бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Россияличил – 212 дус

Россияличил – 212 дус

Гьанна нушала республикала кьакьурбикад къунзухъи, Дагъистан Республика секьяйда ва мурт Россияличил бархбикибси, ибси суал бедалли, мажахIят чилилра жаваб гес. Жагьилси наслуличила гъайикIалли, илдас гьанбиркули бургар, Дагъистан мурталра Россияличил барх бирусири или. Юх, илкьяйда ахIенри. Тарихла далилти хIясибли, Дагъиста ванзурби Россияла пачалихълизи 1813 ибил дусла октябрьла 12-личир дархдикибти сари. Россияла пачалихъли ва Иранна пачала улкали Гюлистанский даршудешла вягIда бигьи гIергъи. 1804-ибил дуслизир илди улкнала ургар дургъби дехIдихьибтири. Цазаманализир Турцияличилра лертири дургъби. Илдазиб Россия чедибикибсири. Ишаб бурес чебиркур, Дагъиста халкьлизи чилилра хьарбаибси ахIенри чус чичил хIербиэс дигулил, илдази багьра багьахъурси ахIенри, саби ил манзилличибад Россияла пачалихъла ца бутIали бетаъниличила.

 

ИтхIели Дагъиста ванза цаси пачалихъ ахIенри. Ишар феодальный кабизла диштIати цахIнабикуни ва азадти жамигIятла цахIнабикуни дирутири. ИмцIаливан илди миллат хIясибли дуртIутири. Илдази кабурхусири нушала Ахъуша-Дарго бикIуси даргантала цахIнабикра. Лебсири Хайдакьла уцмийство ва СирхIяла азадси жамигIятла цахIнабикра. Илдира тамай цатири викIес хIейрар, сенкIун илдазира шимала цахIнабикуни кадурхутири ва илди, ургабси хIукуматличи, чIянкIли дявила манзил лехIкайхъутири. Дахъалгъунти масъулти чула ме-мусаличир ирзутири. Дагъиста духIнарти диштIати пачалихъунала ургарра далагардешуни дирутири, амма илди хъярхъли ирзутири дургъбачи ласхIедухъахъи. ИмцIаливан нушала республикала халкьлис халаси урехи алкIахъусири дурала мер-мусаличибад башути, ванзурби дуцес ва чула политика, асар кабизахъес дигути халати пачалихъунани. ИмцIаливан илди сарри ГIусмантала, Иранна Шагьла ва Россия. Илди пачалихъуни сари-ургар дургъухIели, нушала халкьлис халаси къияндеш ва палакатдеш алкIусири. Илдас хIяжатдеш аги биштIати халкьанала. ЦацадехIти анцIбукьуназиб нушала ванзаличибти мерличибти «пачнани» чила-биалра подданство сархусири, цархIилтазибад саби батахъес или. Диубтири анцIбукьуни кIел пачалихъла подданство сархулира. Илди чучила сабри имцIаливан пикрибикIути, чула халкьличила ахIенрину. Цалра пачас халкьла пикриличила ва илдала мурадуначила хIяжатдеш лебси ахIенри. ЧIянкIли чула «ХIукумат» (власть) сабри бекIлибиубси. Илгъуна аги саби ишбархIира. Бахъалгъунти хIякимти чула някъбазибси хIукумат бихIес саби пикрибикIути.

Ит манзил урусунала пачалихъличила нушала мер-мусаличиб 16 ибил даршдуслихълизиб аргъибсири. Казаньна ва Астраханьна ханствоби чула арилизи дуцили гIергъи, илдани чула хIер Кавказличира бяхIчиаибсири. Нушала ванза западла ва востокла ургарти унза сарри. Вачарла бархбаслис дебали мягIничебси мерличибси ванзари Дагъиста. Илис сайри нушала ванзаличи Александр Македонский вакIибсира ва Дербент шагьарлис хьулчи кабихьибсира. Ил шагьар багьандан дахъал дургъби детауртири декIар-декIарти манзилтазир.

1567 ибил дуслизиб урусла пача Иван IV-ли Терек хIеркIличиб къала тIашбатурсири. Иличибли имканбакIиб вачарла, политикала ва культурала бархбас кабизахъес. Ил къала кIинайс дебали гьалабяхI башуси шагьарли бетаурсири ва 18 ибил даршдуслихъ бакIайчи калунсири. Сунес Терский бикIуси у бедибсири. Ил гьалабяхI башнилис ахир кабихьибсири ногъайтани чябхъин барили гIергъи вецIну гехIра ибил даршдуслихълизиб. Ил сагадан къалаличи шурбатурсири ва кIинайс арагIебли батурсири. Терекличиб къала барниличи чула кьабулагардеш дагьахъуртири ГIусмантала пачалихъли ва Иранни. Ил гъятIаахъес тIалаббарибсири.

Биубсири Петр I-ибилла чябхъинра нушала ванзаличи дураберкIибси. Илала хабардерхурси Иранничи къаршиси гъаза. Буралли, ил Ираннизи ваибси ахIенри. Амма политикалашал халаси асар лебсири илала чябхъинна. Ил пачали сабри гьаннала МяхIячкъалалис хьулчи кабихьибси. Гьанна телевидениела юрт лебси мерличиб къала барахъибсири. 1844 ибил мерличиб ил пачала хIурматлис у бедили, Петровск ибси шагьар акIахъубсири.

Дахъал къияндешуни дяхIчиаибтири нушала хакьличи пачали кабатурти генералтани. Ермоловла у хIебалуси хIергар нушала ванзаличив. Гьачамцун ахIенри нушала ванзурбачиб пачалихъличи къаршили халкь дурабухъунти. Имам Шамил бегIлара машгьурси адам сай илдала ургав. Илала бекIдешлиуб лебилра кIарахъанти ва цархIилти миллатла адамти гуж-зулмуличи къаршили дурабухъунтири. Буралли, нушала халкьла душманти сабри ишаб лебти мерличибти пачнира, хананира ва уцмийтира. Чучи урусунани кадихьибти тIалабуни детерхахъес илдани чула халкьличи гужбирусири.

1877 ибил дуслизибра, Россияли Турцияличил дяви бехIбихьибхIели, Къуппала ва ЦIудахъарла мер-мусаличибти адамти гуж-зулмуличи къаршили дурабухъунтири. Дагъистан 50 дусличибра имцIали къаршили бургъусири чула азаддеш багьандан. Ил нушала цаси тарих бетаурли саби.

Россиялизи Дагъиста ванзурби кадерхахънилис гIяхIла шайчирти асуртира лертири. 18-19-ибти даршдуслихъуназиб Россия Турцияличиб ва Иранничиб гьалабяхI арбякьунси улка сабри западла журала кабизла. Дагъиста халкь илала культураличил тянишбиуб. Техникалашал сурсатуни пайдаладарили, экономикала шайчир гьаладяхI ардукьес, гIилму ва медицина гIяхIдухъахъес, сагати белчIудила заведениеби абхьес имканбакIиб. Нушала жагьилтас Россияла шагьуртазиб, хаслира Петербурглизиб багьудиличи бегIбирес, гьалабяхI башес гьундури гьаргдиуб.

Россиялизи каберхурси Дагъистайс цархIилти пачалихъунала чябхъинтазибад берцес имканбакIиб. Чедибра буриливан, нушала ванзурби чула арилизи дуцес Иран ва Турция дургъутири. Россияличи къаршиси политика дурабуркIути Англияли ва Францияли илди улкни гьирдирутири Россияличи къаршили дурадулхъахъес. Нушала мер-мусаличи эмиссарти бурхьутири. Илкьяйдали бетаурсири 1995-2000-ибти дусмазибра, цаибти ва кIиибти чечентала мер-мусаличир кадикибти дявила анцIбукьунала манзил.

Замана тIашбилзуси ахIен. Тарих — бетаурси секIал саби. Нушаб дигалра хIейгалра, нушала республикала гIямру 212 дус Россияличил дархдаси сари. Нуша гьанна ца пачалихъ, улка сарра. Нушала улка дахъал миллатунар саби, культура давлачебси ва декIар-декIарси саби ва илизиб саби жагадешра. Дебали урехиласи саби гьанна «русское общество» дикIутигъунти миллатла политика хьулчили буцили дузути организацияби дакIудулхъни. Нушала халкьанала ургар уржибдеш имцIадиахъес, цаси ва давлачебси улка биахъес багьандан, миллатла хIекьлизиб дурабуркIуси политика барсбарес хIяжатли саби. Ца халкь ва ца улка, дахъал миллатуни, цаси ва сунела декIардешлизиб жагаси культура, тамашала гIядатуни. Улкаличи диги ва ил гьалабяхI арбукес хIянчи. Минала бекIдешлизибад къуруш (доллар), давла убкасес хIяжатбиркур. ХIукуматла политикала бекIлидиубти бяхIчибизунили гьалабяхI башни, багьуди кайсни, ванза мяхIкамбирни диэс хIяжатли сари.

 

Руслан Ражабов

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


Дурхъаси Лайлатуль Кьадрила дуги

Бусурмантала умматлис Лайлатуль Кьадрила дуги хасси тяхIярла шабагъат саби, чусра УркIецIила ВегI Аллагьли ﷻ пешкешбарибси. Кьуръайзиб бурули саби: «Лайлатуль Кьадрила дуги азир базличиб дурхъаси саби» или. Илала мягIна – 1000 баз, чузибра Лайлатуль кьадрила дуги агарти. Ил дуги...


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...