бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Сутрат - гьалабиз

Сутрат - гьалабиз

Сутрат - гьалабиз

ЦацахIели, бахъал адамти цалабикибси мерличиб – мижитуназиб, дехIибала дирути хъулразиб, майдунтачиб – дехIибайчи кайзес гьалаб бусурмай сунела гьала сегъуна-биалра секIал кабирхьули бирар.

Илкьяйдали илини ил дехIибала дируси мерла дазу биъни чебиахъули сай. Илгъуна гьалабизлис гIяраб мезли «сутра» бикIар, ва илини имкан лугули саби гIягIнибикалли, дехIибала дирусилис диргалахIевхъи, илала гьалавад укьяхъес. ДехIибала дарес дигусилис, суннатлизи халбируси саби сунела гьала илгъуна сутрат-гьалабиз кабихьни.

Сутратла авал жура лерти сари:

1. Лац яра иличи мешуси вяшхIебикIуси секIа гьалар дехIибала дирни. Асубируси саби тIалла яра галгала гьаларра, амма лац бегIлара гIяхIсилизи халбиру.

2. Ванзализи катIунси тIерхьа яра иличи мешуси секIал.

3. ДехIибала дируси кьалтин, илала дуб гьалабизли бирар.

4. Ванзаличиб бухъяндешличи яра бягIудешличи къелбарили каибси тугъ. Илкьяйдали чедир гьандушибтала гьаб-гIергъидеш биэс гIягIниси саби. Лацла гIела кайзурли дехIибала дарес имкан лебли биалли, цархIил жураличил, мисаллис, тIерхьа ванзализи къузбарили яра цархIил тяхIярли хIедаралли гIяхIси саби. Или биалли, тIерхьа сутратлизи халхIебирни багьандан. Абу Давудли сутрат суннатси биъниличила бурули ибсири: «ХIушазивад чили-биалра дехIибала дирухIели, се-биалра гьала кабихьая, селра хIебиалли, тIерхьа биалра ванзализи катIеная. ТIерхьара хIебиалли, тугъкаая. Ил барили гIергъи чи-биалра гьалавад укьяллира, илизибад дехIибайчивсилис зарал хIебирар.

Сутратла хIябал шартI лерти сари:

1. Сутратла ахъдеш бегIла камли 30 сантиметр биэс гIягIниси саби.

2. ДехIибайчи кабизуртала ва сутратла ургала 1,5 метрла биэс гIягIнибиркур. Ил ургала тIашли дехIибала дирутала, гумлачибад бехIбихьили хIисаббиру, кабиили дирутала биалли, кьукьубачибад бехIбихьили буйгIес гIягIниси саби.

3. ДехIибала дируси кьалтинна ва тугъла бухъяндеш 30 сантиметрличиб камли ва имцIали хIебиэсли. Сутрат-гьалабиз бархьли дяхIла гьалаб ахIи, циила балуй яра алгъай шайчиб биъни суннатлизи халбируси саби. Балуй шайчибси имцIали гIяхIсилизи халбирули саби. Имамла сутрат илала гIелабад кабизурти маъмунтас сутратли бируси саби. ДехIибайчи кабизуртала гьалабси къяй биалли, гIелабсилис сутратли бируси саби. Сутрат кабихьили, дехIибайчи кайзурсилис суннат саби сутратлара сунелара ургавад аркьуси тIашаэс. Балугълаваибсилис къадагъабарибси саби балу-балули дехIибайчи кайзурсилара сутратлара ургавад ветацIес. Илкьяйдали къадагъабарибси саби кайэс, кайхьес, някъби ва кьяшми кадурцес дехIибайчи кайзурсилара сутратлара гьала. Рахли дехIибайчи кайзурсини сутрат кабихьили хIейалли, яра сутрат чедир чедаахъибти шуртIрачи балбикибси хIебиалли, илини илала гьалавад аркьуси тIашаэс асубируси ахIен.

МУХIЯММАД МЯХIЯММАДОВ

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Хьуна гьаларти мура чеблуми

Гьарил адамли сунела хьунуйчилти бархбасуни сунес дигуси тяхIярли кадилзахъа. ШаригIят хIясибли хIерхIейрусини биалли - сунела нафс хIясибли. ЦацабехIтани пахрубирули бирар хьунул урухрарили илизи се-дигара буйрухъбарес бирниличи, ва ил чула цIакьлизи халбирули саби. ЦархIилтани биалли, хьунул...


Дагъистайзиб сагаси хъали баргибти

Палестинализир кадикибти анцIбукьунала манзил 2023 ибил дуслизиб Гъазализибад гечбарибти 200-личибра имцIали адам Дагъистайзи бакIибтири. Илдазибад байхъала биштIати саби.   Илди МяхIячкълала мякьлабси санаторийлизиб мерлабариб, палтар-кьяшличил, хурегличил, техникаличил ва телефонтачил...


ЛехIдеш чебихьунти шими…

ХIера, шакра хIейкили каберхур дурхъаси Рабазан баз. Абзур баз дагъистанланти ва арагIеб дунъяла бусурманти дуббурцули калун, балга-дугIя дариб, садакьлуми дуртIи, жамигIятличил дарх дехIибала ва дахъал цархIилти гIяхIти баркьудлуми дурадеркIиб. ЧевяхIси Аллагьли ﷻ кьабулдараб илди ва азир...


Вайтира лер, гIяхIтира...

- АхIерси редакция, адамти лебси ва цархIилтира мераначир дирути жиндрачила ва шайтIунтачила бурили дигахъира, илдала уми лертив?   - БегI гьалаб бурес чебиркур илдачила гIягIниагаршал гьанбуршес хIейгесилизи халбируси саби. Илдала уми дурес, илдала санигIятуначила ва журабачила гъайикIес -...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...