Главная

Талкьин ва адан мана

Талкьин ва адан мана

Мусурмандин мейит кучуднамаздини Ислам динда адан сурун кьилихъ талкьин кIелун меслят къалурнава. Идан патахъай делилар ва алимрин гафар ава.

Абу Умамагь аль-Багьилиди Пайгъамбардин гьадис ахъайна: «Мейит кучудайдалай кьулухъ сурун кьилихъ талкьин кIелайла, сурун суалар гуз атай Мункарани Накира лугьуда: «И касдиз жаваб талкьин авунва (чирнава), ша чун элкъвена хъфида» (ТIабарани). Гьадисрин имам, гьафиз Ибн Гьажар аль-Аскъаляниди вичин «АтТалхис» ктабда и гьадисдин патахъай лагьана:

«Адан иснад (цIиргъ) кьабулуниз лайихлуди я, ам маса риваятрини кIеви хъийизва». Имам Нававиди талкьиндин патахъай икI лагьана: «Чи мазгьабдин гзаф алимри мейит кучудайдалай кьулухъ талкьин кIелун хъсан тирди тестикьарна. Шамдин (Сирия, Ливан, Палестина, Иордания) чилел гьамиша талкьин кIелайди я, исятдани ам кIелзава» («АльМажму» 5-том, 303-304-чинар).

Талкьиндин чIалар таржума галаз

أَعُوذُ بِاللهِ مِنَ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ. بِسْمِ اللهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ. اَلْحَمْدُ لِلهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ...

«Аль-Фатигьа» эхирдалди кIелда. Ахпа «Аль-Бакъара» сурадин сифте кьил кIелда.

زَعَمَ الَّذِينَ كَفَرُوا أَنْ لَنْ يُبْعَثُوا قُلْ بَلَى وَ رَبِّي لَتُبْعَثُنَّ ثُمَّ لَتُنَبَّؤُنَّ بِمَا عَمِلْتُمْ وَ ذَلِكَ عَلَى اللهِ يَسِيرٌ اَلْحَمْدُ لِلهِ الَّذِي هَدَانَا لِلْإِيمَانِ وَ الْإِسَلاَمِ وَ شَرَّفَنَا بِرَسُولِهِ مُحَمَّدٍ عَلَيْهِ أَفْضَلُ الصَّلَاةِ وَ السَّلَامِ.

«Кафирри чпел Къияматдин юкъуз чан хкидач лугьуз тестикьарзавай, Вуна (я Мугьаммад r) абуруз лагь: «Са шакни алачиз куьн Аллагьди сурарай къарагъар хъийида ва авур амалрин гьисаб-суал ийида». И кIвалах авун Аллагьдиз регьят я» (Къуръан 64:70). Шукур хьуй Аллагьдиз чаз иман ва Ислам кьисмет авур, Вичин илчи Мугьаммад чаз ракъурай, къуй адаз r виридалайни хъсан салатни салам хьуй.

السَّلاَمُ عَلَيْكَ (كِ) يَا عَبْدَ اللهِ (يَا أَمَةَ اللهِ) إِبْنَ (إِبْنَةَ) أَمَةِ اللهِ الْكَرِيمِ. أُذْكُرْ (أُذْكُرِي) مَا خَرَجْتَ (خَرَجْتِ)عَلَيْهِ مِنْ دَارِ الدُّنْيَا إِلَى دَارِ الْآخِرَةِ. وَ هِيَ كَلِمَةُ الشَّهَادَةِ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَ أَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللهِ. وَ أَنَّ الْجَنَّةَ حَقٌّ وَ أَنَّ النَّارَ حَقٌّ وَ أَنَّ الْبَعْثَ حَقٌّ وَ أَنَّ السَّاعَةَ آتِيَةُ لَا رَيْبَ فِيهَا وَ أَنَّ اللهَ تَعَالَى يَبْعَثُ مَنْ فِي الْقُبُورِ. وَ أَنَّكَ (أَنَّكِ) رَضِيتَ (رَضِيتِ) بِاللهِ رَبًّا وَ بِالْإِسْلَامِ دِينًا وَ بِمُحَمَّدٍ (صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ) نَبِيًّا وَ رَسُولًا. وَ بِالْقُرْآنِ إِمَامًا وَ بِالْكَعْبَةِ قِبْلَةً وَ بِالصَّلَاةِ وَ الصَّوْمِ وَ الزَّكَاةِ وَ الْحَجِّ فَرِيضَةً وَ بِالْمُؤْمِنِينَ إِخْوَانًا وَ بِالْمُؤْمِنَاتِ أَخَوَاتٍ

Салам хьуй ваз я Аллагьдин лукI, Аллагьдин лукI дишегьлидин хва (руш). И дуьньядай эхиратдиз вун гьи гафар гваз фенатIа, абур лагь (рикIел хкваш). А гафар: келима-шагьадат – сад Аллагьдилай гъейри мад аллагьар авач ва Мугьаммад Адан Расул я, женнет, жегьеннем, инсанар сурарай къарагъар хъувун, Къияматдин югъ алукьун, Аллагьди сурара авайбурал виридал чан хкун гьакъикъат я. Вун Аллагьдилай Раббидилай хьиз рази я, Исламдилай диндилай хьиз, Мугьаммадалай пайгъамбардилайни расулдилай хьиз, Къуръандилай имамдилай хьиз, Кябедилай Кьибледилай хьиз, кпIунилай, сив хуьнилай, закат гунилай ва гьаж тамамарунилай ферзерилай хьиз, муъминрилай стхайрилай хьиз ва муъминатрилай вахарилай хьиз рази я.

ثَبَّتَكَ (ثَبَّتَكِ) اللهُ بِالْقَوْلِ الثَّابِتِ – 3 сеферда يُثَبِّتُ اللهُ الَّذِينَ آمَنُوا بِالْقَوْلِ الثَّابِتِ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَ فِي الْآخِرَةِ. وَ يُضِلُّ اللهُ الظَّالِمِينَ وَ يَفْعَلُ اللهُ مَا يَشَاءُ وَ يَحْكُمُ مَا يُرِيدُ.

Гьакъикъи гафунал вун Аллагьди кIеви авурай. Иман гъанвай инсанар Аллагьди и дуьньядани эхиратда гьакъикъи гафунал кIеви ийизва. Зулумкарар Аллагьди ягъалмишарзава, Аллагьди Вичиз вуч кIандатIа гьам ийизва, Вичиз кIандай къарар кьабулзава.

ثُمَّ السَّلَامُ عَلَيْكَ (عَلَيْكِ) وَ عَلَى جِيرَانَكَ (جِيرَانَكِ) مِنَ الْمُؤْمِنِينَ وَ الْمُؤْمِنَاتِ أَنْتٌمْ سَلَفُنَا وَ نَحْنُ بِالْإِثْرِ لَاحِقُونَ بِكُمْ بِفَضْلِ اللهِ تَعَالَى إِلَى دَارِ السَّلَامِ.

Ахпа салам хьуй ваз ва ви къуншийриз, яни абурукай муъминризни муъминатриз. Куьн чалай вилик фена, чунни са вахтунилай квехъ агалт хъийида, Аллагь-Тааладин регьимдалди женнетда.

كُلُّ مَنْ عَلَيْهَا فَانٍ وَ يَبْقَى وَجْهُ رَبِّكَ ذُو الْجَلَالِ وَ الْإِكْرَامِ. مِنْهَا خَلَقْنَاكُمْ وَ فِيهَا نُعِيدُكُمْ وَ مِنْهَا نُخْرِجُكُمْ تَارَةً أُخْرَى. إِنَّا لِلهِ وَ إِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ فَالْحُكْمُ لِلهِ الْعَلِي الْكَبِيرِ.

Дуьньяда авайбур вири квахьда (фана я), анжах ЧIехи ва Жумартлу Аллагь амукьда (Ам гьамишалугъди я). Адакай (чиликай) За куьн халкьнава, адак За куьн кутан хъийида ва адакай хкуд хъийида (Къияматдин юкъуз). Дугъриданни чун Аллагьдин къудратдик ква ва Адан кьилив хъфида. Вири къарарар Зурба ва ЧIехи Аллагьди кьабулзава.

لَقَّنَكَ (لَقَّنَكِ) اللهُ هَذَا الْجَوَابَ وَ يَهْدِيَكَ (يَهْدِيَكِ) اللهُ إِلَى الصِّرَاطِ الْمُصْتَقِيمِ.

اَللَّهُمَّ ثَبِّتْهُ (هَا) عَلَى الْحَقِّ وَ لَقِّنْهُ (هَا) حُجَّتَهُ (هَا)

اَللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ (هَا) وَ ارْحَمْهُ (هَا)

اَللَّهُمَّ بِحَقِّ مُحَمَّدٍ وَ آلِ مُحَمَّدٍ لَا تُعَذِّبْ هَذَا الْمَيِّتَ

Къуй Аллагьди ваз и жаваб чиррай ва дуьз рекьел гъурай. Я Аллагь ам гьакъикъатдал кIеви ая ва адаз делил (инал лагьай) чира! Я Аллагь адан гунагьрилай гъил къачу ва ам Ви регьимдик кутур! Я Аллагь Мугьаммадан гьуьрметдай ва адан хизандин гьуьрметдай и мейитдиз азабар гумир! Къейд: кучуднавайди итим ятIа скобкайра авайбур кIелдач, дишегьли ятIа скобкайрин вилик квай гафунин паталай абура авайбур кIелда.

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


Кьиникьин къеце патан себебар

Къе чун виридаз талукь тир темадай рахада – къеце пата себебралди жезвай кьиникьрин вилик пад атIуникай.   Къецепатан себебар вучар я? Абур азарар ва яш туш. Абур чанар тухузвай – гзаф вахтара жегьил, къуватлу инсанрин – бейхабардиз жезвай, мусибатлу вакъиаяр я. Абур...


Диде-бубадиз гьуьрмет авунин эдебар

Эвел алатай нумрада   Диде-буба кечмиш хьайидалай кьулухъ абурухъ дуьаяр кIелун, Аллагьдивай ﷻ регьим ва абурун гунагьрилай гъил къачун тIалабун давамарун лазим я.   Гьадисда лугьузва: «Эгер диде-бубадиз азиятар гайи касди, рикIин сидкьидай а кардин патахъай туба авуна,...


РикI пашманвиликай гьикI хуьда?

Чи уьмуьрда «иммунитет» гафуни мягькем чка кьунва. И гаф гьамиша духтуррин меслятрай ван къвезва, ам чаз витаминар авай кьватийрал аквазва ва мукьвабурухъ галаз кефидикай ийизвай ихтилатра веревирд ийизва.   Пандемиядилай кьулухъ беден хуьзвай къуватриз куьмек гун гзафбуруз...


Шейх Желил бубадикай кьисаяр

Аян хьана   Пlир Желилан са миресдиз – Шейхалидиз пуд рушни са гада хьана. Папан тlвар Халмездег тир. Гада агакьнавай, свас це лугьуз кlвачин хьанвай жегьил тир. Тlварни вичин Идрис тир. Идрис дидени галаз Желил имидин кьилив фена. Абуруз Желил имиди гададиз свас гъидай ихтияр гана...


Кьиникьихъ галаз алакъалу ферзер ва эдебар

Чан гайидалай кьулухъ руьгь инсандин бедендай экъечIзава. Инсан мейитдиз элкъвезва. Руьгь гаруз ва я гьавадиз тешпигь я. Ам аквадач ва гьамишалугъ амукьзава.   Азарлудал кьил чIугун сунна я, иллаки ам кьиникьин азар ятIа, амма яргъалди адан патав амукьун меслят къалурзавач. Азарлу касдив...