бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ХIуша Набзи тиладидикIеная...

ХIуша Набзи тиладидикIеная...

Аллагь ﷻ викIули сай (мягIна): «ХIуша Набзи тиладидикIеная, Нуни хIушаб жаваб чарбирисра»

 

Аллагь ﷻ Кьуръайзив викIули сай (мягIна): «Диннизиб зулму лебси ахIен». Ихала мягIна саби, Аллагьли ﷻ Сунела лугърачи, чули барес хIебируси секIал чеббируси ахIен. Лерил нушани дарес черти секIал, ихди дарес нушазиб имкан лебси саби. Амма нушаб къиянбухъунси заманализиб Аллагьли ﷻ чердарибтазиб нушаб кункдешра лебси саби. Мисаллис, адам гашазивад убкIули виалли, беркесира цурала диъ ахIенси селра хIебиалли, сай вебкIхIебкIесила кьадар ит диъ беркес асубирули саби. Илкьяйдали сафарлизивси адамличибра, къиянни биъни багьандан Аллагьли ﷻ Сунела уркIецIиличибли дуббуцарла фариза убасибси саби, амма сеналра дуббуцни дурхъали бирар. Сафарлизив дуббуцнилизиб вегIла кьаркьайс якьинси зарал лебли биалли, итхIелира дуббуцес асухIебирар. Сафарлизив виубли дубхIевцили, гIур дуббуцарила замана дикайчи хъули чарухъалли, дуббуцибсилис асухIедирути итисра асухIедирар. Итисра укес, ужес ва гIурилти секIал хIярамдирар, илисра «имсак» или бикIар.

Аллагь ﷻ викIули сай (мягIна): «ХIуша набзи тиладидикIеная. Марлира, Наб гIибадат барес халаберхурти Жагьаннаблизи бухIнабулхъан». Марлира, хIядисуназиб бурули саби, дунъяла адамтас чузи тиладивикIуси анцIулкьуси сай, ил дигуси ахIен, Аллагьлис ﷻ биалли, сецад дебали тиладивикIаллира, итцад дигуси сай. Аллагьра ﷻ викIули сай (мягIна): «ХIуша набзи тиладидикIеная, Нуни хIушаб жаваб чарбалтасра». Аллагьлизира ﷻ тиладиикIухIелли халаси, ахъси даражала секIал тиладибарес урузкIес асубируси ахIен, сенахIенну Аллагь ﷻ ХIядисул Кьудсилизив викIули сай: «Адамла заманаличибадал Кьиямала бархIи бакIайчи лебти лебил халкь цалабикили, гьарилли чус дигуси тилади бараллири, Нунира илдас дигути лерил дедаслири, Дила селра камхIебири, урхьулизи буреба кабаталли, урхьула шизибадлира камхIебирниличи мешули».

ГIялиасхIяб викIули сай: «ХIушани чилалра балга убяхIмабиридая, марлира жугьутIли хIушаб барибси балгалисра Аллагьли ﷻ жаваб бедлуга, илини сунес барибсилис жаваб хIебираллира». Ихизибадли аргъес вирар, жугьутI виаллира ит адам гьимукIахъес асухIебирар итизибадли бусурмантас зарал хIебиалли, сенахIенну зулму барибсила балга чарбируси ахIен. Иличи мешули жугьутI виаб, цархIил кафур виаб итис кумекбарили итини балга баралли, итра Аллагьли ﷻ кьабулбирули саби, чули чус барибси кьабулхIебираллира. Нушала Идбаглизи ﷺ хьарбаибхIели Аллагьла ﷻ кьадар селилра чарбарес вирусил, Идбагли ﷺ иб уркIи-уркIилабадси балгали чарбиру или. Балга бируси адам, сунела уркIиличивли Аллагьличи ﷻ вяхIчивизурли, цархIилти пикрумазибад уркIи умубарилли, Аллагьличи ﷻ дугьавизалли, итала балга чарбируси ахIен. Аллагьли ﷻ балга кьабулбарни, ит тиладибируси бетаънилизибцун ахIен, нушани тиладибируси бетхIеаллира, Аллагьли ﷻ нушаб кьадарбарили лебси балагь тIашаили биэс асубирар, яра итил дунъяличиб, бегIлара нуша хIяжатдикибхIели луга.

Балга бируси тяхIярра иш саби: Гьаланачи «АгIузу биллагьи …»-белчIи шайтIайзибад берцуди тиладибиру. ГIур «Бисмиллагьи …»-личивад вехIирхьур, сенахIенну Идбагли ﷺ буриб, Аллагьла ﷻ уличибли бехIбихьибси баракат чебси бирар, Аллагьла ﷻ у гьанхIебушили бехIбихьибси, баракат къяббердибси бирар или.

ГIур Идбагличи ﷺ салават буршу ва сунес дигуси тиладибиру, итала гIергъи гIурра салават бучIа ва Идбагла ﷺ хIурмат багьандан, Кьуръа дурхъадеш багьандан, сура

«ФатихIяла» дурхъадеш багьандан сунела балга кьабулбарахъес тиладибиру. Марлира ил балга Аллагьли ﷻ чархIебиру или бурули саби.

Иш мерлабра нушани багьес чебси секIал леб, хIядисуназиб бурули саби, сецад тиладивикIаллира сунела бухIнала хIярамта бицIибси биалли, итала балгалис жаваб агара. Гьаланачи нушала бухIнала, нушала беркеси, нушала яшав умубарес хIяжатбиркур.

Марлира, нушани тиладибарес дигусира, нушала уркIилартира Аллагьли ﷻ далути сари, амма Аллагьис ﷻ дигахъу лагъли сунела тилади дураберкIили.

Аллагьли ﷻ нуша балга-дугIя кьабулбирантазирадли дараба! Амин.

 

АсхIяб Жарбаев

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


Суалти-жавабти

- ДехIибала дируси мерличир яра палтарличир кадикибти гъез лерли диалли, дехIибала халдирутив? - Адамла гъез мурул адамла диаб яра хьунул адамла диаб нясдешлизи (нажаслизи) халдирути ахIен. Ил багьандан, гъез лерси мерличир дарибти дехIибала дулъути ахIен. Амма илди мяхIрам ахIенси хьунул адамла...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5 – ибил номерлизиб)   Урег-ибил. Къадагъаласи сари хьунул муруйс, эгер илини хIябал тIалакь дедили виалли, декIардеш агара муруй илди цагьакIли хIябал дедибал яра илди баз ургарли цацали дедибал, яра гьачамли илди дугьби дурибал тамай декIарикес пикриличил. Ил анцIбукьлизир хьунул...


Чумиздагла пайдаличила

Дурхъаси Кьуръайзиб чумиздагличила чуйнара гьанбушили саби. МухIяммад Идбагли ﷺ бурибсири илдани кьаркьа арадешлис бируси халаси пайдаличила. Сунесра илди дебали дигахъи, хаслира «гIажва» журала. Идбагли ﷺ бурни хIясибли, савли илди 7 чумиздаг деркунсилис я агъули, я сихIрули зарал...


Мура гьаларти хьуна чеблуми

Хьунуй мура гьалар халати жавабкардеш дихути сари ва иличир дахъал чеблуми лерти сари:   Хьунул хъали-цIализир муруйс тамай мутIигIли рирес чебиркур. Илис мурул вигахъес чебиркур ва иличил мурталра малхIямли рирес гIягIнибиркур, ил кьабулли калахъес риубси бирес илала чебла саби. Эгер илини...


Салат

ГIягIнидиркур: Шампиньон шайтIа кьапIни – 400 гр; гIяргIяла диъ – 300 гр; хияр – 4; гидгари – 4; гIявадеш, зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ШайтIа кьапIни умударили, авал-шел бутIаличи кьисдарили, духъутIдиайчи дерцIая. Делхьи...