бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Тукен

Тукен

Ца шагьарлизиб тукен абхьили саби, сунезибра хьунул адамтани декIарварили чус дигусигъуна мурул асес бируси. Дякьличиб тукен бузнила тяхIяркьяйдаличила гIергъити баянти делкIи сари:

1.ХIуша тукейзи чIянкIли ГЬАЧАМЦУН сарра дакIес дирути.

2.Тукейзир 6 дерхI лер, гьар дерхI ахъбикIуцад, мурул адамла даражара ахъбикIуси саби.

3.ХIушани хIушаб дигусигъуна мурул декIарварес дирутира чидил-биалра дерхIличив, яра чедибси дерхIличи дукьес.

4.Удибси дерхIличи чардухъес къадагъабарибси саби. Ца хьунул адамли кьасбариб ил «Мурул адамтала» тукейзи рякьи сунес гIямрула вархкья варгес. Цаибил дерхIличи баршибси белкI белчIи: «ХIянчила бегIти мурул адамти», - ил цагьакIли кIиибил дерхIличи аркьули сари. КIиибил дерхIличибси белкI: «ХIянчи лебти ва биштIати дигути мурул адамти». Хьунул адам хIябэсил дерхIличи арацIиб.Илаб белкIи саби: «ХIянчиличилти, биштIати дурхIни дигути ва дебали жагати мурул адамти». «ВяхI!» - тамашариуб хьунул адам, амма сеналра чедибси авъибил дерхIличиб се лебал багьес ибси гьуцIли, ила арацIахъиб. Авъибил дерхIличибси белкI: «ХIянчи лебти, биштIати дурхIни дигути, дебали жагати ва хъулиб бирусилизиб кумекбирути». «Гьуя, тамаша ахIену, илкьяйдара бирусив?!» - разириуб хьунул адам. – Наб дебали къиянни саби декIарбарес!». Ил шуибилличи арацIиб.

Шуэсил дерхIла дякьличиб белкIири: «Мурул адамти, чулара хIянчи лебти, биштIати дурхIни дигути, буресагарли жагати, хъулиб кумекбирути ва мурталра ахъси гьавличилти». Хьунул адамлис дебали дигиаур ил дерхIличир кали сунес лайикьси мурул чеввикIес. Амма чедибси дерхIличиб гьатIира гIяхIти биэсгу ибси пикриличил, гIергъиси дерхIличи арацIиб. Урег-ибил дерхIличиб белкIири: «ХIу иш дерхIличир 31456012-эсил сарри, ишаб мурул адамти агара. Иш дерхI барибси саби чIянкIли хьунул адамтала хIяжатуни ахирагарти диъни якьинбарес ва илди селилра хIелукъути биъни чебаахъес багьандан. Баркалла биаб нушала тукейзи ракIнилис!» Иличи бяхIчили абхьилри «Хьунрала тукен». Цаибил дерхIличиб белкIири: «Жагати хьунул адамти». КIиибил дерхIличиб биалли: «Жагати хьунул адамти, чусра дебали мурул дигахъути». ГIергъити дерхIаначиб сегъунти хьунул адамти лебтирил балуси чилра агара, сенахIенну, кIиибил дерхIла чеди цалра мурул адам адхIецIиб.

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Дагъистайзиб сагаси хъали баргибти

Палестинализир кадикибти анцIбукьунала манзил 2023 ибил дуслизиб Гъазализибад гечбарибти 200-личибра имцIали адам Дагъистайзи бакIибтири. Илдазибад байхъала биштIати саби.   Илди МяхIячкълала мякьлабси санаторийлизиб мерлабариб, палтар-кьяшличил, хурегличил, техникаличил ва телефонтачил...


ВегIла улка багьандан цIахли саби

ИшбархIи дила белкIлизиб нуни ахъбурцисра, дила бекIлизибцун ахIи, бахъал цархIилтала бургазибра алкIуси суал. Абдал ахIенси, гIядатла адам иличила пикрихIейкIес хIейрар. Ил суал жура-журала зягIипдешуназибад биштIати арабарес или арц учидяхъес кьасли телевидениелизирад чедиахъути передачабачила...


БегIлара халаси багьа

Гьачам мургьи-арц дирцуси тукейзи риштIаси рурси ракIиб ва хьанцIа рангла дурхъаси къаркъализибад цалабяхъибси баки сунес бедахъес тиладибариб.  – ХIела ил асес арц леру? – хьарбаиб туке вегIли, - ил кьалли дурхъаси саби. - Гьайгьай, дила дахъал арц лер, – рикIар рурси ва...


Пачас савгъатуни

Гьалабла замана левли уили сай ца пача. Илала биштIати аги, ил багьандан илини кьасбариб ятим урши варгили кIялгIялизив халаваахъес ва сунела мас-мулкла ва лебдешла букьур ветаахъес. Илини аргъиб ца биштIаси шагьарлизиб шел ятим урши хIербирули биъниличила ва илдазивад чи-биалра сунела букьур варес...


Адамдешлизиб ахъти

Дунъяличиб вайтачибра гIяхIти адамти дебали имцIали саби. Сен илдигъунти пикруми дакIиба?   СенахIенну алавчарли кадиркути, гьарилла уркIиличи кьакьадешла ва децIла хIялани дихути анцIбукьуначи хIерхIеили, къияйзи бикибтас кумекла някъ гьабатес къалабати адамти чебиухIели. Тяп илкьяйда биъни...