклис. Бархьаначи бурасли, дус гьалав ну Россияла гIилмула Академияли академикли викIибсири. ТIабигIятла чебкадси гIилмула вакил сайливан, Дагъистайзив узуси наб Россияла гIилмуртала Академияла член ветаъни ва гIур академикли викIни дила гIямрулизиб мягIничебси анцIбукьли бетаур. Ну гIилмулизи вакIнила гьуни сегъуна сабрил буралли, гьар секIал гьарахъси 1984 ибил дусличирад дехIдихьибтири. ИтхIели ну, Дагъиста пачалихъла университетла выпускник, Ленинградла пачалихъла университетла аспирантурализи керхурсири. Дила руководительти сабри Павел Николаевич Воронцов, Вениаминов, Игорь Алексеевич Фаворский.
– Наб илдачил дебали гьарбизур, сенахIенну илди физикализиб итхIели сагаси бяхIчибизли бируси физикала аги-кьяйдала ислаби дирнилизиб (моделирование) бузутири, сабира вычислительная физикала тяхIурти пайдаладарили бетурхахъуси.
Кандидатдешла диссертация кабизахъурли гIергъи ну Дагъиста пачалихъла университетлизи чарухъунра. Илис гIергъи СССР-ла гIилмула Академияла Дагъиста филиалла физикала Институтлизиб бузери даимбарира, сабира Ленинградла университетлизиб бехIбуцибси.
Лерилра дила бехIбихьудуни детерхахъес виъниличила буралли, гIе, илди детерхахъес ва гIилмулизир сархибдешуни диахъес имканбакIиб, ну чекайзурли узниличивли ва дила гьала тIашдатурти мурадуни арзес къайгъибарни багьандан. УзухIели, ну-алав гIилмулашалси школа акIахъес бажардиикира, сенахIенну нуни бучIахъути дила аспирантуни лебтири, сабира гIилмулизиб чекабизурли бузути. Илданира диссертацияби тасдикьдирутири, нуша ца бяхIчибизлизир дузутири ва гIилмулашалти хIялумцIлаби дурадуркIули, гIяхIти хIясилти дирахъутири. Багьла-багьлали нушала декIарси лаборатория дакIубухъун, илис гIергъи физикала Институтлизиб цагьатIи лаборатория акIахъубра.
Гьайгьайрагу, улкализиб балулри ва чебиулри дила бузери, сенахIенну ну жигарчевли узусири ва декIар-декIарти конференциябачи вашусири, улкала академиялашалти институтуназив гъайулхъусири. ИлхIели лебтанилра иргъес бехIбихьиб, Дагъистайзиб физикала шайчибси гIяхIси гIилмулашалси школа акIниличила, гIур сабигъуна Россияла цархIилти шагьуртазиб агарси.
Ишкьяйдали бурес вирар, Россияла Федерациялизиб вычислительная физикала шайчибси гIилмулашалси школа бегIлара гьалаб Дагъиста гIилмула центрла физикала Институтлизиб сабри акIахъубси.
ГIилмулашалти сархибдешунани, гьаргбаркьунани инсаниятлис се лугулил буралли, чIумали бурес вирар, ил саби хьулчилибиубси (фундаментальный) гIилму. Хьулчилибиубси гIилмули инсаниятлис итмадан селра бедес хIебирар, амма иличил барх, нушани фазовый переходунала чебкад хIялумцIла дурабуркIулра.
Се саби «фазовый переход»? ГIядатла адамли аргъесли буралли, сегъуна-биалра секIал ца хIяйчибад цархIил хIяйчи шурбулхънила анцIбукьлис фазовый переход бикIар. Мисаллис, шин миъличи шурдулхъули сари ва ургIебли. Шин гьегь (пар) детаэс дирули сари ва иличи ургIеблира. Илди сари ца хIяйчирад цархIилличи шурдулхъути секIал – фазовый переходунала точкаби (дамкъни) сари илди.
ЦархIил кьяйдаличи секIал шурбулхъухIели, ил дебали тамашала хIяйчи биркни хIясиббарес имканбикIули саби: материалла лишанти даршнали, цацахIели азирнали, миллионнали дарсдирули сари. Илдала хIялумцIес, дяркъес дебали къиянси саби, ил багьандан нушала гьалабси мурад — илдигъунти анцIбукьунала хIялумцIлаби вычислительная физикала тяхIурти пайдаладарниличил дурадеркIни саби. ЦархIилван буралли, илди анцIбукьунала компьютерла ислаби дарни (моделирование).
Сарицун касибхIели илди анцIбукьуни, фазовый переходуни тIабигIятлизир дебали тIинтIдиубти сари, илкьяйдали макьлатIисла материалтазир, шинкIадешуназир ва ишхIелла лебил электроника фазовый переходуначиб белшунси саби, цалра секIал лебси ахIен барсхIебикIуси. Ил хьулчилибиубси гIилму саби, гьайгьайрагу, гIядатлибиубливан, илала чеимцIати мягIнурби лерти сари ва илди дяркъес чебиркур, илис гIергъи пайдаладиресра.
Россияла гIилмула Академияли Дагъистайзиб бузуси фазовый переходуни ва иличил дархдасунти ибкьти анцIбукьуни руркънилашалси гIилмуласи школа марбарни ну Академикли викIнилис сабаблира бетаур.