бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Географияличил дархдасунти суалтас жавабти

Географияличил дархдасунти суалтас жавабти

 

1.Илди 3 сари: Калмыкия, Ставропольла край ва Чечняла Республика.

2.Илди 5 сари: Азербайжан, Грузия, Иран, Казахстан ва Туркменистан.

3.Илди 5 сари: Азербайжан, Россия, Иран, Казахстан ва Туркменистан.

4.Республика Дагъистан, Ингушетия, Кабардино-Балкария, Къарачаево-Черкессия, Северная Осетия-Алания, Ставропольла край, Чечня.

5.Дубура Базардюзю, илала ахъдеш 4466 метр саби. Урус мезличи шурбаталли, илис «базарла майдан» бикIар. Гьалабла замана лебил Кавказла, Ближний ва Средний Востокла вачрукьяби илаб цалабиркутири. Иличибад Россияла Федерацияла ва Азербайжанна пачалихъла дазу аркьуси саби.

6.Республикализир 30-цад дубура ил ахъдешличи адиркути сари. ДекIардарес вирар: Аддала-Шухгель-меэр – 4151 м, Дюльтыдаг – 4127 м, Дикломста – 4285.

7.Дагъистаннизиб – Кавказла Хребетлизи кабурхуси Рагдан дубураличибад (4020 м) 2,2 километрла гьарахъли.

  1. Бархан Сарыкум. Ахъдеш 244-262 метр, бягIуд 2-3 километр, чIябар – 600 гектар. Шурбаталли «духъутIа гъум» ибси саби, ил Дагъистаннизиб бегIлара буцIарси мерлизи халбиру, температура +60 градусличи абиркур.

9.1600 километр. Самолетличиб 2 сягIятра 30 минутра.

10.Илди 10 сари: МяхIячкъала, Буйнакъск, Дагестанские Огни, Дербент, Избербаш, Каспийск, Къизилюрт, Къизлар, Хасавюрт, Южно-Сухокумск.

11.Республикализи 41 муниципальный район кадурхути сари.

  1. Ногъайла район, илала чIябар 8871,1 км2.

13.Дагестанские Огни, акIа-хъубси саби 1990 – ибил дуслизиб, чIябар 9,3 км2.

  1. Темир-Хан-Шура акIахъуб-сири 1834 ибил дуслизиб (1922 ибил дусличибад Буйнакъск)

15.Двигательстрой, акIа-хъубсири 1932 ибил дуслизиб. 1974 ибил дусличибад шагьарла у бедибсири.

16.Красное Село – ХIунтIена Ши, акIахъубсири 1894 ибил дуслизиб, 1963 ибил дуслизиб шагьарла у бедиб.

  1. Ярыксув, акIахъубсири 1846 ибил дуслизиб, 1931 ибил дуслизиб шагьарла у бедиб.

18.Изберг, акIахъубсири 1932 ибил дуслизиб, 1949 ибил дуслизиб шагьарла у бедиб. Мегьла гьуни бирухIели илабси дубура бекIличи мешубуцили, «бекIла къел» бикIутири. ГIур поселокличи «баш» – «бекI» имцIабарили Избербаш бетаахъурсири.

 

 

ХIядурбарибси ПатIимат МяхIяммадова

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


Динна гIилмула кьани гьаргбарибси

Дагъистайзибси ислам динна тарих дебали давлачебси саби. Нушала динна гIялимти гьар-чинабалра машгьурти ва хIурматла адамти саби. Илдани сабри халкьлис бегIлара къиняси замана пачалихъли бархьбатурхIелира уркIбази берцудила иман минабируси. Лавашала районна Кьакьамахьила шира ил шайчиб дебали...


ГIемчбушибхIели се ирес гIягIнисил

ГIемчикIни – адамла саби-сабил бетаруси саби, илхIели гьигьикIути диркIанти умудирути сари. Ил багьандан Аллагьлис ﷻ деза багьахъес гIягIниси саби: «АльхIамдулиЛляхI» или.   ГIемчибхIели мухIли някъли яра явлухъли кIапIбарес чебиркур, хабарагарли алавчартачи кIантIури...


Се сари гIямру?

ЦацабехIти пасихIчебти адамтани бурули саби, гьарли-марли гIямрула мягIна багьес багьандан, чузи халаси мягIна бухIнабуцибти мераначи ваэс гIягIниси саби или: больница, туснакъ, ва хIябри. Илдани адамтала гIямрула дурхъадеш ва дарсдикIудеш чебиахъу. Илди меранани нуша ЧевяхIсилис мукIурдешличи ва...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5 – ибил номерлизиб)   Урег-ибил. Къадагъаласи сари хьунул муруйс, эгер илини хIябал тIалакь дедили виалли, декIардеш агара муруй илди цагьакIли хIябал дедибал яра илди баз ургарли цацали дедибал, яра гьачамли илди дугьби дурибал тамай декIарикес пикриличил. Ил анцIбукьлизир хьунул...


Сегъунти дирара бунагьуни

Бунагьуни агарти идбагуницун саби бирути, адамти биалли бунагькарти саби. Адамла гIямрулизир дигу-хIейгули кадиркути дахъал бунагьуни дирули сари, амма Аллагьла ﷻ уркIецIиличи дирхули, илдала черкад тавбара дарили илдачи гIур чархIедулхъес кьасбарес чебиркур.   ХIулбала бунагьуни УрхIла...