бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Сутрат - гьалабиз

Сутрат - гьалабиз

Сутрат - гьалабиз

ЦацахIели, бахъал адамти цалабикибси мерличиб – мижитуназиб, дехIибала дирути хъулразиб, майдунтачиб – дехIибайчи кайзес гьалаб бусурмай сунела гьала сегъуна-биалра секIал кабирхьули бирар.

Илкьяйдали илини ил дехIибала дируси мерла дазу биъни чебиахъули сай. Илгъуна гьалабизлис гIяраб мезли «сутра» бикIар, ва илини имкан лугули саби гIягIнибикалли, дехIибала дирусилис диргалахIевхъи, илала гьалавад укьяхъес. ДехIибала дарес дигусилис, суннатлизи халбируси саби сунела гьала илгъуна сутрат-гьалабиз кабихьни.

Сутратла авал жура лерти сари:

1. Лац яра иличи мешуси вяшхIебикIуси секIа гьалар дехIибала дирни. Асубируси саби тIалла яра галгала гьаларра, амма лац бегIлара гIяхIсилизи халбиру.

2. Ванзализи катIунси тIерхьа яра иличи мешуси секIал.

3. ДехIибала дируси кьалтин, илала дуб гьалабизли бирар.

4. Ванзаличиб бухъяндешличи яра бягIудешличи къелбарили каибси тугъ. Илкьяйдали чедир гьандушибтала гьаб-гIергъидеш биэс гIягIниси саби. Лацла гIела кайзурли дехIибала дарес имкан лебли биалли, цархIил жураличил, мисаллис, тIерхьа ванзализи къузбарили яра цархIил тяхIярли хIедаралли гIяхIси саби. Или биалли, тIерхьа сутратлизи халхIебирни багьандан. Абу Давудли сутрат суннатси биъниличила бурули ибсири: «ХIушазивад чили-биалра дехIибала дирухIели, се-биалра гьала кабихьая, селра хIебиалли, тIерхьа биалра ванзализи катIеная. ТIерхьара хIебиалли, тугъкаая. Ил барили гIергъи чи-биалра гьалавад укьяллира, илизибад дехIибайчивсилис зарал хIебирар.

Сутратла хIябал шартI лерти сари:

1. Сутратла ахъдеш бегIла камли 30 сантиметр биэс гIягIниси саби.

2. ДехIибайчи кабизуртала ва сутратла ургала 1,5 метрла биэс гIягIнибиркур. Ил ургала тIашли дехIибала дирутала, гумлачибад бехIбихьили хIисаббиру, кабиили дирутала биалли, кьукьубачибад бехIбихьили буйгIес гIягIниси саби.

3. ДехIибала дируси кьалтинна ва тугъла бухъяндеш 30 сантиметрличиб камли ва имцIали хIебиэсли. Сутрат-гьалабиз бархьли дяхIла гьалаб ахIи, циила балуй яра алгъай шайчиб биъни суннатлизи халбируси саби. Балуй шайчибси имцIали гIяхIсилизи халбирули саби. Имамла сутрат илала гIелабад кабизурти маъмунтас сутратли бируси саби. ДехIибайчи кабизуртала гьалабси къяй биалли, гIелабсилис сутратли бируси саби. Сутрат кабихьили, дехIибайчи кайзурсилис суннат саби сутратлара сунелара ургавад аркьуси тIашаэс. Балугълаваибсилис къадагъабарибси саби балу-балули дехIибайчи кайзурсилара сутратлара ургавад ветацIес. Илкьяйдали къадагъабарибси саби кайэс, кайхьес, някъби ва кьяшми кадурцес дехIибайчи кайзурсилара сутратлара гьала. Рахли дехIибайчи кайзурсини сутрат кабихьили хIейалли, яра сутрат чедир чедаахъибти шуртIрачи балбикибси хIебиалли, илини илала гьалавад аркьуси тIашаэс асубируси ахIен.

МУХIЯММАД МЯХIЯММАДОВ

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


ДехIибайс ужра

Дархьли, дурусли, чедетаахъили, кьабулдаресли дарибти дехIибайс Аллагьли ﷻ гIеббиахъуси халаси ужраличила бурути дахъал хIядисуни лерти сари. Илди гьаладирхьулра:   «МухIяммадлира ﷺ илала умматлира дарибти савлила дехIиба 2 ракагIят багьандан ил бархIилара ил дугилара бунагьуначивад...


Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

УчIанничи кагъар Урши, насихIят бурес гьамадси саби, амма ил кьабулбарес къиянбулхъан, сенахIенну ил кьутIкьусин кабилзан сунела хьуланас гьуни бедлугусилис, уркIилис къадагъаласи дигухIели. Хаслира багьуди касили хьалли нафслис гIелавад вашуси ва дунъялизи вархибси. Илала пикри хIясибли,...


ХIижаб бихнила 10 сабаб

Чумал дус гьалаб нуни хIижабла мягIна гьаргбарира, ва ЧевяхIсила уркIецIиличибли гьанна разидешличил ил бихулра. Иш белкIлизиб нуни бусурман хьунул адамтани хIижаб бихнила сабабтачила бурис. Рирхулра ишди баянтани цархIилти рузбира илгъуна баркьуди дураберкIахъес уркIичеббиру.   Се саби...


ГIурра гаджетунала асарличила

Гьалавван наб ца тяниш къаршиикиб. «Нуни дила дурхIнази телефон батахъес вирули ахIенра. Мурталра илизив хахамвикIули сай. Кебасасли, вяв-чIярлизи ихъули сай, ва вяхIес булан валилзули сай. Балули ахIенра се барес хIяжатлил», – викIи ил.   Марлира, гIергъити дусмазиб...


БекIлибиубси ва мягIничебси масъала

Нушала улкали гIергъити дусмазир хъалибарг мяхIкамбарес ва гIеббуцес багьандан дурадуркIути сагадешуни дебали дигести сари. Бахъал дурхIначилти халибаргунас дедлугути арц, пособиеби, нешдешла капитал ва цархIилтира кункдешуни лер.   ГIергъиси манзил нушала улкализир 31 хIукму кьабулдарили сари...