бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Редакциялизи кагъар

Редакциялизи кагъар

ШаригIятла кьяйдурти хIясибли вебкIибсини батурси васиятла кагъарла (кагъарлизи белкIунси васиятла) цIакь лебсив, эгер илини бухIнабуц багьахъес белчIи, баянбарили хIебиалли?

 

Васият – ил адамли сай гIяхIъулали бедлугуси, пешкешбарибси секIал саби, сунела бебкIаличил бархбасахъи ва ил вебкIили гIергъи, цIакьлизи кабурхуси.

Балугълаваибсини ва вархьли пикриикIусини кабилзахъуси гьарил вягIдала кьяйда, васиятлара бекIлидиубти бутIни ва шуртIри лерти сари.

Васиятла бекIлидиубти бутIни сари:

1)васиятчи;

2)сунес васият бируси адам;

3)васият бируси секIал;

4)дугьбачил бурибси васият.

Дугьбачил бурибси васиятла бархьаначиси, гьаргси ва гьарси ахIенси (косвенная) жура биэс бируси саби. Бархьаначиси васият – ил дугьбачил бурибси саби, се-биалра чебиахъуси, мисаллис: «Нуни илис (у) васият бирулра иш (лебдешлизибад)». Илгъуна васият гьарли-марсилизи халбируси саби ва нигет барнилизиб чараагардеш агара.

Гьарси ахIенси, цархIилван васиятла жура – илди дугьби сари васиятличи далдикибти ва цархIил бедлугуси лебдешличи далдикибти. Ил журала декIарбулхъуси хасдеш саби васиятла вегIли васиятличи барибси нигет.

БелкIличилси васиятла жура кIиибил жураличи архуси саби, цархIилван буралли, гьарси ахIенсиличи ва илис нигет чараагарси саби.

Илгъуна васиятла жура гьарли-марси биахъес багьандан, васиятла белкIла вегIли ил лукIухIели лебси сунела нигетличила багьахъес гIягIниси саби. Ва илала букьурли ил вебкIили гIергъи, илала илгъуна нигет лебли биъни марбарес гIягIниси саби.

Эгер гъайикIес вируси адамли ишгъуна гIергъити дугьби делкIалли, мисаллис: «Нуни Рабадайс хъали васиятбарира», - ва сунела белкIлис бикьрили биахъубли чумал адам касалли, амма илаб белкIунси васиятла бухIнабуцла мягIналичила илдази хIебуралли, илгъуна васият гьарли-марсилизи халбируси ахIен.

Васият белкIунсини, илабси бухIнабуцличил тянишхIеварибси адам сунес бикьрили виэс вируси ахIен.

 

(«ТухIфат аль-МухIтаж», имам аш-Ширванила субкомментарийтачил)

 

 

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Дурхъати дугьби

Савлила суннатла кIел ракагIятла дехIибайс гIергъи балуй шайчи кайхьи кьиблаличи дяхIчили белчIес гIяхIси саби: «Алагьумма рабба ЖабрагIиля ва МикагIиля ва Исрафиля ва ГIизраиля, ва МухIяммадин ﷺ аджирни мина ннари» - 3-йна.   МягIна: «Я Аллагь ﷻ, Аллагьли ﷻ вируси...


Хьуна гьаларти мура чеблуми

Гьарил адамли сунела хьунуйчилти бархбасуни сунес дигуси тяхIярли кадилзахъа. ШаригIят хIясибли хIерхIейрусини биалли - сунела нафс хIясибли. ЦацабехIтани пахрубирули бирар хьунул урухрарили илизи се-дигара буйрухъбарес бирниличи, ва ил чула цIакьлизи халбирули саби. ЦархIилтани биалли, хьунул...


ВегIла улка багьандан цIахли саби

ИшбархIи дила белкIлизиб нуни ахъбурцисра, дила бекIлизибцун ахIи, бахъал цархIилтала бургазибра алкIуси суал. Абдал ахIенси, гIядатла адам иличила пикрихIейкIес хIейрар. Ил суал жура-журала зягIипдешуназибад биштIати арабарес или арц учидяхъес кьасли телевидениелизирад чедиахъути передачабачила...


Нушала челябкьлали сабти илди мяхIкамбирехIе…

ГIергъиси замана гIулухъабала хIейгидизести адуцала лебтанилра хIясибдирули дургар. Сегъунти сари илди? ИшбархIи бахъалгъунти жагьил адамтани, школала бучIантани урези-хIяяагарли, чина-биалра тIашбизурхIели электронный тяхIярла папрусуни дитIикIули сари, цархIилван илдас вейпуни бикIули...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...