бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ДурхIнас Идбагличила ﷺ хабурти

ДурхIнас Идбагличила ﷺ хабурти

ДурхIнас Идбагличила ﷺ хабурти

ГIяхIла хабар

Аллагьла Расул ﷺ мимбарличив тIашлири. Иличил варх «Алжанала тIем» или ируси, сунела рурсила урши ХIусенра леври. ГьанбиркахъехIе, Идбаг ﷺ вебкIибси манзил ил 7 дусцун сайри виубси. Гьачамлис биалли, ил виштIаси урши сайри ва мурталра хала дудешличил варх вирес дигахъи. АсхIябти Идбагличи ﷺ лехIлири ва илини бурусилизибад цалра дев убхIебатес къайгъилизибри. ИтхIели илини юлдашунази ил виштIасила челябкьлаличила разиси хабар бурибсири…

Ибн Харисли сунела наслулизибтази иличила ишкьяйда буриб: «Гьачам нушала Идбаг ﷺ мимбарличи тIашлири. Иличил варх сунела рурсила урши ХIясан ибну ГIялира леври. ЖамигIятличи дугьаизурли ил викIар: - Иш баракатла урши сай. Ну вирхулра иш урши сабабли Аллагьли I бусурмантала кIел кьукьяла ургарти зиддешуни агардирниличи, или ил кIапIуциб. ГIур Идбагли ﷺ хутIба даимбариб. Ардякьун 30-цад дус – хала дудешли бурибси гIямрулизиб бетерхахъур ХIясанни. КIелра кьукья-ургар даршути бархбасуни кадизур.

«Аллагь ﷻ , ХIедра дигахъа…»

Лебтанилара балуливан нушала Идбаглис ﷺ биштIати дебали дигахъутири. Бара акIубти биштIатира бегIтани иличи бикутири гIяхIти балга-дугIя дарахъес. Гьаннара иличиб Усама бин Зайд ва ХIясан ибну ГIяли лебри. Илди илис дебали дигахъутири. Сунес бегIлара дигахъуси ЧевяхIсиличи дугьавизурли, илинира илди дигахъес илини балгадугIя дирес вехIихьиб: - Я дила Аллагь ﷻ ! Ванзала ва зубрала ВегI! Дигахъен илди ХIедра, наб дигахъути кьяйда!

Нушала Идбагли ﷺ биштIатас бяркъ бедлугухIели, цаибил мерличиб дурхIначи диги бирусири. Илини биштIатас дигIянни яра дакIули мурталра балга-дугIя дирутири ва цархIилтазира илкьяйдали бирахъес гIибрат чебиахъусири. Илини балусири, диги агарли халабиути биштIати кьясти, хIясадти, уркIецIиагарти, кьяркьти бетарни ва илгъуна хIебиахъес халаси къайгъи дакIубирусири. Нушала Идбагли ﷺ ИсмягIил, ИсхIакь ва Ибрагьим идбагунани бучIуси балга сунела рурсила уршби ХIясан ва ХIусен мяхIкамбирес багьандан бучIусири: «Дила Аллагь ﷻ , ну ХIечи адамтазибад, шайтIунтазибад, жиндразибад ва цархIилтира агъулати мицIираглизибад ва хIули игнилизибад мяхIкамдеш барахъес ХIела дугьбачил дугьавилзулра».

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...


Имам Абу ХIамид аль – Гъазали

ЛукIути адамтала адабуни - Жагали лукIес - Кьалам гIяхIил пайдалабирес - Халаси пикри бяхIчииэс бархьли лукIнила правилобачи - Математикала хIисаб далес - Дархьти жавабти бекIдирес балес - Жагати палтар челгьес - Миск пайдалабирес - Тарих балес - ГIякIа (налогуни) дедлугниличила ва илди...


Кьурбан-байрам

ГIид аль-АдхIа—бусурмантала бекIлибиубси байрам саби. Ил Зуль-ХIижжа базла 10-ибил бархIи, ГIярафала бархIилис гIергъиси бархIи бехIбирхьуси саби. ГIид аль-АдхIалис гIергъити хIябал бархIи (11, 12, 13) «ташрикьла» бурхIни сари.   ГIид аль-АдхIала бархIилис гьалабси бархIи...


Суалти-жавабти

- Хала БархIилара Кьурбан-Байрамлара ургабси манзиллизиб бусурман адамтас мукъри дирес асубирусив? Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарсилизи халбирули саби. - Гьайгьайрагу, асубируси саби. Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарси ибси дугIла пикри саби. ШаригIятли илдигъунти секIайчи...


ХIяжла рукнурти

ХIяж динна рукнуртала ца саби, гIялам халкьла вегI Аллагьлис ﷻ бируси гIибадатуназибад халасигъуна. ХIяж адамличи гIямрулизиб гьачам баресцун саби чебси, сунени назру баралли ахIенси.   ХIяж чеббиънилис шел шартI лер: бусурман виъни, балугълавиъни, дагьричевси виъни, азадси виъни, хIяжбарес...