бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Чили жаваб лугуси?

Чили жаваб лугуси?

ХIера, нушала улка 35 дус хIербирули саби базарла экономикала журализиб. Демократия саби ил, бикIули саби нушачиб. Гьалаб социализмала улка сабри. Дила пикрили, гIядатла адамлис дебали балбикибси пачалихъла кабиз сабри ил. ГIе, гьаларти дусмазиб, гъаибил даршдуслихъла гъаибти дусмачибад бехIбихьили, урегцIали ибти дусми дехIдихьайчи къиянни сабри халкьлис. Сабабра лебри — граждан дургъби, кIинайс ЧебяхIси ВатIа дергъ. Сен-биалра, нушала адамтани имканти ва цIакьани даргиб душмайчибад чедибдеш сархес ва кIинайс ВатIан ахъбуцес.

 

Сагати хужаимтас 91 ибил дуслизиб давлачебси ва дунъяличиб цаибси къяйлизибси улка бикибсири. ВецIал дусла бухIнаб ил илдани бициб, тIутIубариб ва халкь гашализи гIелабикахъиб. КIинайс биалли халкь лугърачи шурбухъахъи саби. АхIенраяв лугъри нуша? ИшбархIи адамтани хIилхIи гIямал бирули саби гашали хIебебкIес ва циила палтар-кьяш исес багьандан. Алапаличибад алапаличи саби хIербирути. ЦацабехIти биалли гIякIализиб саби, яра гIегудилис арц сасили хIербирули саби. Илдигъунти адамтала лугIи имцIасигъуна саби. 2025 ибил дусла Росстатла баянти хIясибли, Россияла 9,7 миллион адам, чули кайсуси сабухъ хIясибли, мискиндешла дазуличиб гIяшси даражаличиб хIербирули сабри. ВерхIел процент халкьла мискиндешлизиб саби. Илдас хурег биули саби чIянкIли хIебебкIес. 2026 ибил дусла цаибил кварталла баянти касалли 7,7 процент адамтала. ХIебиалли, дусличи-дус нушала ургаб дебали мискинти адамти имцIабикIули саби.

Сен илкьяйда бетаруси? Сабабти дахъал дирар. ЦацахIели тIабигIятла хъархIерагарти анцIбукьуни кадиркули дирар. Шила хозяйстволизиб сабухъ кахIесили, ванза берубли, мицIираг камдиубли гушти дусми дакIес асубирар. Дирар дургъби кадиркули, душман чевхъи, лерилра сурсатуни чедибдеш сархниличи дяхIчиаили. Бирар улка, мискинси тIабигIятличилси, сурсатуни агарси, гъумла ванзала бегI,сабира бацес хIейруси … Амма нушала улкализир лерилра хIяжатти сурсатуни лер. Ванза дебали халаси саби. Лер вацIурби ва авлахъуни. Лерилра секIал лер, амма халкь дусличи-дус мискинбирули саби. ГIе, нушала улкала хIякимтани телевизорлизирад жагати лугIурби дурули сари. ЖагIял нуша лебтачилра гьаладиркехIе ва нушала Россиялизиб Гьалжана бирар. Халкьли биалли чебиуси аги цархIил саби.

Улкала Президентли гIяхIти программаби гьаладихьибтири. Илди дузахъес хъарти сарри мераначибти хIякимтачи. Амма илди дузули ахIен. Нушала республикализибти хIякимтачила гъайикIес дебали къиянни саби. Чи хужаим виалра, илала хIянчи чIянкIли дурути гъайлизир кавлули сари. ХIера, сагаси ХIукумат саби гьанна республикализиб. Илдани лерилра лерти хIукуматла органти дарсдариб ва сагати адамти кабатур. Сагати сабира илди? Чихъалила саби? Кабизуни дарсдаресра дахъал харжани хIяжатти сари. Се дирути илди дарсдарили? Дузахъеная лерти.

Нушала мераначибти хIякимти бузес хIебирнилис бикьрили детаур март ва апрель базличир дарибти дахъал заб-маркала бехIемцIуни. Адамти чула саби калун вецIал бархIи тIабигIятличил бургъули. Август баз саби, гьаннара лерилра масъулти арзили ахIен. Халкь далилти дурчахъули, справкаби цаладирхъяхъули инжитбирули саби. Сен цалра илди масъултазиб бузути хIякимти жавабличи битIхIейкIути? Сен илдачила халкьлизи гьаргли хIебуруси? ГIядатла адамли циила закон буалли, хутIлис, газлис багьа хIебедалли, гьундурачиб штраф касалли, бусягIятал судебный приставтала хIянчизарти дакIубирули саби. Сен хIякимтачи хIебашути илди? Сен вайти нушала гьундури? Амма, сен бархIиличи-бархIи гьундурачир камераби имцIадирути? ИлдикIун хIукуматла ахIен. Илдала вегI левси сай ва арц сунела кисала кадирхьути сари.

Дусличи-дус имцIадикIули сари нушала республикализир мижитуни, амма камбикIули саби хIяя лебти адамти. ХIердизирая базарличирти багьначи! ХIердизирая бензинна багьаличи! ХIердизирая хъулрала багьначи! Чинад кайсути илдани илдас сабабти? Сен хIедузути хасти органти? ХIебиалли чула пикри леб ил шайчиб. Дахъалгъунти вачар-чакарла секIал хIякимтала гъамтала сари, яра чула сари илдачи делкIунти. Замана барсбируси саби. Аркьян иш бархибси манзил. ЖагIял кабалта имтихIян ишбархIила адамтас. Рахли ил жагIял биалли …

 

Руслан Ражабов

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Адамдешлизиб ахъти

Дунъяличиб вайтачибра гIяхIти адамти дебали имцIали саби. Сен илдигъунти пикруми дакIиба?   СенахIенну алавчарли кадиркути, гьарилла уркIиличи кьакьадешла ва децIла хIялани дихути анцIбукьуначи хIерхIеили, къияйзи бикибтас кумекла някъ гьабатес къалабати адамти чебиухIели. Тяп илкьяйда биъни...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...


БегIлара халаси багьа

Гьачам мургьи-арц дирцуси тукейзи риштIаси рурси ракIиб ва хьанцIа рангла дурхъаси къаркъализибад цалабяхъибси баки сунес бедахъес тиладибариб.  – ХIела ил асес арц леру? – хьарбаиб туке вегIли, - ил кьалли дурхъаси саби. - Гьайгьай, дила дахъал арц лер, – рикIар рурси ва...


Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Имам Абу ХIамид МухIяммад аль-Гъазалини вебкIес гьалаб белкIунси кагъар гьалабирхьулра   «Бурая бисути дила юлдашунази, ну вебкIили чеибти, бурая децIбикIути дила исламла узбази ва рузбази: «Гьанмабиркахъидая, ну гьарли-марли вебкIибси или. Аллагь ﷻ багьандан мадикIудая ил бебкIа...


Юсуф Идбаг

(бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   Буньяминра ватурли, хъайгIи чарбухъун илди, Якьубли хьаркабаиб, урши чинава, или. - Туснакълизив тевал, - иб, - хъулкидеш багьанали, - Хъулкидеш дирухIели, хIушани чебаадав? Ил секIал бирхIебирни балас дила уршили, Аллагьла ﷻ кьадарличи сабурбирисра...