бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Секьяйда чеэс вируси?

Секьяйда чеэс вируси?

Гьачам мутагIялим сунела мугIяллимличи вакIили викIар: «Нуни Идбаг ﷺ чеэс дебали дигулрагу, секьяйда вируси ил муэрлизив чеэс?» МугIяллимли жаваб бедиб: «ВакIи набчи жагIял бархIехъла замана, нуни хIубурсивируд секьяйда муэрлизив Идбаг ﷺ чеэс вирарал».

Урши мугIяллимличи вакIибхIели, илис хурег кабихьиб. Беркала зукьилири. Уршили шин тиладидариб, амма мугIяллимли илис хIедедиб. ГIур илини иб: «Гьанна вякьи усес кайхьен, жагIял гIянручIла дехIиба замана баайчи

айзурхIели, нуни хIу бурсивирури муэрлизив Идбаг ﷺ чеахъес». Милигдешли инжитварибси урши усес кайхьун. Савли мугIяллимли илизи хьарбаиб муэрлизиб се чебаибал. Уршили жаваб чарбариб: «Шараб шин, марка ва хIеркI». ИлхIели мугIяллимли иб: «ХIела нигет бархьси саби ва хIела муэрра иличи мешуси, бархьси саби. ХIела Идбагличи ﷺ диги илцадра бархьсили биалли, хIуни ил муэрлизив чевиид».

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


Бакиличила

Ибн аль-Джаузила уршила урши Абуль Музафарли лукIули сай, Ибн Акильли сунечила буруси: «Гьачам, КягIбалис алав тIаваф барили гIергъи, нуни ванзаличиб жавгьар духрала баки чебаира. Иличиб хIунтIена гьимир лебри бриллигIянтличилси. Нуни ил ахъбуцира ва илала вегI варгес кьасбарира. Камси...


Кьурбан-байрам

ГIид аль-АдхIа—бусурмантала бекIлибиубси байрам саби. Ил Зуль-ХIижжа базла 10-ибил бархIи, ГIярафала бархIилис гIергъиси бархIи бехIбирхьуси саби. ГIид аль-АдхIалис гIергъити хIябал бархIи (11, 12, 13) «ташрикьла» бурхIни сари.   ГIид аль-АдхIала бархIилис гьалабси бархIи...


ХIяжла рукнурти

ХIяж динна рукнуртала ца саби, гIялам халкьла вегI Аллагьлис ﷻ бируси гIибадатуназибад халасигъуна. ХIяж адамличи гIямрулизиб гьачам баресцун саби чебси, сунени назру баралли ахIенси.   ХIяж чеббиънилис шел шартI лер: бусурман виъни, балугълавиъни, дагьричевси виъни, азадси виъни, хIяжбарес...


«Муриси къяналичиб кьутIкьуси бархьдеш гьалаб саби»

Гьалабван набзи бурибси къяна сабни аргъира.   АнцIбукьуни гIямрулизир сегъунти-дигара дирар. ЦацахIели къяна буресра чебиркути манзилти дирули дирар. Диннизибра бикIули бирар гIяхIдешлис къяна буралли, бунагь лебси ахIен или. Нуни аргъира къунба бугьути адамти имцIали биъни. Чули барибси...


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...