бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Медицинала дудеш

Медицинала дудеш

Ил тухтурла у гьариллис тянишси саби. Илала жузи дунъяла библиотекабазир даргес вирар. Ишар гъай сари дунъяла медицинала дудешлизи халвируси тухтурличила, ислам динна гIилму дяркъурси, философ ва суфий Ибн Синачила, яра цархIил тяхIярли, урга даршдусмазиб Европализиб илис Авиценна бикIутири. Гьайгьайрагу, Авиценна бусурманти-ургавра халаси хIурматличил декIарулхъусири, ва дунъяла инсаниятла тарихлизив гIялим-медик, пасихIси пикрикар, поэт кьяйдалира валуси сай.

Ибн Сина акIубси сай 980 ибил дуслизив Бухарила мякьлав, Центральная Азиялизив (Узбекистан) ва вебкIибси сай 1037 ибил дуслизив Ираннизив.

Ил виштIахIейчивад багьудиличи гъирачевси вири, жявли учIес вехIихьиб, 10 дусличи гъамли Кьуръан уркIиличиб багьур ва ил хIяфизлизи халварибсири. Ил 12 дус виубхIели, исламла фикьгьи (бусурмантала низам-кьяйда) руркъес вехIихьиб ва дусла гIергъи медицинализи мурхьикиб. 16 дус виайчи илини физика, математика, логика, метафизика дяркъур ва медицина руркъес, пайдалабирес вехIихьиб. 21 дусла гIямруличиб илини сунела машгьурси «Аль-Кьанун» – «Медицинала кьанун» бикIуси жуз белкIун, сабира чумал даршдуслизиб Европала ва Азияла медицинала школабазиб бекIлибиубсили ва кьиматчебсили калунси.

Тухтур кьяйда Авиценна машгьуриубсири 16 дусличив, Бухарала пача изайзивад сагъварибхIели. ИтхIели сунес шабагъатлис илини тиладибарибсири жявхIелла някъла белкIани лерси библиотекализи вашахъес ихтияр барахъес.

Илала гIямру гьамадти ахIенри, гьаман мер-муса дарсдирутири хIянчи баргес багьандан: тухтурли, насихIятчили, ургъанни узиб ва гечликьянали калун. Ил цацахIели гапвирусири, гIелабадбикили инжитвирусири, туснакъвирусири ва шабагъатлавирусири.

ГIилмула хiянчи

Сунела гIямрулизир илини 100-личир имцIали хIянчи делкIун, илдазирад цадехIти нушала манзилра лерал. «Медицинала кьанун» бикIуси жуз 12 ибил даршдуслизиб латин мезличира шурбатурсири ва Европала школабазиб медицинала пособиелизи халбирусири. Ил жуз халаси манзиллизиб пайдалабирусири ва XX-ибил даршдуслизибра бархли тухтурти иличи чарбулхъутири.

Ил бегI гьалаб гIяраб мезли белкIунсири, гIур биалли шурбатурсири Персияла, Китайла, Германияла, Францияла, Англияла, жугьутIунала ва латин мезаначи. Илала дурабад ил жузлизир авторли дарибти суратуни лертири ва къаршидиркути излумала мисалти кибтири.

«Медицинала кьанун» жузли дунъяличир медицинала тяхIяр-кьяйда кадизахъур, 10 даршдус гьалаб илаб белкIунси хIясибли, медицинала тарихла бутIа саблин, гьаннара Калифорнияла ва Йельский университуназир дурсри кадирхьули сари. Жузлизиб 760 дармайчила белкIи саби ва дармунтала шайчибси справочниклизи халбирусири. Ил 5 томличилси энциклопедия саби. Илаб гIурра белкIи саби дурхIнала бяркъличила, гериатрияличила (гьести адамталацун дирути излуми), алавчарти жярга-зекълизирад алкIути излумачила ва дахъал цархIилтира. Илини делкIунти 450 хIянчилизирад 240 нушала манзилра кали сари, 150 философияла ва 40 медицинала.

Ибн Синала автобиографиялизибад нушани балулра ил дебали пагьмучевси виъни. Илала «УркIила дармунтачила ва гIярабла к а р д и о т е р а п и я л и ч и л а очеркунала Авиценнала трактат» бикIуси жузлизир уркIила излумачила белкIи саби. Илини медициналичила белкIунси поэмала бутIницун сари ишбархIи нушачи даибти.

Психология ва психиатрия

Авиценнани зягIипти сагъбарес багьандан гьаман психологияла тяхIурти пайдаладирутири. Сунела -манзил анекдот кьяйда гьанбуршуси анцIбукь нушачира баиб.

Гьачам Персияла пачала урши кьакьавакIили зягIипикили, беркала хIебуканвиубли ва сай хIяйвайзи халирули кали сай. ХIял бакIибхIели ил вявикIулри ва сай велгьахъес тIалаббирулри. Ибн Синани -аргъахъиб, кьассабчи кьял белгьес хIядурли виъниличила, ва гьалайхъанра баршили, дисра касили хьарбаиб: «Чинаба иш кьял, ну ил белгьес вакIилра?» Пачала уршили хIяйвайван тIамадариб. Тухтурла тилади хIясибли, зягIипси лугьуси хIяйван кьяйда ванзаличи кайхьиб, ва ил викIар: «Кьял дебали чIукьали саби ва гьачамлис хIядурли ахIен, ил белгьес гьалаб гIяхIил бахес чебиркур». ЗягIипсилис бизити ва жура-журала берклуми дедибтири. Ил укесвииб, ва ил сагъвиънилис сабабли бетаур.

УркIила тимхъ (пульс)

Пульс – уркIила тимхъ умцни – бегIлара гьамадси ва адамла кьаркьайчила имцIати баянти дагьес вируси ахтардила тяхIяр саби. Ил изала белгибирнила бекIлибиубси журализи халбируси саби жявхIей-чибад Египетла, Китайла ва грекунала медицинализиб.

Амма илала исламла медицинализиб, гьатIира халаси кьадри лебри, зягIипси чехIейаллира, пульс хIясибли изала кабилзахъулри. Адамла кьаркьа хIял барсбирухIели, пульсра барсбикIни Авиценнани кабизахъурсири.

УркIила тимхъла жураби: аритмия, мерцательная аритмия, артериальная аритмия ва цархIилтира илини тIинтIли гьаргдарибтири. Илкьяйдали илини дагьардулхъути жура-журала импульсуначилара белкIунсири, илди 50-йчи адикибтири, багьласи, къалабаси, миокардла изала лебхIели рамчван чебашуси ва цархIилтира. ИмцIаливан илди мицIирагличил цугдурцутири, цархIилти биалли, музыкала ритмличил. ГIярабла поэзияличи мешударили делкIунтира лер.

Гьалабла тухтуртала багьудлуми цаличирад цаличи диули, руркъутири. Илкьяйдали гIярабла дяхънушабира грекунала ва римлянтала медициналичил тянишбирутири, илди чула яргализиб египетлантала медициналичил. Авиценнара грекунала тухтур Галенна пульсличила багьудлумачи хъарихъусири. КIилилра барсбикIуси пульс мицIирагличил цугбурцусири, цаибилли – «жайранна дуцIличил», кIиибилли – «кьяцала тIяхIличил». Ит манзил, техникала гIягIниахълуми агархIели, пульсличила гIилму – «сфигмология» руркънилизи илди кIилилра халаси пай кабихьибсири. БегIлара гIяхIти тухтуртани, пульс хIясибли, зягIипси чехIеили хьалли, илала кьаркьа арадешличила бурес, дусми кадизахъес, хIятта илала дяхI-сипатличила бурес бирутири.

ХIялумцIлабала Асар

ЦацабехI западла тарихчибани грекунала сархибдешуни гьалар чедиули хьалли, гIярабунанира халаси пай кабихьибси саби математикализи, астрономиялизи, физикализи, алхимиялизи, фармакологиялизи ва медицинализи. Гьаларла цивилизациябазирад касибти багьудлуми илдани пасихIдешли чедицIахъиб ва сагадешуни имцIадариб.

Урга даршдусмала замана, гьарли-марли цIябдешла манзилра сабри, илаб сихIрукьяби ва динничи къаршитицун ахIенрину, жузира дархли цIали, игутири, илди-ургар Авиценналара. Иличила биалли, Данте Алигьерила «Божественная комедия» бикIуси жузлизибра белкIунсири, гIяхIси адамличила кьяйда. Сайра христианинти ахIенти ва «инферно»-ла (жагьаннабла гьалабси) цаибил мявализив Аристотель, Платон, Гераклит ва Гиппократличил варх.

Ибн Синани сунела «Китаб аль-Ишарт вальТанбихIат» – «НасихIятунала ва гIеббурнила жуз» ва «Китаб ан-Наджат» – «Берцудила жуз» бикIути жузазиб гIякьлу-дагьрила ва гьала хили балнила (интуи-ция) бархбасла гIилму гьаргбарибсири. Илини анатомия, гинекология ва педиатриялизи асарбареси пай кабихьибсири.

Авиценнани медицинализи кабихьибси пай буресагарли халаси саби – илини сабри кабизахъурси туберкулез чейхъуси изала биъни, излуми шиннизирад ва гIянжилизирад чейхъни, дагьрила ва арадешла цIацIаси бархбас лебни ва дахъал цархIилтира. Авиценнала гIилмула хIялумцIлабани бахъличи гIяхIлашал асарбарибсири. Илди-ургаб лебри персунала поэт Абу СягIид, Кельнна университетла преподаватель, философ Альбертус Магнус, илала ученик Томас Аквинас, француз-философ Людовик 9 – ибилла насихIятчи Вильгельм Овернский, бахъал цархIилти тухтурти-дяхънушабира ва гIядатла адамтира.

БегI гьалаб илини сабри баянбарибси лигала мехIелизиб бемдри биэс асубирни. Илинири чимхъала ва умхитIла излумала хIялумцIуси, изала дакIубулхъни адамла психологияличил бархбасни кабизахъурси. Хьунул адамла канилавси виштIаси (дяхIнуш) дурхIя-алавси камличил кIел тумли бархбасахъни, гIурра дулекIличирад хIи уркIиличи диъни. Илини тIинтIли белкIунсири жихIла пушягIлизир къаркъуби дирниличила, тяп гьаннала заманала медицинала жузазиб кьяйда. Авиценнани сабри бегI гьалаб миненгит кабизахъурси ва цархIилти мешути излумазибад декIардеш чебаахъибси. Изала сагъбарес камлиу буреба пайдалабарибсира, операциялис гьалаб анестезия барибсира ил сайри.

ЛАЮСА ЮСУПОВА

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив? - Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва...


Жагьти бургъанти

Аллагьла Расулли ﷺ бегI гьалаб Маккала халкь ислам динничи жибарибхIели ва къанчанас суждабирахъес къадагъабарибхIели, илис илала гъамтира бархли душманти бетаур. Илдани илис ва илала асхIябтас къияндешуни алкIахъес бехIбихьиб.   Идбагдешла 13 – эсил дуслизиб сунела асхIябтачил варх ил...


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...