бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Мургьила ваяхI дитIикIусила адабуни

 

- ВегIла масани ва ваяхI бирхауди бихьести ва хIекьти диъниличи вирхес

- Сунези дихIяхъес дедибти ваяхI дедлугес

- Процентуначил дархдасунти вягIдуртазивад мяхIкамли вирес

- Вайси мас гIяхIси кьяйдали гьалахIебирхьес

- Дархьли дитIкайкIес

- Цалра адамлис сунени мургьила ваяхI яра дацIахъибти мургьи дирцухIели виргIявиргес асубирар или гьанхIебикесли вирес

- БитIакI бархьси биъни гьаман ахтардибирес, ваяхIличибси нугьру ахтардибирес.

 

Мургьи-арцла устала адабуни

 - Адамтас гIяхIдешуни дулгес

- ГIяхIси даражала ваяхI дирес къайгъибирес

- Дедлугути чеблуми кьанхIедирахъес

- Чеаслуми тамандирес

- Багьни ахъхIедурцес.

 

Хурег букнила адабуни

 - Укес гьалаб ва уки гIергъи някъби ицес

- «БисмиЛлагь» ирес

- Хурег балуй някъли букес ва вегIла гьалаб букес

- ДиштIати кесекунарли укес

- Кьяраэс гьалаб беркеси гIяхIил чIямбирес

- Хурег алав кабиибти адамтала вяхIла хIерхIейкIес

- ГIянайчи хъарихьи хурегли хIевкес

- Велкъайчи хIевкес (эгер гIяхIяйчил яра мискинничил варх виалли, илдачил варх укес чебиркур, илди урузхIебикIахъес багьандан)

- Кьямла дубличивад укес, дайлавад ахIи

- Аллагь ﷻ чевяхIварес

- Укес иштяхI бетхIехъахъес багьандан хурег алав бебкIаличила ва хIейгести секIайчила гъайикIес асухIебирар.

 

Шин дужнила адабуни

- Шин держес гьалаб стаканнизи хIеръили «БисмиЛлагь» эс

- Держили гIергъи Аллагьлис ﷻ деза бурес

- Шин хупIикIули дужес, цагьакIли лерил хIедужули

- Шин хIябал хупIличил дужес

- Гьар хупIикес гьалаб «бисмиЛлагь» эс, хупIикунхIели «альхIямдулиЛлагь»

- ТIашли шин хIедужес

- Мякьлаб адамти лебли биалли, балуй шайчивсилис шин гьадуцес чебси саби.

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


ВегIла улка багьандан цIахли саби

ИшбархIи дила белкIлизиб нуни ахъбурцисра, дила бекIлизибцун ахIи, бахъал цархIилтала бургазибра алкIуси суал. Абдал ахIенси, гIядатла адам иличила пикрихIейкIес хIейрар. Ил суал жура-журала зягIипдешуназибад биштIати арабарес или арц учидяхъес кьасли телевидениелизирад чедиахъути передачабачила...


НасихIятла тулкне

Дещалла гIялимталли Чибагал гьана бите Гьештив ирар инсанте Ккурттала макру чевте.   Гьаналла гIялимталли Чибагал гунев бите Гьештикьал бусурманте Малайкунай мешуте.   Мискин ила къагъдехь Гъарив ила авдалдехь Беккавв Аллагьли ﷻ пагьму Бусурман халкьла...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...


БегIлара халаси багьа

Гьачам мургьи-арц дирцуси тукейзи риштIаси рурси ракIиб ва хьанцIа рангла дурхъаси къаркъализибад цалабяхъибси баки сунес бедахъес тиладибариб.  – ХIела ил асес арц леру? – хьарбаиб туке вегIли, - ил кьалли дурхъаси саби. - Гьайгьай, дила дахъал арц лер, – рикIар рурси ва...


Дагъистайзиб сагаси хъали баргибти

Палестинализир кадикибти анцIбукьунала манзил 2023 ибил дуслизиб Гъазализибад гечбарибти 200-личибра имцIали адам Дагъистайзи бакIибтири. Илдазибад байхъала биштIати саби.   Илди МяхIячкълала мякьлабси санаторийлизиб мерлабариб, палтар-кьяшличил, хурегличил, техникаличил ва телефонтачил...