бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Чили жаваб лугуси?

Чили жаваб лугуси?

ХIера, нушала улка 35 дус хIербирули саби базарла экономикала журализиб. Демократия саби ил, бикIули саби нушачиб. Гьалаб социализмала улка сабри. Дила пикрили, гIядатла адамлис дебали балбикибси пачалихъла кабиз сабри ил. ГIе, гьаларти дусмазиб, гъаибил даршдуслихъла гъаибти дусмачибад бехIбихьили, урегцIали ибти дусми дехIдихьайчи къиянни сабри халкьлис. Сабабра лебри — граждан дургъби, кIинайс ЧебяхIси ВатIа дергъ. Сен-биалра, нушала адамтани имканти ва цIакьани даргиб душмайчибад чедибдеш сархес ва кIинайс ВатIан ахъбуцес.

 

Сагати хужаимтас 91 ибил дуслизиб давлачебси ва дунъяличиб цаибси къяйлизибси улка бикибсири. ВецIал дусла бухIнаб ил илдани бициб, тIутIубариб ва халкь гашализи гIелабикахъиб. КIинайс биалли халкь лугърачи шурбухъахъи саби. АхIенраяв лугъри нуша? ИшбархIи адамтани хIилхIи гIямал бирули саби гашали хIебебкIес ва циила палтар-кьяш исес багьандан. Алапаличибад алапаличи саби хIербирути. ЦацабехIти биалли гIякIализиб саби, яра гIегудилис арц сасили хIербирули саби. Илдигъунти адамтала лугIи имцIасигъуна саби. 2025 ибил дусла Росстатла баянти хIясибли, Россияла 9,7 миллион адам, чули кайсуси сабухъ хIясибли, мискиндешла дазуличиб гIяшси даражаличиб хIербирули сабри. ВерхIел процент халкьла мискиндешлизиб саби. Илдас хурег биули саби чIянкIли хIебебкIес. 2026 ибил дусла цаибил кварталла баянти касалли 7,7 процент адамтала. ХIебиалли, дусличи-дус нушала ургаб дебали мискинти адамти имцIабикIули саби.

Сен илкьяйда бетаруси? Сабабти дахъал дирар. ЦацахIели тIабигIятла хъархIерагарти анцIбукьуни кадиркули дирар. Шила хозяйстволизиб сабухъ кахIесили, ванза берубли, мицIираг камдиубли гушти дусми дакIес асубирар. Дирар дургъби кадиркули, душман чевхъи, лерилра сурсатуни чедибдеш сархниличи дяхIчиаили. Бирар улка, мискинси тIабигIятличилси, сурсатуни агарси, гъумла ванзала бегI,сабира бацес хIейруси … Амма нушала улкализир лерилра хIяжатти сурсатуни лер. Ванза дебали халаси саби. Лер вацIурби ва авлахъуни. Лерилра секIал лер, амма халкь дусличи-дус мискинбирули саби. ГIе, нушала улкала хIякимтани телевизорлизирад жагати лугIурби дурули сари. ЖагIял нуша лебтачилра гьаладиркехIе ва нушала Россиялизиб Гьалжана бирар. Халкьли биалли чебиуси аги цархIил саби.

Улкала Президентли гIяхIти программаби гьаладихьибтири. Илди дузахъес хъарти сарри мераначибти хIякимтачи. Амма илди дузули ахIен. Нушала республикализибти хIякимтачила гъайикIес дебали къиянни саби. Чи хужаим виалра, илала хIянчи чIянкIли дурути гъайлизир кавлули сари. ХIера, сагаси ХIукумат саби гьанна республикализиб. Илдани лерилра лерти хIукуматла органти дарсдариб ва сагати адамти кабатур. Сагати сабира илди? Чихъалила саби? Кабизуни дарсдаресра дахъал харжани хIяжатти сари. Се дирути илди дарсдарили? Дузахъеная лерти.

Нушала мераначибти хIякимти бузес хIебирнилис бикьрили детаур март ва апрель базличир дарибти дахъал заб-маркала бехIемцIуни. Адамти чула саби калун вецIал бархIи тIабигIятличил бургъули. Август баз саби, гьаннара лерилра масъулти арзили ахIен. Халкь далилти дурчахъули, справкаби цаладирхъяхъули инжитбирули саби. Сен цалра илди масъултазиб бузути хIякимти жавабличи битIхIейкIути? Сен илдачила халкьлизи гьаргли хIебуруси? ГIядатла адамли циила закон буалли, хутIлис, газлис багьа хIебедалли, гьундурачиб штраф касалли, бусягIятал судебный приставтала хIянчизарти дакIубирули саби. Сен хIякимтачи хIебашути илди? Сен вайти нушала гьундури? Амма, сен бархIиличи-бархIи гьундурачир камераби имцIадирути? ИлдикIун хIукуматла ахIен. Илдала вегI левси сай ва арц сунела кисала кадирхьути сари.

Дусличи-дус имцIадикIули сари нушала республикализир мижитуни, амма камбикIули саби хIяя лебти адамти. ХIердизирая базарличирти багьначи! ХIердизирая бензинна багьаличи! ХIердизирая хъулрала багьначи! Чинад кайсути илдани илдас сабабти? Сен хIедузути хасти органти? ХIебиалли чула пикри леб ил шайчиб. Дахъалгъунти вачар-чакарла секIал хIякимтала гъамтала сари, яра чула сари илдачи делкIунти. Замана барсбируси саби. Аркьян иш бархибси манзил. ЖагIял кабалта имтихIян ишбархIила адамтас. Рахли ил жагIял биалли …

 

Руслан Ражабов

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Имам аль-Байгьакьи

Абубакр ГIяхIмад ибну аль-ХIусейн ибну ГIяли ибну ГIябдуллагь ибну Муса аль-Хусравжирди аль-Хурасани, аль-Байгьакьи кьяйда валуси, акIубсири гьижрала 384 ибил дусла шягIбан базлизив, аль-Байгьакь мерла Хусравжирди шилизив. Аль-Байгьакь Нисабур (Нишапур) шагьарличибад гьарахъли ахIи мерлабиубсири,...


ГIурра гаджетунала асарличила

Гьалавван наб ца тяниш къаршиикиб. «Нуни дила дурхIнази телефон батахъес вирули ахIенра. Мурталра илизив хахамвикIули сай. Кебасасли, вяв-чIярлизи ихъули сай, ва вяхIес булан валилзули сай. Балули ахIенра се барес хIяжатлил», – викIи ил.   Марлира, гIергъити дусмазиб...


Дурхъати дугьби

ЧевяхIси Кьудратла ВегIли декIарбарибти дурхъати идбагуни адаб хIяяла ва сабурла шайчиб адамтас гIибратли бирутири. Илдазибад гьарилла дугIя лебсири, илала кумекличил Аллагьличи ﷻ дугьабилзутири ва ЧевяхIсини илдас жаваб чарбирусири.   Айюб Идбагла дугIя Айюб Идбагличила нушани газетала...


Цахтони

ГIягIнидиркур: (4 порциялис) диъ – 500 гр; бурт (яра мацони) – 300 гр; хиви (грецкий) – 200 гр; кинза – 1 хала; укроп – 5 кьяли; итан жерши – 4 цула; хмели-сунели – 0,5 чяйла кьулса; зе, хIунтIена ва цIудара исиут – бизидеш...


Суалти-жавабти

– Мурул-хьунул декIарбикили гIергъи хьунуйзиб муруйзибад къиян –хIекь чебахъахъес (компенсация) тIалаббарес ихтияр лебсив, эгер мурул цахIнаб хIербирухIели хьуна арцличил хIерирули кали виалли? – Эгер мурул хьуна арцличил хIерирули кали виалли, илини биалли дугьбачил иличи...