бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

«ЦауркIли вяшбикIалли…»

«ЦауркIли вяшбикIалли…»

«ЦауркIли вяшбикIалли…»

«Уктемдешлизивад, хъулкидешлизивад ва чеблумазивад умули вебкIибси адам Алжанализи аркьян» – дурхъаси хIядис.

 

КъантIти баянти:

ХIяжимаргучов ГIябдуллагь-хIяжи Ибрагьимович акIубси сай Ахъушала районна Ургубамахьилизив 1942 ибил дуслизив. Ургубамахьила 7 дусла школа ункъли таманбариб. Ил 5-6 дус учIули калун исламла динна гIилмула багьуди касес багьандан. 1988 ибил дусличивад вехIихьили, Ахъушала хала мижитла имамли узули сай. Илини сунела хьунуйчил барх верхIел урши-рурси абикьур. Сунес дагьурти гIилму илдазира дагьахъурли бархьси гIямрула гьунчи дураиб.

 

ГIямрула гьунчиб адамдешла, адаб-хIяяла, адамтачи дигила, гIяхIдешла, ряхIму-уркIецIила, хIурмат-хатирла, пасихIдешла къиликъуни ахъли дихIути адамти къаршибикалли, илдазибад сегъуна-биалра насихIят бакьес иштяхI алкIули бирар. Илдачил ихтилатбарили, гIякьлу-вягIзаличи лехIяхъес бикалли – ил халаси игъбарлизи халбирули рирус. Тяп илгъуна адам сай ишбархIила дила белкIла игитра. Шанталацун ахIенну абзурли лебил районнизибра дурабра халаси хIурмат-кьимат сархибси, Ахъушала районна бекIлибиубси мижитла имам ГIябдуллагь-хIяжи ХIяжимаргучовличил бетаурси ихтилат хIушабра гьалабирхьулра.

 

– ХIурматла ГIябдуллагь-хIяжи, ишбархIила замана мутагIялимтас ункъти гIямрула шуртIри лер ва илдас багьудлуми кайсесра гьамадли саби. ХIушала замана сегъунти къияндешуни къаршидиркутири? Чихъалири хIела мударисуни илдачила бурили дигахъира?

– Гьайгьайрагу, итхIели къиянси замана сабри, ну учIес вехIихьибсири 16 дусла гIямруличив. Гьалар КГБ-ли ахтардиби дурадуркIули, инжитдирутири. Ну колхозлизив узнила белкIани чедаахъибтири. Динна багьуди касес гьачам ца гьунчивад, гIурхIели цархIил гьунчивад вашусири, илдачил къаршихIейкес багьандан. Аллагьли ﷺ кумекбариб.

Динна багьудлуми касес ну Ахъушала мижитлизив устаз ахъушан ГIяли-хIяжила узи МусахIяжила урши МяхIяммадличив учIули калунсири. Илис гIергъи Ахъушала мижитла кьади, Аминатла МяхIяммадличи, УллугIяялизивадси Хизрикьадичи, Урхьучимахьилизивадси ГIябдусамадличи гьаман вашусири, динна гIилмула даража ахъбуцес багьандан. Бурасли, гIилмула ахъанайтачира мурхьдешуназира ваэс багьандан адамлис мурталра учIес гIягIниси саби, илкьяйда саби динна гIилмулизибра, нушанира мурталра багьудлуми чедирцIахъути сари.

 

– ХIела бузерила дусмазиб бегIлара мягIничебси баркьудилизи се халбарес вируда?

– Гьайгьайрагу, Аллагьла ﷺ гъай адамтачи диахъес вирни ил саби бегIлара мягIничебси. Халкь мяхIкамли бихIес, унра-хунрала мурул-хьуна, тухум-шантала ургаб маслигIятбирни – илра бегIлара мягIничебсилизи халбирулра. Халкьли дила хIурматбиру, нуни чулара бирули вирус. Илкьяйдали саби халкьла паргъатдеш бихIусира. Халкь бихIес багьандан, ЧевяхIси Аллагьли ﷺ хъарбарибси динра, дигира багьахъурли, узидешра дихIяхъули, халкьла бухIнаб баракатра биахъубли, илгъуна саби бекIлибиубси бузерила мягIна. Ишаб бурес гIягIнибиркур нушала районнизиб дугIла идеологияличилти, я вагьабиюнти агара. Илди хIебиахес багьандан шимала бургачил барх халаси хIянчи дурабуркIули дирехIе.

 

– Гьаннала замана дурала улкназир далдуцуни детурхули сари Аллагьла душмантани Дурхъаси Кьуръан цIали игнила. Ил шайчиб се бурида?

– Дурхъаси Кьуръан – ил ЧевяхIси Кьудратла ВегI Аллагьла ﷺ дугьби сари. Ил дебали хIейгеси анцIбукь саби, амма ил цIали бигес пикрибарибтани гьарли-марли чули се бирулил иргъули хIебиэс. Илдигъунти далдуцуни дурадуркIутани фитнаби адикьес, адамти-ургар бижгурдес имцIадарес пикрибируси секIал саби. Дурхъаси Кьуръан ЧевяхIси Аллагьли ﷺ мяхIкамбарибси саби ва илала ахъри агарли илизибси ца хIярпалра барсбарес вируси ахIен. Кьуръа хIярпличи ца ити някъ чекабуцесра балли асубируси ахIен. Дурхъаси Кьуръа хIурматбирес ва адабличил виэс гIягIниси саби. ХIязлис ахIенгу нушала диннизиб Дурхъаси Кьуръайчи дазала агарли я белчIес, я къячикес асухIебируси. Кьуръайчи къаршидеш дарибси адам жагьаннабла цIали игуси адам сай. Кьуръа хIябал хIярп «Алиф Лам Мим» делчIалли, илизир хIябцIали гIяхIдеш лерти сари. Илцадра халаси хIурматла Аллагьла ﷺ Калам саби, ил багьандан ил хъулибра балли, айзурли кIелра някъли буцили саби касес гIягIниси. Пикридухъеная хIуша, ЧевяхIсини ил илцадра дурхъабариби саби, хIятта илизибси «Ихлас» сура хIяйна белчIалли, абзурли Кьуръан белчIунсилизи халбируси саби. Дурхъаси хIядис лебси саби: «Кьуръан бучIуси юртличибад верхIдехIэсти зубрачи бикайчи нурла тIал ахъбируси саби».

 

– Ахъушала шилизирра абзурли районнизирра исламла динна гIилму руркъути мадрасаби лерни балас. Сегъунти сари илди?

– Бурасли, нушала районнизир уршбала ва рурсбала вецIну цараличир имцIали мадраса лер, илдазирад – верхIел Ахъушала шилизир. ЦархIилти биалли ГулебкIиб, Узнимахьилизиб, Кавкамахьилизиб, АметеркIмахьилизиб ва цархIилтира. Илаб хIяфизунира хIядурбирути саби. Илди бучIахъутира динна гIилму гIяхIил дяркъурти мударисуни саби. Дуги-хIери хIеили, мякьла тIашкабизурли бяркъ бедлугути. Ургабил хIясибли, гьар мадрасализиб 40-50-цад бучIанти леб. ХIяфизуни, Кьуръан руркъути, динна гIилму руркъути-ургаб гьар дус абзанира дурадуркIули дирехIе. Вайти шикьатIайзи хIебикахъес багьандан, школализибра багьуди касахъили, шанталара хIурматбирахъес бурсибирути саби.

 

– Гьалабван Дагъистайзи нушала дурхъаси МухIяммад Идбагла наслулизивадси ХIябиб ХIусейн ас-Сакьаф вакIибсири. Илини бурни хIясибли, Дагъистайзибти халкь цадешличил декIарбулхъули саби, чула динна гьавкья гIевурцули, халаси хIурмат бирули саби. Халкь гьатIира цабиахъес багьандан се барес гIягIниси или гьанбиркули?

– Адамти цабиахъес багьандан жумягIличи башули, илабси вягIза-насихIятличира лехIирхъули, Муфтиятличилра валкайкили, барес гIягIнисира барили, адамти кьяйдали хIушара дуадалли, цауркIдеш ва Алжана бируси саби. Дурхъаси жузлизибра бурили саби ишгъуна мягIна: «ВегIлис дигуси секIал цархIиллисра биубли хIейгалли, адамла иман ва дин баарила кьадар хIебирар». Нушала Идбагли ﷺ кьяйдали вегIличи къаршили кайзурси адам виалра, илала хIурматбарили, илизи жагали аргъахъили, динничи вакIахъили, ца дин бузахъес чебси саби. ГIялимтира ца – итичил, ца – ишичил хIебургъули цадеш дузахъули, балбикес гIягIнити саби. ГIур биалли, халкьлира гIялимтани бара ибси имцIали бирес чебиркур.

 

– БелчIудила дус бехIби-хьибхIели азиртадли мутагIя-лимти багьудлумани бегIбиэс аркьян. Илдас сегъуна насихIят бурида?

– ГIилму касес багьандан бекIлидиубти урегал секIал лер: я яшавличи я масличи пикрихIейкIули, вегIлара мударислара кьасани цадарили, багьуди касес. Мударисла даража илцадра ахъси саби, кунганазиб белкIи кьяйда: «Наб ца хIярп багьахъурси адамла ну лагъ сайра, дигалли вирцу, дигалли ису…» ибси мягIна лебси саби. Илцадра хIурматбарес гIягIниси саби. Мударислацун ахIенну илала гIелабталара хIурматбирес ва адабличил виэс чебиркур. БекIлибиубси адамла гIякьлу саби, гIякьлучевси адам цархIилтачив халасира или гьанхIебикили, сабурбарили, жагали вяшикIес хъарси саби. Или баралли хIурматра биру, гIилмура дучIа.

 

– БучIути цацабехIти мута-гIялимти белчIуди таманхIе-барили, арбашули саби, чус яшавбарес ахърихIебикIур или. Илдас сегъуна насихIят бурида?

– Илдигъунтас чула бегIтани илди гIеббуцили, кумекбарес гIягIниси саби. Илкьяйдали школализибси белчIудира таманбарес чебиркур, илра мягIничебси саби. Ил багьандан бегIталара, мударисуналара, гъамталара цаси къайгъи биэс гIягIнибиркур, белчIуди бархьхIебатахъес багьандан. БелчIуди бархьбатес вализурхIели, гIякьлура бурили, гIевуцес чебси саби.

ИшбархIила жагьилтас насихIят бурес дигулра, халатала хIурматбирули, биштIати гIеббурцули, адабдешличил хIербиахъес багьандан. БелкIи саби: «БиштIатала хIурматбирес гIягIниси саби илала бунагьуни камти диъни багьандан. Халатала хIурматбирес – илдани тIагIят имцIали барни багьандан». Дурхъаси хIядира гьанбуршис: «БиштIатачи уркIецIиагарси, халатала хIурмат хIебируси ил нушазивадси ахIен».

– ХIурматла ГIябдуллагь-хIяжи, халаси баркалла ихтилатбарнилис, Аллагь разивиаб хIечи. ХIела акIубтани ва илдачибад акIубтани хIела амру бихули, разивирули, баракатличил, хIела хъалибаргличил ара-сагъли хIериаби.

 

Наида Гъуруева

 

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...


ТаравихIла дехIибала

ТаравихIла дехIибала дехIдирхьути сари дуббуцарла Рамазан базла цаибил бархIилис гьалабси дуги, тамандиру Хала БархIилис гьалабси дуги (Хала Дугилизир хIедиру ).   ТаравихIуни мижитлизир жамигIятличил дарни къулайси ва дебали дурхъаси саби, амма имкан агара биалли, хъулир даресра асубирар....


ШягIбан базличила баянти

Ил базла хасдешуни: цаибил – ил баз нушала Идбагла ﷺ базлизи халбируси саби; кIиибил - ил базлизив дубурцни гIяхIил чебиули саби;  хIябъибил – ил базлизиб Бараатла дуги леб.   «Аллагьлиﷻ лерил Сунени акIахъубтала кьисматуни ШягIбан базла байхъайзибси дуги...