бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ХIялалси къиян-хIекь

ХIялалси къиян-хIекь

 

ЖумягI бархIила вягIза

 

Бисмиллагьи ррахIмани ррахIим алхIамдулиЛлагь, ва ссалату ва ссаламу гIала расулиЛлагь.

 

Бусурман адамлис дебали мягIничебси саби хIялалси хIекь кайсни. Аллагь ﷻ Кьуръайзив викIули сай (мягIна): «Ва адамти, букеная иш дунъяличибси секIал умуси ва хIялалси ва шайтIа гьунчирад мадашудая. Гьарли-марли, шайтIан нушала душман саби».

 

Имам Муслимли буриб: гьачам Идбаг ﷺ асхIябуначи дугьаизурли викIар: «Ва адамти, марлира Аллагь ﷻ умуси сай гьар журала нукьсандешуназивад ва Илини умуси ахIенси кьабулхIебиру. Илини бирхутачи, бусурмантачи хъарбариб, идбагуначи хъарбарибси: «Ва идбагуни, умусицун букеная ва гIяхIси баркьуди дурабуркIеная». ЦархIил аятлизиб Аллагьли ﷻ муъминтачи дугьаизурли буриб: «Ва бусурманти, дукеная хIушаб гибси умусилизибад, асубирусилизибад».

ГIур Идбагли ﷺ ца адам гьанушиб, сайра гIеркъаси сапарличивси, хясализи гIелаикибси, някъбира ахъдуцили тиладиикIули сай: «Я Рабби, я Рабби…» – викIули, балга бирули сай. Амма илала беркесира хIярам саби, бужусира хIярам саби, палтарра хIярамти сари ва ил халаваибси сай хIярамсиличив». Секьяйда кьабулбируси Аллагьли ﷻ илгъуна адамла дугIя?»

Илдигъунти ва цархIилти хIядисуни гIялимтани иргъахъули сари: «Аллагь ﷻ тиладидикIеная нуни хIушаб жаваб лугасну», викIули сай, амма нушала балга – дугIя кьабулбирнила бекIлибиубси шартI саби – хIялалси беркеси, нушани илди бунагьуни хIедирни. Нушаб ЧевяхIсини дугIя кьабулбирули дигули диахIелли, нушала беркесира палтарра асудирутили, хIялалтили диэс гIягIнити сари. Эгер хIедирахIелли, варгили илгъуна адамлизи тиладибарая, АллагьликIун ﷻ илгъуна адамла дугIя кьабулбируси саби.

Хъалибарг, хьунул, биштIати бахес багьандан узуси гьарил бусурмай, илис шабагъат кайсуси сай.

ТIабаранили буриб Аллагьла Расулли бурибси: «Гьарил бусурмайчиб хъарси саби асубируси ризкьи, хIекь сархес. Нушачи шудехI дехIибала дарес хъархIеливан, нушачиб чебси саби хIялалси бекIахъ тIалаббарес. Нушаб шаригIятли къадагъабарибси саби хIярамсили дукахъес.

Илкьяйдали Идбагли ﷺ буриб: «ХIялалси букуси, Идбагла ﷺ бархьси гьунчивад вашуси ва адамтачи зулму хIебируси бусурман алжанализи айцIур». БегI гьалаб ишаб хIялалси яшав чебаахъили саби.

ИшбархIила замана цацабехIти сегъуна-биалра ахтардихIебарибси хIянчилизи бирхули саби ва илини балхули саби хъалибарг. НушаникIун нушала машиналисра балли гIяхIси бензин, газ баргес къайгъибирули дирехIе. Нушани нушала дурхIни сели-дигара балхахIелли, илди сегъунтили халабаэсара?

Адамтас чули сархуси напакьа хIялалсил ахIенал авараагарси манзил лябкьниличила Аллагьла Расулли ﷺ бурули сай. ХIейгеси биалра, цацабехIтас илгъуна замана бакIили саби.

ГIялим Сагьлю ибн ГIябдуллагь Тустари викIар: «ХIярамси пайдалабируси адамла бикIанти Аллагьличи ﷻ лехIхIейхъур. Сунес дигаллира, хIейгаллира, балули виалра яра хIейалра, илини хIярамси биру, сенкIун хIярамси букухIели. Тяп иличи ургIебли, хIялалси биралли, ил Аллагьлис мутIигIсили вирар».

Илкьяйдали хIейгеси биалра, нушала жамигIятлизиб тIинтIбирули саби риба. Селизиб саби ил? Банканазир адамтани кайсути декIар-декIарти кредитуни. Тукентазибра балли кредитный организациябала хIянчизартани жура-журала кредитунас процентуни хIясибли масани гьаладирхьули саби. ХIера ил саби риба. Бахъалгъунти бусурмантани, мижитлизи башутанира бархли, кредит кайсули саби ва бунагьлизи биркули саби. Шагьуртазир сегъуна-дигара микрозаймуни дирар. Рассрочка или – бутIнадли арц дедлугнира бирар асубирусира, хIярамсира. Заманаличир арц хIедедалли, илаб пеня чеимцIабирули саби, илра риба саби. БусягIятла замана «дудешла капитал» ипотека хIясибли бируси, илра риба саби. Ил биалли, халаси бунагь саби.

Имам Муслимли бурули сай: « Аллагьла Расулли ﷺ лягIнатбушибси саби риба бедлугуси, кайсуси ва ил лукIусира бархли адамтачи». Идбагла ﷺ лягIнат кайсули саби ил бунагьла бегIтани.

Имам ТIабаранили Идбагла ﷺ хIядис лебкули сай: «Рибала 72 жура лерти сари. Илдазибад бегIлара биштIаси бунагь бируси вегIла нешличил зина барибсиличи цугли саби.

Имам Байгьакьини бурули сай: «Рибалис кайсуси диргьам – ца арцла къуруш – вайси саби 36 зиналичибра». Сецада ил бунагьлизи биркути адамти? Мижитлизи башули, булгути адамти бахъал саби ил бунагьлизи биркути. Ил дебали урехиласи бунагь саби, ахIерти узби-рузби.

Жагьилти уршби-рурсби зянкъбикIули, кредитла картаби абхьахъес гьалабирхьули бирар. Ил риба саби, дебали кахси бунагь. Дунъяличир адамтани дахъал бунагьуни дирули сари, сецад дахъала илди? Илдазирад 2 хасти бунагь лерти сари, илди дарибтас Аллагьли ﷻ дяви балахъуси сай. ХIера, илдазибад ца риба саби. «Бакьара» сурализиб Аллагь ﷻ викIар: «Эгер хIушани риба бархьхIебатадалли, Аллагьли ﷻ ва Илала Расулли ﷺ хIушаб дяви балахъуси саби». Пикридухъеная гьари, рахли ЧевяхIсини ва Илала Идбагли ﷺ илдигъунти адамтас дяви багьахъалли, илдачи се хIерлил иш дунъяличибра ахиратлизибра? Селра гIяхIси бетхIерар. Нушала жамигIятлизиб ил бунагь тIинтIбирес бехIбихьалли, Аллагьли ﷻ бунагь бархьес вируси сай, нушани балга-дугIя дирахIелра жаваб агарси.

Бахъалгъунтани саби марбареси багьанара бургули саби, чилилра арц чеблалис хIелугули, кумекхIебирули или. Илдани кредитлис исуси масра илцадра чараагарли хIяжатсира ахIен. «Айфонти» ва илдигъунти цархIилтира ваяхI агарлира хIериэс вираргу. БегIлара мягIничебси саби Аллагьлизибад ﷻ урехи биъни.

Аллагьли ﷻ Кьуръайзиб бурули сай: «Аллагьлизивад ﷻ урухкIусилис Илини гьарил къиянси тяхIярлизибра кункдеш бедлугуси саби ва ризкьира яшавра бекIлил гьанагарси мерличирад дакIудирути сари». ЧевяхIсини ахъри габ нушаб ил бунагьличи гъамхIедиахъес, нушала уммат мяхIкамбараб илизибад, ишбархIил жумягIла вягIза илис сабабли биахъубли. Амин!

 

 

Дагъистанна муфтийла заместитель, шаригIятла гIилмуртала доктор ГIяхIмад МяхIяммадов

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив? - Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва...


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...


Гьарун Идбаг

Гьарун ГIимранна урши сай. Илала насаб Якьуб Идбагла урши Лавичи абиуси саби. Гьарунна идбагдеш илала узи Мусала идбагдешличил чIумали дархдасунтири.   Египетлизиб зубартас ва канчанас сужда бирути египетлантани бекIдеш дирес бехIбихьиб. Илди Израилла халкьличи мучлаагарли хIербикIутири ва...


Табализиб пирог

ГIягIнидиркур: Белкьунси диъ – 500 гр; картошка – 3 – 4; жерши – 2 бекI; набадари – 2; ниъ – ¼ стакан; кIема – 70 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; диъ белхьунти нергъ – ½ стакан; зе, исиут – бизидеш...