бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

БегIтала гьалабси чебла

БегIтала гьалабси чебла

 

Нушани имцIаливан мицIирхIели бегIтачила гIягIниси тяхIярли къайгъи дакIубирули ахIенра. ЧIянкIли илди бебкIили гIергъицун хIисабдирулра нушани дарибти хатIабира уркалунти имкантира. ИлхIелицун нушаб якьинбирули саби сецад халаси шабагъатлизирад мяхIрумдирулрал.

 

Се бируси, эгер бегIти итил дунъяличиб биалли ва мицIирли лебалхIели нушани разихIебирули, илдала ибси хIебирули кали диахIелли? Кьиямала бархIи сабаайчи бегIтала гьаларти бунагьуназирад умудиэс секьяйда дирутира, лебсив берцуди?

Тамай бегIтала гьаларти бунагьуназирад умувиэс мажахIят виэс, амма аги-кьяйда кункдарес гьайгьай, вирар. Илгъуна суайс жаваб лугули сай «Фатава» жузлизиб имам Нававини: «Итил дунъяличибси бегIтала разиагардешлизивад верцес вируси ахIен! Амма тавба дарили гIергъи гIягIниси саби:

1)     Гьаман ЧевяхIсилизи тиладиикIес бегIтала бунагьуни урдуцахъес, балга-дугIя дирес.

2)     БегIтас ахъри лебли садакьа бирес.

3)     БегIтас дигути адамтала ва илдала юлдашунала хIурматбирес.

4)     Тухумдеш ва бегIтачил бархбасунти адамти гIеббурцес.

5)     БегIтала чеблуми вируси кьяйда черахъес.

ЧевяхIси Кьудратла ВегIли кьадарбараб бегIти мицIирли лебай илдас гIяхIдеш бирахъес, бархьси гьунчирад дашахъес, адабчебтала къяйлизир диахъес.

 

БегIтала гьалабси чебла чебихъути дехIибала

ЖумягI бархIи маркIачIила (бархIехъла) ва дугила дехIиба ургар кIел ракагIятла суннатла дехIибала дарили, гьарил «АльхIямлис» гIергъи 15-на «Аятуль Курси», 15-на «Кьульгьу» делчIи, дехIибала дарибхIели 20-на Идбаглис ﷺ салават белчIи илдас кери бегIтас хIялалабаталли ил адам бегIтала гьалабси чебла чебахъибсилизи халвиру ва халаси шабагъат сарху.

Илкьяйдали, гьар дехIибайс гIергъи 5-на иш дугIя бучIалли, бегIтала разидеш сархес вирар илди мицIирли хIебиалра: «Раббигъфирли ва ливалидайя ва лиман лягьу хIакъкъун гIалайя».

«Я дила Аллагь ﷻ! ХIуни дила бунагьуни ураса, дила бегIти ва ну чеблалиувти адамти бунагьуназибад умубара».

ЦабехIти гIялимтани бурули саби, бархIилис 5-на бегIти гьанбушили, илдас балга-дугIя дирни дигеси анцIбукь саби или. Илди гьанхIебуршусила гIямру къияндешуназир дирар. (Мавсуат ал-ХIутIаба).

 

Рамазан МяхIяммадов

 

 

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Суалти-жавабти

- Сегъуна сура бучIес гIяхIси убкIуси адамла мякьлаб? - УбкIуси адамла мякьлаб гIяхIсилизи халбируси саби «Ясин» сура бучIни ва «Ар-РагIд». Мисаллис, Дагъистайзиб имцIаливан «Ясин» сура бучIули бирар, хIятта «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебсилизи...


Пачас савгъатуни

Гьалабла замана левли уили сай ца пача. Илала биштIати аги, ил багьандан илини кьасбариб ятим урши варгили кIялгIялизив халаваахъес ва сунела мас-мулкла ва лебдешла букьур ветаахъес. Илини аргъиб ца биштIаси шагьарлизиб шел ятим урши хIербирули биъниличила ва илдазивад чи-биалра сунела букьур варес...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...


НасихIятла тулкне

Дещалла гIялимталли Чибагал гьана бите Гьештив ирар инсанте Ккурттала макру чевте.   Гьаналла гIялимталли Чибагал гунев бите Гьештикьал бусурманте Малайкунай мешуте.   Мискин ила къагъдехь Гъарив ила авдалдехь Беккавв Аллагьли ﷻ пагьму Бусурман халкьла...


Адамдешлизиб ахъти

Дунъяличиб вайтачибра гIяхIти адамти дебали имцIали саби. Сен илдигъунти пикруми дакIиба?   СенахIенну алавчарли кадиркути, гьарилла уркIиличи кьакьадешла ва децIла хIялани дихути анцIбукьуначи хIерхIеили, къияйзи бикибтас кумекла някъ гьабатес къалабати адамти чебиухIели. Тяп илкьяйда биъни...