бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Редакциялизи кагъар

Редакциялизи кагъар

ШаригIятла кьяйдурти хIясибли вебкIибсини батурси васиятла кагъарла (кагъарлизи белкIунси васиятла) цIакь лебсив, эгер илини бухIнабуц багьахъес белчIи, баянбарили хIебиалли?

 

Васият – ил адамли сай гIяхIъулали бедлугуси, пешкешбарибси секIал саби, сунела бебкIаличил бархбасахъи ва ил вебкIили гIергъи, цIакьлизи кабурхуси.

Балугълаваибсини ва вархьли пикриикIусини кабилзахъуси гьарил вягIдала кьяйда, васиятлара бекIлидиубти бутIни ва шуртIри лерти сари.

Васиятла бекIлидиубти бутIни сари:

1)васиятчи;

2)сунес васият бируси адам;

3)васият бируси секIал;

4)дугьбачил бурибси васият.

Дугьбачил бурибси васиятла бархьаначиси, гьаргси ва гьарси ахIенси (косвенная) жура биэс бируси саби. Бархьаначиси васият – ил дугьбачил бурибси саби, се-биалра чебиахъуси, мисаллис: «Нуни илис (у) васият бирулра иш (лебдешлизибад)». Илгъуна васият гьарли-марсилизи халбируси саби ва нигет барнилизиб чараагардеш агара.

Гьарси ахIенси, цархIилван васиятла жура – илди дугьби сари васиятличи далдикибти ва цархIил бедлугуси лебдешличи далдикибти. Ил журала декIарбулхъуси хасдеш саби васиятла вегIли васиятличи барибси нигет.

БелкIличилси васиятла жура кIиибил жураличи архуси саби, цархIилван буралли, гьарси ахIенсиличи ва илис нигет чараагарси саби.

Илгъуна васиятла жура гьарли-марси биахъес багьандан, васиятла белкIла вегIли ил лукIухIели лебси сунела нигетличила багьахъес гIягIниси саби. Ва илала букьурли ил вебкIили гIергъи, илала илгъуна нигет лебли биъни марбарес гIягIниси саби.

Эгер гъайикIес вируси адамли ишгъуна гIергъити дугьби делкIалли, мисаллис: «Нуни Рабадайс хъали васиятбарира», - ва сунела белкIлис бикьрили биахъубли чумал адам касалли, амма илаб белкIунси васиятла бухIнабуцла мягIналичила илдази хIебуралли, илгъуна васият гьарли-марсилизи халбируси ахIен.

Васият белкIунсини, илабси бухIнабуцличил тянишхIеварибси адам сунес бикьрили виэс вируси ахIен.

 

(«ТухIфат аль-МухIтаж», имам аш-Ширванила субкомментарийтачил)

 

 

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Салат

6 порциялис гIягIни-диркур: гIяргIяла диъ – 300 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; хияр – 300 гр; гидгари – 5; картошка – 400 гр; набадари – 100 гр; шиниша жерши – 20 гр; майонез, зе, исут, кьар – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ГIяргIяла...


Азгъинти дурхIначила

Муртрил сахаватси ва бузери дигуси хъубзара адам хIерирули уили сай. Илала азгъинти ва кьиркьирти дурхIни буили саби. ВебкIес гьалаб хъубзарли дурхIни сунечи жибарили сай ва пулан мерличибси хъуличиб кур буркъадалли, хазна бургидая или бурили сай. Хъубзара вебкIибмад, илала дурхIни ургубализи...


Цахтони

ГIягIнидиркур: (4 порциялис) диъ – 500 гр; бурт (яра мацони) – 300 гр; хиви (грецкий) – 200 гр; кинза – 1 хала; укроп – 5 кьяли; итан жерши – 4 цула; хмели-сунели – 0,5 чяйла кьулса; зе, хIунтIена ва цIудара исиут – бизидеш...


Республикализивра цаибси

Дила белкIла игитгъуна адамличила макьала белкIес цазаманализиб къияннира бирар, гьамадлира. Мурхьти багьудлумачилси гIялимличила белкIес, хаслира ил академик виалли, лайикьси тяхIярли бетхIерар или гьанбиркули бирар. ГIялимличил ца даражаличир ихтилатдикIес, гIилмулашал мурхьти илала багьудлумачи...


Цаибил мер

Школализиб «Къияндешлизибти халкьлис кумекбирни» бикIуси уличил конкурс бетерхур. «…Цаибил мерлис приз бедлугули саби Аслямлис! КIиибил мер сархули сай Рашидли! ХIябъибил – МяхIмудли! Тиладибирулра хIябалра сценаличи абацIахъес ва чула шабагъатуни касахъес»,...