бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Редакциялизи кагъар

Редакциялизи кагъар

ШаригIятла кьяйдурти хIясибли вебкIибсини батурси васиятла кагъарла (кагъарлизи белкIунси васиятла) цIакь лебсив, эгер илини бухIнабуц багьахъес белчIи, баянбарили хIебиалли?

 

Васият – ил адамли сай гIяхIъулали бедлугуси, пешкешбарибси секIал саби, сунела бебкIаличил бархбасахъи ва ил вебкIили гIергъи, цIакьлизи кабурхуси.

Балугълаваибсини ва вархьли пикриикIусини кабилзахъуси гьарил вягIдала кьяйда, васиятлара бекIлидиубти бутIни ва шуртIри лерти сари.

Васиятла бекIлидиубти бутIни сари:

1)васиятчи;

2)сунес васият бируси адам;

3)васият бируси секIал;

4)дугьбачил бурибси васият.

Дугьбачил бурибси васиятла бархьаначиси, гьаргси ва гьарси ахIенси (косвенная) жура биэс бируси саби. Бархьаначиси васият – ил дугьбачил бурибси саби, се-биалра чебиахъуси, мисаллис: «Нуни илис (у) васият бирулра иш (лебдешлизибад)». Илгъуна васият гьарли-марсилизи халбируси саби ва нигет барнилизиб чараагардеш агара.

Гьарси ахIенси, цархIилван васиятла жура – илди дугьби сари васиятличи далдикибти ва цархIил бедлугуси лебдешличи далдикибти. Ил журала декIарбулхъуси хасдеш саби васиятла вегIли васиятличи барибси нигет.

БелкIличилси васиятла жура кIиибил жураличи архуси саби, цархIилван буралли, гьарси ахIенсиличи ва илис нигет чараагарси саби.

Илгъуна васиятла жура гьарли-марси биахъес багьандан, васиятла белкIла вегIли ил лукIухIели лебси сунела нигетличила багьахъес гIягIниси саби. Ва илала букьурли ил вебкIили гIергъи, илала илгъуна нигет лебли биъни марбарес гIягIниси саби.

Эгер гъайикIес вируси адамли ишгъуна гIергъити дугьби делкIалли, мисаллис: «Нуни Рабадайс хъали васиятбарира», - ва сунела белкIлис бикьрили биахъубли чумал адам касалли, амма илаб белкIунси васиятла бухIнабуцла мягIналичила илдази хIебуралли, илгъуна васият гьарли-марсилизи халбируси ахIен.

Васият белкIунсини, илабси бухIнабуцличил тянишхIеварибси адам сунес бикьрили виэс вируси ахIен.

 

(«ТухIфат аль-МухIтаж», имам аш-Ширванила субкомментарийтачил)

 

 

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

ГIергъиси манзил декIарбиркниличил дархдасунти дахъал суалти хьардиули сари. Илди баяндарес багьандан иш белкI гьалабирхьулра. ДекIарвикни – хьунуйчилти бархбасуни къябаъни саби дугьбачил, белкIличил ва мез хIедалусилис лишантачил. Ислам динни хъайчикабиъни цахIнаб хIербирнила вягIда кьяйдали...


Игитуни – гьар бархIила гIямрулизиб

Хьунул адам ва биштIати берцахъиб   Ишди бурхIназир Дагъистайчи чедакIибти тIабигIятла гьанагарти анцIбукьуни къячхIедикибти цалра дагъистанлан кахIелун ургар илини гьанбикиб. Дигалли шагьуртазир, дигалли шимазир, дахъал заб-марка дарили, гьар бархIила гIямрулизир, бекIахъудила шуртIразир...


ХУРЕГ БАЛКЬАРАХЪНИ

Долма (8 порция) ГIягIнидиркур: ТIутIила кIапIри – 300 гр; белкьунси диъ – 1 кг; биринж – 1 стакан; цIуба жерши – 1; итан жерши – 4 цула; бурт – 400 гр; кьар, зе, исиут, дерубти специяби – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: тIутIила кIапIри зукьиси...


Буралаби

Аргъличи къакъмабирхъид, бяхIлизи хъу маделгIад. Хъубзарлис дигуси тяхIярли ахIен дягI булхъуси. ДяхIцIила битIакI хIебирар. Мурталра берхIи хIебирар. 5.ТIярхъилабад бухъунси дягI бугIярси бирар. ГербикIуси къаркъаличир шин хIедашар. ДяхIцIи я хIеркIли архIеху, я цIали игхIейгу. Миъ...