бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Тукен

Тукен

Ца шагьарлизиб тукен абхьили саби, сунезибра хьунул адамтани декIарварили чус дигусигъуна мурул асес бируси. Дякьличиб тукен бузнила тяхIяркьяйдаличила гIергъити баянти делкIи сари:

1.ХIуша тукейзи чIянкIли ГЬАЧАМЦУН сарра дакIес дирути.

2.Тукейзир 6 дерхI лер, гьар дерхI ахъбикIуцад, мурул адамла даражара ахъбикIуси саби.

3.ХIушани хIушаб дигусигъуна мурул декIарварес дирутира чидил-биалра дерхIличив, яра чедибси дерхIличи дукьес.

4.Удибси дерхIличи чардухъес къадагъабарибси саби. Ца хьунул адамли кьасбариб ил «Мурул адамтала» тукейзи рякьи сунес гIямрула вархкья варгес. Цаибил дерхIличи баршибси белкI белчIи: «ХIянчила бегIти мурул адамти», - ил цагьакIли кIиибил дерхIличи аркьули сари. КIиибил дерхIличибси белкI: «ХIянчи лебти ва биштIати дигути мурул адамти». Хьунул адам хIябэсил дерхIличи арацIиб.Илаб белкIи саби: «ХIянчиличилти, биштIати дурхIни дигути ва дебали жагати мурул адамти». «ВяхI!» - тамашариуб хьунул адам, амма сеналра чедибси авъибил дерхIличиб се лебал багьес ибси гьуцIли, ила арацIахъиб. Авъибил дерхIличибси белкI: «ХIянчи лебти, биштIати дурхIни дигути, дебали жагати ва хъулиб бирусилизиб кумекбирути». «Гьуя, тамаша ахIену, илкьяйдара бирусив?!» - разириуб хьунул адам. – Наб дебали къиянни саби декIарбарес!». Ил шуибилличи арацIиб.

Шуэсил дерхIла дякьличиб белкIири: «Мурул адамти, чулара хIянчи лебти, биштIати дурхIни дигути, буресагарли жагати, хъулиб кумекбирути ва мурталра ахъси гьавличилти». Хьунул адамлис дебали дигиаур ил дерхIличир кали сунес лайикьси мурул чеввикIес. Амма чедибси дерхIличиб гьатIира гIяхIти биэсгу ибси пикриличил, гIергъиси дерхIличи арацIиб. Урег-ибил дерхIличиб белкIири: «ХIу иш дерхIличир 31456012-эсил сарри, ишаб мурул адамти агара. Иш дерхI барибси саби чIянкIли хьунул адамтала хIяжатуни ахирагарти диъни якьинбарес ва илди селилра хIелукъути биъни чебаахъес багьандан. Баркалла биаб нушала тукейзи ракIнилис!» Иличи бяхIчили абхьилри «Хьунрала тукен». Цаибил дерхIличиб белкIири: «Жагати хьунул адамти». КIиибил дерхIличиб биалли: «Жагати хьунул адамти, чусра дебали мурул дигахъути». ГIергъити дерхIаначиб сегъунти хьунул адамти лебтирил балуси чилра агара, сенахIенну, кIиибил дерхIла чеди цалра мурул адам адхIецIиб.

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


Редакциялизи суал

Асубирусив шаригIят хIясибли банклизив узес? Банклизив узес къадагъабарибси ахIен гIергъити шуртIри дузахъули диалли: Эгер банклизив узес чараагардеш лебли биалли, сенкIун чараагардеш лебли хIебиалли къадагъаласи мерличив узес къадагъабарибси саби. Ил чараагардеш дебали халаси хIяжатдеш...


Имам Абу ХIамид аль – Гъазали

ЛукIути адамтала адабуни - Жагали лукIес - Кьалам гIяхIил пайдалабирес - Халаси пикри бяхIчииэс бархьли лукIнила правилобачи - Математикала хIисаб далес - Дархьти жавабти бекIдирес балес - Жагати палтар челгьес - Миск пайдалабирес - Тарих балес - ГIякIа (налогуни) дедлугниличила ва илди...


Кьурбан-байрам

ГIид аль-АдхIа—бусурмантала бекIлибиубси байрам саби. Ил Зуль-ХIижжа базла 10-ибил бархIи, ГIярафала бархIилис гIергъиси бархIи бехIбирхьуси саби. ГIид аль-АдхIалис гIергъити хIябал бархIи (11, 12, 13) «ташрикьла» бурхIни сари.   ГIид аль-АдхIала бархIилис гьалабси бархIи...


ХУРЕГ БАЛКЬАРАХЪНИ

Долма (8 порция) ГIягIнидиркур: ТIутIила кIапIри – 300 гр; белкьунси диъ – 1 кг; биринж – 1 стакан; цIуба жерши – 1; итан жерши – 4 цула; бурт – 400 гр; кьар, зе, исиут, дерубти специяби – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: тIутIила кIапIри зукьиси...


ХIяжла дурхъадеш

Динна 5 рукнулизибад хIяж дурхъабарибси саби. Мисаллис, шагьадат, дехIибала, дуббацари - кьаркьа бируси рукну саби, закат - мас-хазнали бируси рукну саби. ХIяжлизиб биалли, Аллагьли ﷻ кIел журала гIибадат цаладяхъили сай, кьаркьа биркIантани ва масличил, ил багьанданра дурхъасилизи бейгIунси саби....