бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Вирусив ца дугели Кьуръан белчIес?

Вирусив ца дугели Кьуръан белчIес?

Вирусив ца дугели Кьуръан белчIес?

«Ихлас» суралис ужра

Идбагли ﷺ сунела асхIябтази хьарбаиб: «ХIушани ца дугила бухIнаб Кьуръа хIябал бутIала ца бутIа белчIес дирудаяв?». АсхIябти тамашабиубли, секьяйдали вируси или Идбаглизи ﷺ хьарбаиб.

Идбаг ﷺ викIар: «БелчIеная сура «Ихлас» (Кьулгьу), марлира гьачам белчIунси сура «Ихлас», Кьуръа хIябал бутIала ца бутIа белчIниличи цугбиркур». ДекIарти хIядисуназибра буруливан, хIяйна сура «Ихлас» белчIалли, лебил Кьуръан белчIунсиличи абиркур. Марлира сура «Ихласла» дурхъадешличила лукIули дахъал жузи делкIес вирар. Нушани къантIли илала кириличила баянбарес къайгъибирехIе. Анас ибн Маликли бурули сай, ца адам Идбагличи ﷺ дугьаизурли, сунес сура «Ихлас» дебали дигниличила багьахъур или. Идбагра ﷺ илизи викIар: «ХIела иличибси дигили хIу Алжанализи аркури». Убай ибн КагIбли бурибси хIядислизив Идбаг ﷺ викIули сай: «Гьачам сура «Ихлас» белчIунсилис Аллагьли ﷻ ужра бедлуга, лебил Сунечи, Сунела малаикуначи, Сунела китабуначи, Сунела идбагуначи иман бихутас бедлугусицад. «Ихлас» белчIунси адамлис кири биур гъазаватлизиб бебкIибти шагьидуналайчи абикибси».

Ил хIядис «Ат-Тафсир аль-кабир» бикIуси жузлизиб бурули саби. Абу Гьурайрачибадли бакIибси хIядислизиб леб: «УркIиуркIилабад «Ихлас» белчIунси адамличи Аллагьли ﷻ Жагьаннабла цIа гъамхIебирахъу». МугIяз бин Джабаллира, Анас бин Маликлира бурибси хIядислизиб леб: «Чили 11 – йна сура «Ихлас» белчIаллира, Аллагьли ﷻ сунес Алжанализиб кIялгIя биру». Абу Гьурайранира, СягIид бин Мусай гIяблира хIядис бурули саби: «Сура «Ихлас» чили 11 – йна белчIаллира Аллагьли ﷻ сунес Алжанализиб кIялгIя биру, 20 – йна чили белчIаллира, итис кIел кIялгIя диру, 30 – йна чили белчIаллира итис хIябал кIялгIя диру». ИлхIели ГIумар бин ХатIабли f тIамадариб: «Я Аллагьла Расул r, Аллагьла ﷻ уличибли хъябирулира, Алжанализирти нушала кIялгIни нушани чуйнара имцIадирехIе». Идбагра ﷺ илхIели викIар: «Марлира Аллагьла ﷻ уркIецIилис дазуагарси саби». «РухIуль баян» бикIуси жузлизиб, ГIялиасхIябла гъай дурули сари.

ГIяли ибн АбиТIалиб викIар: «Савлила дехIбайс гIергъи 11- йна «Ихлас» чили белчIаллира, ил бархIилизиб илини бунагь хIебиру, сунези бунагьбарахъес сецад халаси хIянчи шайтIай бараллира». Ат-ТIабаринира, Абу Гьурайранира хIядис бурули саби: «Сура Ихлас 12 – йна чили белчIаллира, итини лебил Кьуръан авна белчIунсиличи цугбиркур, ит бархIилизирра сунела хIял-тIабигIят дукьхIедуи калалли, ил бегIлара разити адамтазивадли ветарар». «Аль-хазаин» бикIусижузла 152 бяхIлизиб леб, Ибн Насрли Анас ибн Маликличибад хIядис бурули сай: «50 – йна сура «Ихлас» чили белчIаллира, Аллагьли ﷻ сунела 50 дусла бунагьуни умудиру». Ат-ТIабарини Джабир бин ГIябдуллагьличибад бурибси хIядислизиб леб: «Бусурман адамли гьар бархIи 50 – йна сура «Ихлас» бучIалли, Кьиямала бархIи сунела хIябла чедиб тIамала бикьу: «Айзи Аллагь ﷻ дурхъавиран лагъ! УхIнаухъен Алжанализи!». Идбаг ﷺ викIар: «100-на сура «Ихлас» белчIунси адамла Аллагьли ﷻ 50 дусла бунагьуни умудиру, авал журала бунагьуни калайчи. Илдира сари: адам кавшнила бунагь, зулмули мас бучнила бунагь, зинала бунагь, держли ужнила бунагь».

Ат-Тирмизини анас бин Маликличибад бурибси хIядислизиб леб: «200-на сура Ихлас чили белчIаллира, Аллагьли ﷻ сунес 1500 гIяхIти гIямал дарнила ужра бедлуга, сунела жузлизирадра 50 дусла бунагьуни урису сунечиб адамтала хIекьлизибси чебла лебли хIебиалли. Усес кайхьунхIели, кайхьи балуй шайчи, чили 100-на сура «Ихлас» белчIаллира, Кьиямала бархIи сунези Аллагьли ﷻ иру: «Я Дила лагъ! Балуй шайчивадли Алжанализи ухIнаухъен!». Нушала Идбаг ﷺ мурталра нушачила кьакьавикIусири. Сай акIубхIели цаэсти гъайра, убкIухIели дегIлара гIергъити гъайра «дила уммат» ибти сарри. Нушачила пикрихIейкуси цалра бархIи лебси ахIенри. ХIядисуназиб бурни хIясибли, Идбаг ﷺ викIули сай: «Ну дила умматличи кьакьавикIуси заманализив набчи ЖабрагIил малаик u вакIиб, илинира набчи сура «Ихлас» хьурабариб. ИлхIели нуни багьурра, Аллагьли ﷻ дила умматла их бучIути муъминти гIязабхIебуркIу». Даширая хIебиалли, илцадра ЧевяхIси Кьудратла ВегIли дурхъабарибси сура «Ихлас» гьаман бучIехIену.

ИСЛАМ ХIЯМЗАТОВ

2026-09-01 (РабигIуль-Авваль 1448 д.) №9.


Салат

ГIягIнидиркур: ГIяргIяла дулекI – 400 гр; Зукьити хиярти – 2; Набадари – 1; Жерши – 1; Гидгури – 2; Итани жерши – 1 цула; ГIявадеш – 1 халаси кьулса; Майонез, зе, исиут, кьар – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ГIяргIяла дулекI ва...


Чили жаваб лугуси?

ХIера, нушала улка 35 дус хIербирули саби базарла экономикала журализиб. Демократия саби ил, бикIули саби нушачиб. Гьалаб социализмала улка сабри. Дила пикрили, гIядатла адамлис дебали балбикибси пачалихъла кабиз сабри ил. ГIе, гьаларти дусмазиб, гъаибил даршдуслихъла гъаибти дусмачибад...


Суалти-жавабти

- ДехIибала дируси мерлар яра палтарличир житала гъез диалли дехIибала халдирутив? Ислам хIясибликIун жита умуси мицIираглизи халбируси саби. - Имам ан-Навави «Мингьаж ат-ТIалибин» жузлизив викIар: «Кьаркьа кесекуни мицIираглизирад декIардикибти, илкьяйдали гъезра, бебкIибси...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5,6, 8 – ибил номертазиб)   3) Магьар кабушни хIярамси манзил Ил манзил саби хьунул адам хIяйзлариубси замана. Сен хIярамси? СенахIенну шаригIятли хьунул адамла ихтиюрти далтахъухIели, ва ил манзил магьар кабушалли гIиддала замана бухъянбилтIуси саби. Амма хьунул адамли...


Дурхъати дугьби

Бусурман узис бируси балга   ХIядислизиб бурили саби: «ВалхIелуси бусурман узис бируси балга ЧевяхIси Аллагьли ﷻ кьабулбируси саби. Илала бекIла мякьлав вархьибси малаик вируси сай, гьар илини балга бирухIели «Аминь» викIуси ва илисра тяп илгъуна тиладибируси. Мисаллис,...