«БекIлибиубси - бяркъ ва багьуди…»
«БекIлибиубси - бяркъ ва багьуди…»

Нушани гьаман иргъули дирехIе нушала челябкьла – нушала дурхIназиб саби ибти дугьби. Илдачил кьабулхIейкес хIейрар. Марлира, адабчебти, бяркъчебти дурхIни чула бегIтасра, гъамтасра, республикалисра бархли хъарихъра пахрура саби. ХIера, тяп илгъуна гIяхIси бяркъ суненира касили, цархIилтасра бедлугуси адамличил ну тянишриубра. Ил сай МяхIяммад ГIисахIяжиев, иличил бетаурси ихтилат хIушабра гьалабирхьулра.
КъантIти баянти:
ГIисахIяжиев МяхIяммад Асадуллаевич Лавашала районна Лавашала шилизив акIубси сай. Ил азадли мушулбашнила шайчивси спортсмен, Лавашала цаибси, урибси спортла мастер сай. Россияла чемпион, дунъяла чемпионатла арцла призер ва Европала чемпионатла жармала призер. БусягIятла замана ГIяли ГIялиевла уличилси спортла школала директор сай. Дагъистан Республикала ЖамигIятла палатала член, жагьилтала къуллукъунала, спортла ва патриот бяркъла шайчибси комиссияла председательла заместитель. Хъайчикайибси сай, 3 дурхIяла дудеш сай. Гьалабван чула спортсментази устадеш гIерасахъес ва бяркъ бедахъес багьандан ил Ираннизира живарибсири.
- МяхIяммад Асадуллаевич, секьяйда бехIбихьибсири спортлизи хIела гьуни?
- Дила дудеш Асадулла ГIисахIяжиев, дахъал дусмазив Лавашав шеф поварли узули калун, ил урибси вачарла хIянчизарра сай. Нешличил барх илини пергер хъалибарг абикьур: 3 - урши ва 3 - рурси, ва гIямрула бархьси гьунчи дураиб. Нура илини виштIали левалли, гьар шайчивад гIевурцусири. 6 дус виубхIели, азадли мушулбашнила шайчибси секциялизи ведибсири. Илар детурхути абзаназив чедивиркухIели, дебали уркIичеввиубсири ва школа таманбарили гIергъи, ДГПУ-ла физкультурный факультет белчIунсири. ИтхIели ну гIулухъабала ва жагьилтала – ургав Россияла чемпион ветаурра. Халкьани-ургарти дахъал соревнованиебала чемпион. 1995 ибил дусличивад 2005 дусличи бикайчи илкьяйдали спортлизив калунра.
- ХIу спортла школала директорли муртличивад узулри?
- Машгьурси, дунъяла 5 – йна чемпион ветаурси ГIяли ГIялиевла уличилси спортла школа акIахъубхIейчибад чумал директор барсбиуб. Илизив ну 2011 ибил дусличивад узес вехIихьира. ИтхIелла шагьарла бекI СягIид Амировли директор виахъес ибси пикри гьалабихьибсири, ну кьабуликира.
- ХIушала школализир сегъунти спортла жураби лерти?
- Нушачи 1050 гIулухъа ва жагьилти башули саби. Илдачил 54 тренер бузули саби. БегIлара бахъал азадли мушулбашнила журализиб саби - 25 тренер, калунтани цархIилти журабазибтира руркъути саби.
Спортла журабачила бурасли илди сари: азадли мушулбашни, дзюдо, тхэквондо, армрестлинг ва декIси атлетика.
- Сегъунти сархибдешуни лера хIушала?
Азадли мушулбашнила шайчиб лебти саби нушала Европала чемпионти, олимпиадала призерти. Илкьяйдали цархIилти улкнала шайчибра абзбикIути саби.
Амрестлингла шайчиб нушала мурталра Россияла, Европала ва дунъяла чемпионти бирути саби. Армрестлингла шайчиб арадешлизибад нукьсантира абзбикIути леб. БегI гьалаб нушани илдигъунтас кумекбарес къайгъилизирра. БусягIятра нушани хIянчиличи уцили, узули сай олимпиадала призер. Илдигъунти цаибил яргализиб хIянчиличил гIеббуцес кьасбирули дирехIе.
Тхэквондола шайчиб дунъяла чемпионти, паралимпиадала журализиб, паратхэквондола шайчибти леб.
ДекIси атлетикализив нушала Дагъистайзив цайли цаси Россияла Кубокла 3-йна чемпион левси сай. 25 дусла бухIнаб бегI гьалар гIяхIти сархибдешуни диуб нушала.
Дзюдола шайчибра Россияла призерти, Дагъистанна ва СКФО –ла чемпионти леб.
Нушала спортла школали ГI.ГIялиевла у бихнила дурабадра, иличи че олимпиадала резервла статусра лебси саби. Ил тяхIярли, кабизахъурси манзиллизиб гIяхIти хIясилти чехIедаахъалли, 6 базла духIнар, ил даража убкасес асубируси саби. Ил статус Москвали саби лугуси. Нушала 5 спортла журализирад 4 жура олимпиадала резервла сари. Илдигъунти олимпиадала резервла даражаличилти школаби дебали камти сари. Буралли, ил статусли алапаличи 15 процентра имцIабируси саби.
Нушала школа гIядатла ДЮШ – лизибад декIарбулхъуси саби. Илизи СС имцIадирути сари – спортивная специализированная олимпиадала резервла школа. Шагьарлизиб нушала школа ва ца гьатIицун саби илгъуна лебси. Илдала олимиадала спортла азадли мушулбашнила ца журацун саби лебси. Нушала биалли 4 жура – азадли мушулбашни, дзюдо, тхэквондо ва декIси атлетика. Ил багьанданра нушачи бакIес дигути бахъал саби.
- Чум дусличибад бехIбихьили башути хIушачи дурхIни?
- Нушачи 9 дусла гIямруличибад башути саби, илдачиб камти гIямрулара леб чумал дурхIя, амма илди гимнастикаличи саби башути, спортличи хIядурдеш биахъес багьандан.
Спортла школа таманбарили гIергъи, кадизахъурти кьяйдурти дедили, спортла мастерла кандидат ветаалли, гIуррара школализив кавлуси сай. Спортлизирти сархибдешуназибад саби дигахъуси нушачив спортсмен сецадхIи кавланал.
- МяхIяммад Асадуллаевич хIушани тренерти секьяйда декIарбирути?
- Нушала гIяхIси коллектив саби ва сархибдешуначи разилира. Гьалаб нушани спортла мастер ветаурхIели, тренерли урцусири. 2011 ибил дусличибад биалли, хIукму барсбиубли саби, ва ил хIясибли физкультурала ва спортла шайчибси багьуди хIебиалли, нушани ил уцес ихтияр агара. БегI гьалабси масъала саби тренерли физкультуралашалси багьуди касни – тренер – преподаватель ветаъни. Тренерли узес дигусила сегъунти-биалра сархибдешуни лерли диалли, бегI гьалабси яргализиб ил урцуси сай.
- Челябкьлализир сегъунти пикруми-кьасани лера?
- Нушала мурад - чIянкIли спортсменцун ахIи, адамдешчевси, адабдешчевси, бархьдешчевси адам вяркъни саби. Адаб-хIяяла ва рухIлашал чеветаибси, алавти адамтас, жамигIятлис, республикалис ва улкалисра бархли багаласили виэсли. Нушала бархкьябачил Дагъистайзи Россиялизи архIяби детурхути сари. Илдачир дурхIначил гьунибаъниби дурадуркIули дирехIе, илдазир ВатIайчи диги адикьес багьандан. Нушала узби НурбяхIяндовхъалигъунти игитуначибад гIибрат касахъес, дявила хасси балбуцлизиб бутIакьяндеш дирути, нушани пахрубирути Россияла игитуначибадра. Дигахъаси лебилра дурхIни ВатIан дигутили бетаурли, нушала хъалибарг – улка батахъести. Нуша илдази дикIутира: «ХIуша спортлизи ахъес гIягIниси саби хIушала хъалибарг, республика, Россия батахъес, ва жамигIятлис пайдалатили детаэс багьандан. ГIур биалли, хIуша дунъяла ва олипиадала чемпионтили детарудая. СенахIенну спортсменни бархьагардеш баралли, сегъуна даражала чемпион виалра, адамтала вайси пикри алкIан. СенкIун цIакьсила бяркъ ва багьуди хIебиалли, ил жамигIятлис урехиласи адам сай. Ил багьанданра цаибил яргализиб нушани бяркъ бедлугуси саби, цала цали уркIи иргъути, цала цали хIурматбирути, къияндикибхIели кумекла някъ гьабалтути биахъес багьандан. Халаси хIянчи дурабуркIулра танбаку ва дагьри думкьахъути секIайзибад мяхIкамдеш барахъес, спортличи иштяхI акIахъес багьандан.
Нушаб имканбакIалли илди кьакьурбазибад, телефонтачибад къяббердахъес, халаси сархибдешлизи халбирулра. Нушани кьалли чебиулра гьаннала замана сегъуна сабил. Социальный сетаназиб ца пикри белкIаллира туснакълизи викес асубирар. Дахъал вайти анцIбукьуни лер, дурхIни чула бегIтачибад гIелумбилзнила. Илди чарбарес къиянни саби.
Ил багьанданра тренировкабас гьалаб нушани лекция дурабуркIуси саби, адамтачи ва ВатIайчи диги адикьес, бархьси багьуди касахъес кьасличил. ГIяли ГIялиевлира бучIантала дневник ахтардибирусири. «2» кьимат чебаалри, ил бархьбарайчи тренировкабачи хIебашахъутири. Цаибил мерличиб багьуди ва бяркъ бирусири. Лебтанилра балули кьяйда ил сайра гIяхIил учIусири, гIяхIси тухтурра ветаурли, гIяхIси спортсменра вирусири. Гьарилли гIибрат касеси адам сайри ил.
Баркалла ихтилатлис, хIушаб гьатIира дахъал сархибдешуни диаб!
Ихтилат дураберкIиб Наида Гъуруевани