бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Редакциялизи кагъар

Редакциялизи кагъар

ШаригIятла кьяйдурти хIясибли вебкIибсини батурси васиятла кагъарла (кагъарлизи белкIунси васиятла) цIакь лебсив, эгер илини бухIнабуц багьахъес белчIи, баянбарили хIебиалли?

 

Васият – ил адамли сай гIяхIъулали бедлугуси, пешкешбарибси секIал саби, сунела бебкIаличил бархбасахъи ва ил вебкIили гIергъи, цIакьлизи кабурхуси.

Балугълаваибсини ва вархьли пикриикIусини кабилзахъуси гьарил вягIдала кьяйда, васиятлара бекIлидиубти бутIни ва шуртIри лерти сари.

Васиятла бекIлидиубти бутIни сари:

1)васиятчи;

2)сунес васият бируси адам;

3)васият бируси секIал;

4)дугьбачил бурибси васият.

Дугьбачил бурибси васиятла бархьаначиси, гьаргси ва гьарси ахIенси (косвенная) жура биэс бируси саби. Бархьаначиси васият – ил дугьбачил бурибси саби, се-биалра чебиахъуси, мисаллис: «Нуни илис (у) васият бирулра иш (лебдешлизибад)». Илгъуна васият гьарли-марсилизи халбируси саби ва нигет барнилизиб чараагардеш агара.

Гьарси ахIенси, цархIилван васиятла жура – илди дугьби сари васиятличи далдикибти ва цархIил бедлугуси лебдешличи далдикибти. Ил журала декIарбулхъуси хасдеш саби васиятла вегIли васиятличи барибси нигет.

БелкIличилси васиятла жура кIиибил жураличи архуси саби, цархIилван буралли, гьарси ахIенсиличи ва илис нигет чараагарси саби.

Илгъуна васиятла жура гьарли-марси биахъес багьандан, васиятла белкIла вегIли ил лукIухIели лебси сунела нигетличила багьахъес гIягIниси саби. Ва илала букьурли ил вебкIили гIергъи, илала илгъуна нигет лебли биъни марбарес гIягIниси саби.

Эгер гъайикIес вируси адамли ишгъуна гIергъити дугьби делкIалли, мисаллис: «Нуни Рабадайс хъали васиятбарира», - ва сунела белкIлис бикьрили биахъубли чумал адам касалли, амма илаб белкIунси васиятла бухIнабуцла мягIналичила илдази хIебуралли, илгъуна васият гьарли-марсилизи халбируси ахIен.

Васият белкIунсини, илабси бухIнабуцличил тянишхIеварибси адам сунес бикьрили виэс вируси ахIен.

 

(«ТухIфат аль-МухIтаж», имам аш-Ширванила субкомментарийтачил)

 

 

2026-09-01 (РабигIуль-Авваль 1448 д.) №9.


ЖумягI бархIила суннатуни

Ассаламу гIялайкум, ахIерти динна узби, жумягI бархIила суннатуначила бирар нушала вягIза.    Аллагь ﷻ нушачи дугьаизурли викIули сай: «Ва дирхути, хIуша жумягI бархIи жидарибхIели хутIбаличи лехIяхъахъес, дехIибала дарахъес, къалабадикирая ва вачурти датирая ил хIушаб гIяхIси...


РабигIуль-авваль базла дурхъадеш

РабигIуль-авваль баз ЧевяхIси Аллагьли ﷻ дурхъабарибси саби лебил Сунени бархьибти идбагуназивад бегIлара Сунес дигуси Расул ﷺ акIни багьандан. Ил сабабли ил нушаб лебтасалра дебали дигахъес чебсира саби. РабигIуль-авваль – нушала дурхъаси Идбаг ﷺ акIубси баз саби, нуша жагьаннабла цIализирад...


Дурхъати дугьби

Бусурман узис бируси балга   ХIядислизиб бурили саби: «ВалхIелуси бусурман узис бируси балга ЧевяхIси Аллагьли ﷻ кьабулбируси саби. Илала бекIла мякьлав вархьибси малаик вируси сай, гьар илини балга бирухIели «Аминь» викIуси ва илисра тяп илгъуна тиладибируси. Мисаллис,...


Чили жаваб лугуси?

ХIера, нушала улка 35 дус хIербирули саби базарла экономикала журализиб. Демократия саби ил, бикIули саби нушачиб. Гьалаб социализмала улка сабри. Дила пикрили, гIядатла адамлис дебали балбикибси пачалихъла кабиз сабри ил. ГIе, гьаларти дусмазиб, гъаибил даршдуслихъла гъаибти дусмачибад...


Редакциялизи суал

- ДехIибала дирухIели ташагьудлизиб (Ат-тахIият) тIул се манзил ахъбуцес гIягIниси?   - ДехIибала дирухIели ташагьудлизиб (ат-тахIиятлизиб) ибан тIул ахъбурцнила пасихIдешличила шафигIитунала мазгьабла машгьурси гIялим ибн ХIаджар аль-Гьайтамини сунела «Ан мангьажуль кьавим»...