бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Тукен

Тукен

Ца шагьарлизиб тукен абхьили саби, сунезибра хьунул адамтани декIарварили чус дигусигъуна мурул асес бируси. Дякьличиб тукен бузнила тяхIяркьяйдаличила гIергъити баянти делкIи сари:

1.ХIуша тукейзи чIянкIли ГЬАЧАМЦУН сарра дакIес дирути.

2.Тукейзир 6 дерхI лер, гьар дерхI ахъбикIуцад, мурул адамла даражара ахъбикIуси саби.

3.ХIушани хIушаб дигусигъуна мурул декIарварес дирутира чидил-биалра дерхIличив, яра чедибси дерхIличи дукьес.

4.Удибси дерхIличи чардухъес къадагъабарибси саби. Ца хьунул адамли кьасбариб ил «Мурул адамтала» тукейзи рякьи сунес гIямрула вархкья варгес. Цаибил дерхIличи баршибси белкI белчIи: «ХIянчила бегIти мурул адамти», - ил цагьакIли кIиибил дерхIличи аркьули сари. КIиибил дерхIличибси белкI: «ХIянчи лебти ва биштIати дигути мурул адамти». Хьунул адам хIябэсил дерхIличи арацIиб.Илаб белкIи саби: «ХIянчиличилти, биштIати дурхIни дигути ва дебали жагати мурул адамти». «ВяхI!» - тамашариуб хьунул адам, амма сеналра чедибси авъибил дерхIличиб се лебал багьес ибси гьуцIли, ила арацIахъиб. Авъибил дерхIличибси белкI: «ХIянчи лебти, биштIати дурхIни дигути, дебали жагати ва хъулиб бирусилизиб кумекбирути». «Гьуя, тамаша ахIену, илкьяйдара бирусив?!» - разириуб хьунул адам. – Наб дебали къиянни саби декIарбарес!». Ил шуибилличи арацIиб.

Шуэсил дерхIла дякьличиб белкIири: «Мурул адамти, чулара хIянчи лебти, биштIати дурхIни дигути, буресагарли жагати, хъулиб кумекбирути ва мурталра ахъси гьавличилти». Хьунул адамлис дебали дигиаур ил дерхIличир кали сунес лайикьси мурул чеввикIес. Амма чедибси дерхIличиб гьатIира гIяхIти биэсгу ибси пикриличил, гIергъиси дерхIличи арацIиб. Урег-ибил дерхIличиб белкIири: «ХIу иш дерхIличир 31456012-эсил сарри, ишаб мурул адамти агара. Иш дерхI барибси саби чIянкIли хьунул адамтала хIяжатуни ахирагарти диъни якьинбарес ва илди селилра хIелукъути биъни чебаахъес багьандан. Баркалла биаб нушала тукейзи ракIнилис!» Иличи бяхIчили абхьилри «Хьунрала тукен». Цаибил дерхIличиб белкIири: «Жагати хьунул адамти». КIиибил дерхIличиб биалли: «Жагати хьунул адамти, чусра дебали мурул дигахъути». ГIергъити дерхIаначиб сегъунти хьунул адамти лебтирил балуси чилра агара, сенахIенну, кIиибил дерхIла чеди цалра мурул адам адхIецIиб.

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Цаибил мер

Школализиб «Къияндешлизибти халкьлис кумекбирни» бикIуси уличил конкурс бетерхур. «…Цаибил мерлис приз бедлугули саби Аслямлис! КIиибил мер сархули сай Рашидли! ХIябъибил – МяхIмудли! Тиладибирулра хIябалра сценаличи абацIахъес ва чула шабагъатуни касахъес»,...


Республикализивра цаибси

Дила белкIла игитгъуна адамличила макьала белкIес цазаманализиб къияннира бирар, гьамадлира. Мурхьти багьудлумачилси гIялимличила белкIес, хаслира ил академик виалли, лайикьси тяхIярли бетхIерар или гьанбиркули бирар. ГIялимличил ца даражаличир ихтилатдикIес, гIилмулашал мурхьти илала багьудлумачи...


ДехIибайс ужра

Дархьли, дурусли, чедетаахъили, кьабулдаресли дарибти дехIибайс Аллагьли ﷻ гIеббиахъуси халаси ужраличила бурути дахъал хIядисуни лерти сари. Илди гьаладирхьулра:   «МухIяммадлира ﷺ илала умматлира дарибти савлила дехIиба 2 ракагIят багьандан ил бархIилара ил дугилара бунагьуначивад...


ХIижаб бихнила 10 сабаб

Чумал дус гьалаб нуни хIижабла мягIна гьаргбарира, ва ЧевяхIсила уркIецIиличибли гьанна разидешличил ил бихулра. Иш белкIлизиб нуни бусурман хьунул адамтани хIижаб бихнила сабабтачила бурис. Рирхулра ишди баянтани цархIилти рузбира илгъуна баркьуди дураберкIахъес уркIичеббиру.   Се саби...


БекIлибиубси ва мягIничебси масъала

Нушала улкали гIергъити дусмазир хъалибарг мяхIкамбарес ва гIеббуцес багьандан дурадуркIути сагадешуни дебали дигести сари. Бахъал дурхIначилти халибаргунас дедлугути арц, пособиеби, нешдешла капитал ва цархIилтира кункдешуни лер.   ГIергъиси манзил нушала улкализир 31 хIукму кьабулдарили сари...