Суалти-жавабти
Суалти-жавабти

- Муруй хьунуй тиладибарни хIясибли, гьарли ахIенти (косвенные) магьар кабуршнила дугьби дурили виалли, магьар кабушни бетарусив?
- ЧемцIати, магьар кабушни чебиахъути тяхIяр-кьяйдали гьарли-марли ахIенти дугьби дархьаначи дурибтази халдирути ахIен. Мисаллис, «хIу дила хьунул ахIенри» ибтачи мешути дугьби гьарли ахIенти дугьбази халдирути сари, магьар кабушес багьандан биалли, нигет хIяжатси саби.
Хьунуй муруйзи магьар кабушахъес тиладибарнила анцIбукьли, гьарли ахIенти дугьби гьарли-марли дурибтази халдирути ахIен, чусра нигет хIяжатли ахIенти.
Ва амма, гьарил анцIбукь декIарли, чебетаахъили хIербарес гIягIниси саби. Ил багьандан маслигIятбирулра хIушала мер-мусаличивси имамличи дугьадизахъес.
(«ФатхI аль-МугIин»)
- Секьяйда дирути жаназала дехIибала, эгер имамлис гIелавад кайзес кьаниубли виалли?
- Имамличил варх дехIибайчи кайзес валкьхIеурсини "Аллагьу Акбарлис" гIергъи, "Аль-ФатихIя" сура бучIули вехIихьес чебси саби, имам чина ветаили виалра.
Рахли дехIибайчи кайзурсини сура "Аль-ФатихIя" белчIес валкьхIеурли, имам гIергъиси такбирличи ветаалли, илис имамлис гIелавад арукьес гIягIниси саби, сура "Аль-ФатихIя" белчIес хIяжатдеш иличибад убисуси саби.
Кьаниубсини имамличил дарх хIеделчIунти такбирти диалли, илини дехIибала тамандарили гIергъи делчIес чебси саби.
Мисаллис, кьаниубси дехIибайчи имамли хIябэсил такбир бучIухIели кайзурли виалли, салам бедили гIергъи илис хIябал такбир гIуррара делчIес чебси саби, илди-ургар дучIутира дучIули.
- Се бируси эгер бицибси секIайзиб сегъуна-биалра жагъал баргили чарбирухIели, иличи имцIабиубси биалли?
- Вачарла вягIда бехъубли, се-биалра чарбарили гIергъи, чарбирусилизиб илизибад декIарбарес хIейруси имцIадеш биалли, мисаллис, мицIираг цIерхьбиубли биалли, яра галгуби халадаили диалли, илди лерти кьяйдали чардирути сари.
Рахли имцIабиубси секIал илизибад декIарли биалли, мисаллис, мицIирагла акIубси дурхIя, яра галгубачирад дакIибти цIедеш, илди асибсилис калунти сари, эгер вягIда билгьухIели мицIираг дурхIяличи хIерли хIебиалли ва галгубачир детаэсти цIедеш хIедиалли.
Эгер мицIираг дурхIяличи хIерли буили биалли ва галгубала цIедеш детаэс хIядурти диалли, илди дицибсилис чардарес хIяжатси саби асибси масличил дарх.
("Мугъни аль-МухIтаж")
- Се-биалра исухIели вачурта виркьни суннатлизи халбирусив?
- Сегъуна-биалра мас исухIели, ибну ГIумарли кьяйда вачурта виркьни гIяхIсилизи халбиру. Ил садакьалис дебали сахаватси вирусири ва се-биалра исухIели, вачурта виркьес къайгъибирусири. Иличила хьарбаибхIели, илини жаваб чарбатур: «Ил дила дагьричевдеш дакIубарни саби» (сай виргIявиргили хIейгнила пикрили). Амма илхIелира секIал бирцаннис багьа камбарахъес тиладиикIули анцIхIевкьесли, хаслира мас гIибадатличил (кьурбайчил) бархбасунси биалли. Илкьяйдали секIал бирцусилира вачарлизиб багьа камбарни дигусилизи халбируси саби, иличила тиладихIебараллира.
Дирхалачебси хIядислизиб бурили саби: «Аллагьли ﷻ уркIецIибараб сахаватдеш дакIудируси адамличи се-биалра бирцухIели, исухIели ва чебла чарбарахъес тиладибирухIели» (аль-Бухари).
Ибну ХIаджар аль-ГIяскьаляни викIар: «Илди дугьбачибли Аллагьла Расулли ﷺ вачарлизиб сахаватдеш, секIал ису-бирцухIели вачар-чакарла замана гIяхIти хIял-тIабигIят дакIударниличи, жалтазибад мяхIкамдеш барниличи жибирули сай, багьа камбарахъес тIалаббирниличибли, мас бирцанна кьабулгардеш адхIекIахъес багьанданра.
(«ТухIфат аль-МухIтаж»)
- Закат бедлугусив балугълахIеибсила ва бузери яра цархIил секIал дураберкIес хIейрусила (недееспособный) лебдешлизибад?
- БалугълахIеибсила ва бузери дураберкIес хIейрусила лебдешлизибадра закат бедлугуси саби. Илкьяйдали закатуль-фитIр ва илдала ванзаличибад бакIибси сабухъла закатра бархли. Закат бедлугес гIягIниси саби илдала кьайгимтани.
Илдала лебдешлизибад закат заманаличиб бедили хIебиалли, чули балугълабаибхIели ва ара-сагъбиубхIели уббатурси манзилла кьадарла бедили, чебъахъес гIягIниси саби.
(«Мугъни аль-МухIтаж», «Равдат ат-ТIалибин»)
- Сужда – сагью (кIел сужда бегIлара гIергъиси «Ат – тахIийят» белчIи гIергъи бируси) барес багьандан нигет биэс гIягIнисив?
- Сужда – сагью бирухIели нигет биэс чебси саби. Нигет бирухIели гIячихъли багьес чебиркур, ил селис бирусил иргъес ва якьинни балес. Сужда-сагью бирухIели барх нигетра биралли, дехIибала дулъути сари.
(«ФатхI аль-МугIин», «ХIашия ИгIанат ат-ТIалибин»).
- Сегъуна гIякIа бедес гIягIниси адам кавшнилис багьаван (дият), хабарагарли карушибси хьунул адамла гъамтас?
- Хабарагарли кавшибси мурул адамлис гIяйибла вегIла гъамтачи 100 валрила кьадар гIякIа чебирхьуси саби, сабира хIябал дусла бухIнаб бедес чебси.
Хьунул адам карушили риалли, гIялимтала цауркIси пикри хIясибли, 50 валрила кьадар гIякIа чебирхьуси саби: 10 - ца дус диубти гажа валри, 10 - кIел дус диубти гажа валри, 10 - кIел дус диубти валри, 10 - хIябал дус диубти гажа валри ва 10 - авал дус диубти гажа валри.
Ил анцIбукь кабикибси мер-мусаличир валруми агарли диалли ва илди цархIил мерличирад кес гьарахъли ва дурхъали кабилзули биалли, илдала багьа бедлугуси саби.
("Аль-мугъни ли Ибн Кьудама", "ФатхI аль-МугIин")