Главная

Талкьин ва адан мана

Талкьин ва адан мана

Мусурмандин мейит кучуднамаздини Ислам динда адан сурун кьилихъ талкьин кIелун меслят къалурнава. Идан патахъай делилар ва алимрин гафар ава.

Абу Умамагь аль-Багьилиди Пайгъамбардин гьадис ахъайна: «Мейит кучудайдалай кьулухъ сурун кьилихъ талкьин кIелайла, сурун суалар гуз атай Мункарани Накира лугьуда: «И касдиз жаваб талкьин авунва (чирнава), ша чун элкъвена хъфида» (ТIабарани). Гьадисрин имам, гьафиз Ибн Гьажар аль-Аскъаляниди вичин «АтТалхис» ктабда и гьадисдин патахъай лагьана:

«Адан иснад (цIиргъ) кьабулуниз лайихлуди я, ам маса риваятрини кIеви хъийизва». Имам Нававиди талкьиндин патахъай икI лагьана: «Чи мазгьабдин гзаф алимри мейит кучудайдалай кьулухъ талкьин кIелун хъсан тирди тестикьарна. Шамдин (Сирия, Ливан, Палестина, Иордания) чилел гьамиша талкьин кIелайди я, исятдани ам кIелзава» («АльМажму» 5-том, 303-304-чинар).

Талкьиндин чIалар таржума галаз

أَعُوذُ بِاللهِ مِنَ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ. بِسْمِ اللهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ. اَلْحَمْدُ لِلهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ...

«Аль-Фатигьа» эхирдалди кIелда. Ахпа «Аль-Бакъара» сурадин сифте кьил кIелда.

زَعَمَ الَّذِينَ كَفَرُوا أَنْ لَنْ يُبْعَثُوا قُلْ بَلَى وَ رَبِّي لَتُبْعَثُنَّ ثُمَّ لَتُنَبَّؤُنَّ بِمَا عَمِلْتُمْ وَ ذَلِكَ عَلَى اللهِ يَسِيرٌ اَلْحَمْدُ لِلهِ الَّذِي هَدَانَا لِلْإِيمَانِ وَ الْإِسَلاَمِ وَ شَرَّفَنَا بِرَسُولِهِ مُحَمَّدٍ عَلَيْهِ أَفْضَلُ الصَّلَاةِ وَ السَّلَامِ.

«Кафирри чпел Къияматдин юкъуз чан хкидач лугьуз тестикьарзавай, Вуна (я Мугьаммад r) абуруз лагь: «Са шакни алачиз куьн Аллагьди сурарай къарагъар хъийида ва авур амалрин гьисаб-суал ийида». И кIвалах авун Аллагьдиз регьят я» (Къуръан 64:70). Шукур хьуй Аллагьдиз чаз иман ва Ислам кьисмет авур, Вичин илчи Мугьаммад чаз ракъурай, къуй адаз r виридалайни хъсан салатни салам хьуй.

السَّلاَمُ عَلَيْكَ (كِ) يَا عَبْدَ اللهِ (يَا أَمَةَ اللهِ) إِبْنَ (إِبْنَةَ) أَمَةِ اللهِ الْكَرِيمِ. أُذْكُرْ (أُذْكُرِي) مَا خَرَجْتَ (خَرَجْتِ)عَلَيْهِ مِنْ دَارِ الدُّنْيَا إِلَى دَارِ الْآخِرَةِ. وَ هِيَ كَلِمَةُ الشَّهَادَةِ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَ أَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللهِ. وَ أَنَّ الْجَنَّةَ حَقٌّ وَ أَنَّ النَّارَ حَقٌّ وَ أَنَّ الْبَعْثَ حَقٌّ وَ أَنَّ السَّاعَةَ آتِيَةُ لَا رَيْبَ فِيهَا وَ أَنَّ اللهَ تَعَالَى يَبْعَثُ مَنْ فِي الْقُبُورِ. وَ أَنَّكَ (أَنَّكِ) رَضِيتَ (رَضِيتِ) بِاللهِ رَبًّا وَ بِالْإِسْلَامِ دِينًا وَ بِمُحَمَّدٍ (صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ) نَبِيًّا وَ رَسُولًا. وَ بِالْقُرْآنِ إِمَامًا وَ بِالْكَعْبَةِ قِبْلَةً وَ بِالصَّلَاةِ وَ الصَّوْمِ وَ الزَّكَاةِ وَ الْحَجِّ فَرِيضَةً وَ بِالْمُؤْمِنِينَ إِخْوَانًا وَ بِالْمُؤْمِنَاتِ أَخَوَاتٍ

Салам хьуй ваз я Аллагьдин лукI, Аллагьдин лукI дишегьлидин хва (руш). И дуьньядай эхиратдиз вун гьи гафар гваз фенатIа, абур лагь (рикIел хкваш). А гафар: келима-шагьадат – сад Аллагьдилай гъейри мад аллагьар авач ва Мугьаммад Адан Расул я, женнет, жегьеннем, инсанар сурарай къарагъар хъувун, Къияматдин югъ алукьун, Аллагьди сурара авайбурал виридал чан хкун гьакъикъат я. Вун Аллагьдилай Раббидилай хьиз рази я, Исламдилай диндилай хьиз, Мугьаммадалай пайгъамбардилайни расулдилай хьиз, Къуръандилай имамдилай хьиз, Кябедилай Кьибледилай хьиз, кпIунилай, сив хуьнилай, закат гунилай ва гьаж тамамарунилай ферзерилай хьиз, муъминрилай стхайрилай хьиз ва муъминатрилай вахарилай хьиз рази я.

ثَبَّتَكَ (ثَبَّتَكِ) اللهُ بِالْقَوْلِ الثَّابِتِ – 3 сеферда يُثَبِّتُ اللهُ الَّذِينَ آمَنُوا بِالْقَوْلِ الثَّابِتِ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَ فِي الْآخِرَةِ. وَ يُضِلُّ اللهُ الظَّالِمِينَ وَ يَفْعَلُ اللهُ مَا يَشَاءُ وَ يَحْكُمُ مَا يُرِيدُ.

Гьакъикъи гафунал вун Аллагьди кIеви авурай. Иман гъанвай инсанар Аллагьди и дуьньядани эхиратда гьакъикъи гафунал кIеви ийизва. Зулумкарар Аллагьди ягъалмишарзава, Аллагьди Вичиз вуч кIандатIа гьам ийизва, Вичиз кIандай къарар кьабулзава.

ثُمَّ السَّلَامُ عَلَيْكَ (عَلَيْكِ) وَ عَلَى جِيرَانَكَ (جِيرَانَكِ) مِنَ الْمُؤْمِنِينَ وَ الْمُؤْمِنَاتِ أَنْتٌمْ سَلَفُنَا وَ نَحْنُ بِالْإِثْرِ لَاحِقُونَ بِكُمْ بِفَضْلِ اللهِ تَعَالَى إِلَى دَارِ السَّلَامِ.

Ахпа салам хьуй ваз ва ви къуншийриз, яни абурукай муъминризни муъминатриз. Куьн чалай вилик фена, чунни са вахтунилай квехъ агалт хъийида, Аллагь-Тааладин регьимдалди женнетда.

كُلُّ مَنْ عَلَيْهَا فَانٍ وَ يَبْقَى وَجْهُ رَبِّكَ ذُو الْجَلَالِ وَ الْإِكْرَامِ. مِنْهَا خَلَقْنَاكُمْ وَ فِيهَا نُعِيدُكُمْ وَ مِنْهَا نُخْرِجُكُمْ تَارَةً أُخْرَى. إِنَّا لِلهِ وَ إِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ فَالْحُكْمُ لِلهِ الْعَلِي الْكَبِيرِ.

Дуьньяда авайбур вири квахьда (фана я), анжах ЧIехи ва Жумартлу Аллагь амукьда (Ам гьамишалугъди я). Адакай (чиликай) За куьн халкьнава, адак За куьн кутан хъийида ва адакай хкуд хъийида (Къияматдин юкъуз). Дугъриданни чун Аллагьдин къудратдик ква ва Адан кьилив хъфида. Вири къарарар Зурба ва ЧIехи Аллагьди кьабулзава.

لَقَّنَكَ (لَقَّنَكِ) اللهُ هَذَا الْجَوَابَ وَ يَهْدِيَكَ (يَهْدِيَكِ) اللهُ إِلَى الصِّرَاطِ الْمُصْتَقِيمِ.

اَللَّهُمَّ ثَبِّتْهُ (هَا) عَلَى الْحَقِّ وَ لَقِّنْهُ (هَا) حُجَّتَهُ (هَا)

اَللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ (هَا) وَ ارْحَمْهُ (هَا)

اَللَّهُمَّ بِحَقِّ مُحَمَّدٍ وَ آلِ مُحَمَّدٍ لَا تُعَذِّبْ هَذَا الْمَيِّتَ

Къуй Аллагьди ваз и жаваб чиррай ва дуьз рекьел гъурай. Я Аллагь ам гьакъикъатдал кIеви ая ва адаз делил (инал лагьай) чира! Я Аллагь адан гунагьрилай гъил къачу ва ам Ви регьимдик кутур! Я Аллагь Мугьаммадан гьуьрметдай ва адан хизандин гьуьрметдай и мейитдиз азабар гумир! Къейд: кучуднавайди итим ятIа скобкайра авайбур кIелдач, дишегьли ятIа скобкайрин вилик квай гафунин паталай абура авайбур кIелда.

2026-06-01 (Зуль Гьижжа 1447 г.) №6.


Бахтунин чинебан къайда

«Саляту-н-нарият» - им Мугьаммад Пайгъамбардиз ﷺ салават гъунин виридалайни фазилатлу ва багьа жуьрейрикай сад я.   Араб чIала «ан-Нар» гафунихъ «цIай» лугьудай мана ава, яни «Саляту-н-нарият» - им цIу хьиз фад таъсир ийидай, фад агакьдай...


Дармандин набататар

Успагьан Урусатдин агьалийри чичIек-дикай, шивитдикай менфят къачузвай хьиз, европавийри успагьан (шпинат) ишлемишзава. И набатат абуруз гзаф менфят квайди тирвиляй кIанзава. Успагьан Россиядани эхиримжи вахтара гегьеншдиз ишлемишзавай набататрикай сад я. Гьакъикъатдани, пешекарри ам витаминралди...


СУАЛ-ЖАВАБ

Теспягьрал вуч кIелайтIа хъсан я? Теспягьрал «СубгьанаЛлагь» (Аллагь ﷻ нукьсанрикай михьи я), «АльгьамдулиЛлягь» (шукур хьуй Аллагьдиз ﷻ), «Аллагьу акбар» (Аллагь ﷻ виридалай чIехи я), «астагъфируЛлагь» (за Аллагьдивай ﷻ гунагьрилай гъил къачун...


Женнетдикай гьакъикъи делилар

Аллагь Таалади лагьана: «Гьакъикъатда, Аллагьдихъай кичIебур багълара ва булахрин юкьва жеда. Абуруз лугьуда: «Алад гьаниз ислягьвилелди, са затIунихъайни хатавал авачиз!» Чна абурун рикIерай такIанвал акъудда ва абур месерал стхаяр хьиз ацукьда, сад-садахъ элкъвена. Абур ана са...


Сура «аль-Анфаль»

Эвел алатай нумрайра   (Эй, имансузар!) Эгер куьне къарар тIалабзавайтIа, къарар квел агакьна (куьн ваъ, мусурманар гъалиб хьана). Нагагь куьне акъвазарайтIа (Аллагьдин Расулдиз душманвал ийиз ва адахъ галаз дяве ийиз), ам квез хъсан жеда. Амма куьн элкъвена хтайтIа (адахъ галаз дяве авунал),...