бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Чили жаваб лугуси?

Чили жаваб лугуси?

ХIера, нушала улка 35 дус хIербирули саби базарла экономикала журализиб. Демократия саби ил, бикIули саби нушачиб. Гьалаб социализмала улка сабри. Дила пикрили, гIядатла адамлис дебали балбикибси пачалихъла кабиз сабри ил. ГIе, гьаларти дусмазиб, гъаибил даршдуслихъла гъаибти дусмачибад бехIбихьили, урегцIали ибти дусми дехIдихьайчи къиянни сабри халкьлис. Сабабра лебри — граждан дургъби, кIинайс ЧебяхIси ВатIа дергъ. Сен-биалра, нушала адамтани имканти ва цIакьани даргиб душмайчибад чедибдеш сархес ва кIинайс ВатIан ахъбуцес.

 

Сагати хужаимтас 91 ибил дуслизиб давлачебси ва дунъяличиб цаибси къяйлизибси улка бикибсири. ВецIал дусла бухIнаб ил илдани бициб, тIутIубариб ва халкь гашализи гIелабикахъиб. КIинайс биалли халкь лугърачи шурбухъахъи саби. АхIенраяв лугъри нуша? ИшбархIи адамтани хIилхIи гIямал бирули саби гашали хIебебкIес ва циила палтар-кьяш исес багьандан. Алапаличибад алапаличи саби хIербирути. ЦацабехIти биалли гIякIализиб саби, яра гIегудилис арц сасили хIербирули саби. Илдигъунти адамтала лугIи имцIасигъуна саби. 2025 ибил дусла Росстатла баянти хIясибли, Россияла 9,7 миллион адам, чули кайсуси сабухъ хIясибли, мискиндешла дазуличиб гIяшси даражаличиб хIербирули сабри. ВерхIел процент халкьла мискиндешлизиб саби. Илдас хурег биули саби чIянкIли хIебебкIес. 2026 ибил дусла цаибил кварталла баянти касалли 7,7 процент адамтала. ХIебиалли, дусличи-дус нушала ургаб дебали мискинти адамти имцIабикIули саби.

Сен илкьяйда бетаруси? Сабабти дахъал дирар. ЦацахIели тIабигIятла хъархIерагарти анцIбукьуни кадиркули дирар. Шила хозяйстволизиб сабухъ кахIесили, ванза берубли, мицIираг камдиубли гушти дусми дакIес асубирар. Дирар дургъби кадиркули, душман чевхъи, лерилра сурсатуни чедибдеш сархниличи дяхIчиаили. Бирар улка, мискинси тIабигIятличилси, сурсатуни агарси, гъумла ванзала бегI,сабира бацес хIейруси … Амма нушала улкализир лерилра хIяжатти сурсатуни лер. Ванза дебали халаси саби. Лер вацIурби ва авлахъуни. Лерилра секIал лер, амма халкь дусличи-дус мискинбирули саби. ГIе, нушала улкала хIякимтани телевизорлизирад жагати лугIурби дурули сари. ЖагIял нуша лебтачилра гьаладиркехIе ва нушала Россиялизиб Гьалжана бирар. Халкьли биалли чебиуси аги цархIил саби.

Улкала Президентли гIяхIти программаби гьаладихьибтири. Илди дузахъес хъарти сарри мераначибти хIякимтачи. Амма илди дузули ахIен. Нушала республикализибти хIякимтачила гъайикIес дебали къиянни саби. Чи хужаим виалра, илала хIянчи чIянкIли дурути гъайлизир кавлули сари. ХIера, сагаси ХIукумат саби гьанна республикализиб. Илдани лерилра лерти хIукуматла органти дарсдариб ва сагати адамти кабатур. Сагати сабира илди? Чихъалила саби? Кабизуни дарсдаресра дахъал харжани хIяжатти сари. Се дирути илди дарсдарили? Дузахъеная лерти.

Нушала мераначибти хIякимти бузес хIебирнилис бикьрили детаур март ва апрель базличир дарибти дахъал заб-маркала бехIемцIуни. Адамти чула саби калун вецIал бархIи тIабигIятличил бургъули. Август баз саби, гьаннара лерилра масъулти арзили ахIен. Халкь далилти дурчахъули, справкаби цаладирхъяхъули инжитбирули саби. Сен цалра илди масъултазиб бузути хIякимти жавабличи битIхIейкIути? Сен илдачила халкьлизи гьаргли хIебуруси? ГIядатла адамли циила закон буалли, хутIлис, газлис багьа хIебедалли, гьундурачиб штраф касалли, бусягIятал судебный приставтала хIянчизарти дакIубирули саби. Сен хIякимтачи хIебашути илди? Сен вайти нушала гьундури? Амма, сен бархIиличи-бархIи гьундурачир камераби имцIадирути? ИлдикIун хIукуматла ахIен. Илдала вегI левси сай ва арц сунела кисала кадирхьути сари.

Дусличи-дус имцIадикIули сари нушала республикализир мижитуни, амма камбикIули саби хIяя лебти адамти. ХIердизирая базарличирти багьначи! ХIердизирая бензинна багьаличи! ХIердизирая хъулрала багьначи! Чинад кайсути илдани илдас сабабти? Сен хIедузути хасти органти? ХIебиалли чула пикри леб ил шайчиб. Дахъалгъунти вачар-чакарла секIал хIякимтала гъамтала сари, яра чула сари илдачи делкIунти. Замана барсбируси саби. Аркьян иш бархибси манзил. ЖагIял кабалта имтихIян ишбархIила адамтас. Рахли ил жагIял биалли …

 

Руслан Ражабов

2026-09-01 (РабигIуль-Авваль 1448 д.) №9.


Дурхъати дугьби

Бусурман узис бируси балга   ХIядислизиб бурили саби: «ВалхIелуси бусурман узис бируси балга ЧевяхIси Аллагьли ﷻ кьабулбируси саби. Илала бекIла мякьлав вархьибси малаик вируси сай, гьар илини балга бирухIели «Аминь» викIуси ва илисра тяп илгъуна тиладибируси. Мисаллис,...


Иличирли декIардулхъулра

Нушала тах шагьар МяхIячкъалализирти гIямру дахъ дебали дуцIли ардашули сари. Адамти даим къалабали саби хIянчиличи ва белчIудиличи балкьаэс. Буралли, адамтала гIямрула халаси бутIа гьундурачиб арбашан биубли саби. СенахIенну шагьар халабикIухIели ва илала ца мерличивад цархIил мерличи ваэс...


Салат

ГIягIнидиркур: ГIяргIяла дулекI – 400 гр; Зукьити хиярти – 2; Набадари – 1; Жерши – 1; Гидгури – 2; Итани жерши – 1 цула; ГIявадеш – 1 халаси кьулса; Майонез, зе, исиут, кьар – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ГIяргIяла дулекI ва...


Садж

Садж азербайжанлантала хурег саби. Ил жура-журала диълизибад барес вируси сай. Нушани гIяргIяла диълизибад гьалабирхьулра. ГIягIнидиркур: гIяргIяла диъ – 300 гр. помидор – 3; жерши – 200 гр; кьяртIалализирти хъара – 250 гр; шайтIа кьапIни – 100 гр; болгарский...


«Дарга, барая балга»

ГIяллаева ПатIимат БяхIмудовна акIубси сари Дахадаевла районна КьярбачIимахьила шилизир 1981 ибил дуслизир. Илала белчIуди 1987 ибил дуслизиб бехIбихьибсири, Къаякентла районна Сагаси Вихърила школализиб. БелчIудилизир гьаларяхI аррякьунси илини кIел класс тамандариб ва КьярбачIимахьила школализиб...