бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Шукрубирес хъуммартидая

Шукрубирес хъуммартидая

Аллагьли ﷻ адамлис дахъал лигIматуни сахаватли пешкешдариб. Кьуръа 70-цад аятлизиб бурили саби илди лигIматуни гибнилис адам ЧевяхIсилис даим баркаллавикIес (шукруикIес) хIяжатси биъниличила: «ХIуша баркалла дикIадалли, хIушала шукруличи Ил разивирар» («Зумар», аят 7). «Аллагьли ﷻ хIушаб лихIби, хIулби, уркIи, гиб, хIуша Илис шукрудикIутили детаахъес» (НахIль, аят 78). ХIулби дедни арагIеб 500 дусла гIибадатличил цугбиркур. «Дила лигIматунас хIуша баркалла хIедикIадалли, хъя бирулра, Дила танбихI цIакьси бирар».

Аллагьли ﷻ нуша Сунес шукрудикIахъес жидирулра, хIебиалли, сен хъумуртуси нушани ил мягIничебси хъарбаркьличила?! Нушала хьуланачил дархдасунти баркьудлуми, мурадуни дартаахъес ЧевяхIсилизи тиладидикIес кьалли хъумхIертулра! Илгъуна саби адамла тIабигIят. Амма хъуммартидая нушакIун иш дунъяличир заманала гIяхIли сарра.

Аллагьлизи ﷻ шукрубирнили гьар адамла гIямрулизиб халаси мер буцес гIягIниси саби, сенкIун цархIилван биалли Аллагьла ﷻ нушачи гьимидулхъан, нушара гIяхIбаркь хIебагьуртала къяйлизир дирехIе. Аллагьли ﷻ дерцахъаба нуша илизирад. Аллагьлизи ﷻ шукрубиру гъайличил, баркьудиличил ва уркIиуркIилабадли. ГIергъиси бегIла чихъси саби.

Аллагьлизи ﷻ шукрубирнила дахъал журабазибад саби шукрула дехIибала дирни. Илди кIел ракагIятла сари. Ишгъуна нигетличил диру: «Нуни кьасбирулра шукрула суннатла кIел ракагIятла дехIибала дарес Аллагьлис ﷻ». Аллагьу акбар. Илдазиб «Аль-ФатихIялис» гIергъи «Зулзилат» 1-ибил ракагIятлизиб яра «Кафирун»), 2 -ибил ракагIятлизир – «Кафирун», яра «Ихлас» дучIа. ДугIялизиб Аллагьлизи ﷻ шукру – баркалла балахъу, уркIецIибарни тиладибиру.

Аюб Идбаг излумазивад сагъиубхели, Кьуръайзиб бурни хIясибли, илини Аллагьлизи ﷻ шукру бирнила 2-ракагIятла дехIибала детерхахъур.

Илди дехIибала Аллагьлизи ﷻ шукру бирнила цархIилти журалара лер. Аллагьлизи ﷻ шукру бирнила дахъал журабазирад чумал гьандуршехIе:

– паризаби заманаличир ва дурусли детурхахъни;

– чеваргъибхIели Аллагьлизи ﷻ шукрувикIар, палтар челгьухIели, хIяжатханалавад дуравхъунхIели,

Илала лигIматуна укухIели ва цархIилтира;

– зумали викIар: «Аллагьумма агIиннии гIялаа даваами зикрика ва шукрика ва хIусни гIибадатик(а);

– зикрула талхъан «Ла илягьа илля Ллагь» зумабарни (гьар ибхIели Алжанализиб ца галга убалта);

– «Ла илягьа илля Ллагьу вахIдагьу ля шарика лагьу» (кайхьайчи вецIна белчIунсилис КягIбаличи вякьунхIелигъуна кери лебси саби);

– АльхIямду лиллагьи раббиль гIяламиин;

– АльхIямду лиллагь (ил ца тахIмид бурнили Кьиямала бархIила умцанти дирцIахъу);

– 100-на «СубхIяналлагь» ибни 1000 гIяхIти баркьудиличил цугдиркур;

– «СубхIяналлагьи, вальхIямду лиллягьи ва ля илягьа илля ллагьу, валлагьу акбар»;

– «Ля хIявла ва ля кьуввата илля биллагь» (ил гьачам бурнилис Алжанализиб ца галга убалта).

– СубхIяналлагьи, вальхIямду лиллягьи, ва ля илагьа илля ллагьу валлагьу акбар (дахъал журала кериби, илдазибад ца: ил бучIусиличирад галгаличирад кIапIриван бунагьуни кадиркур, Идбагли e иб, ил гьачам бурни чучи берхIила нур кагибти секIултачиб дурхъаси, кьиматла саби или) ва ц.

Аллагьлизи ﷻ шукру саби:

– адам гIяхIдеш барахъес гьирварни;

– вайдеш бирнилизивад гIелумизахъни;

– Кьуръан бучIни, салават бушни;

– ШаригIятла дазулизир гIямру деркIни (сунени ва сунела хъалибаргли);

– динна багьудлуми кайсни;

– МухIяммад Идбагла ﷺ ва цархIилти идбагунала гIямру руркъни (даим бархьси гьуникад башути сунес гIибратли биахъес) ва ц.

ДАВУД ХIАСАНОВ

2026-04-01 (Шавваль 1447 д.) №4.


Нясдеш — сен?

Нуни ишбархIи дила белкIлизиб ишгъуна масъала ахъбуцес дигулра. Ил нушала республикализиб дебали челукьусира саби. ХIердизирая алавчарли кьакьурбази — дахъалгъунтазир нясдешуни, жярга-зекъ сари. Илди жярга-зекъ лайдикIути тIакьнази диахъули ахIенну, чус гьамадси мерличи лайдикIули...


Миализирад нергъ

ГIягIнидиркур: Миа -250 гр; картошка - 1; набадари - 1; жерши - 1; петрушка (мякьи) - 1; кIема - 1 халаси кьулса; гIявадеш - 1 халаси кьулса; диъла нергъ (бульон), яра шин - 1 литр; зе, исиут, кьар - бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: Овощуни умударили, кьунбадли кьисдарая. Миала...


Пайдалати

  Апельсин – пергер цIедеш саби, сунезибра халаси кьадарлизиб С, В кьукьяла витаминти, калий, магний, цинк, железо, фосфор ва кальций лерти ва иммунитет гIеббурцуси. Илизир кьаркьайзирти агъулати секIал дурайути антиоксидантуни лерти сари. Илини уркIила-тумала даража чIумабиру,...


Буралаби

  Гьарил гъайлис сунела мер. ГIяхIси гъай мурталра кумекли бирар. ГIяхIси гъайли шанда барура ибхьу. Дахъал гъайли асар камли биру. Камти гъай гIяхIти дирар. МалхIямси гъай муриси бирар. МалхIямси гъайли шурмира гъятIиу. ПикрихIевхъи гъай мабурид. ВерхIна пкрибарили гьачам...


Салат

ГIягIнидиркур: Капуста (цветная) - 1/4 бутIа; гидгури - 3; хияр - 1; майонез - 100 гр; зе, исиут, кьар - бизидеш хIясибли. Гидгури делхьи, кьисдарая. Капуста ва хияр ургабси журала теркализирад дураая. Лерилра дархаили, кьар, зе, исиут ва майонез имцIадарили, гъудурдарая.   Лаюса...