ХIял-тIабигIятли сай жагаируси
Гьалабван гIямрулизибадси ца ишгъуна анцIбукь хIясиббарира. Ца кинолизибадси бутIа чебиахъулри. Хьунул адамли беркала бируси мерличирти лерил секIал зянкъдикIахъулри, тIалхIяна дялчулри ва ахъли чIяррикIули, сунела белкIунси макьала чарбарахъес гъайрикIулри. Ил паргъатрарес бирули ахIенри илаб лебти адамтани…
Гьарил адамла сунела хасият лебси саби. Хасият — сунела кадизурли лерти къиликъуни сари, чулира цархIилти адамтачилти бархбасуни, илдачи бируси асар, сунела сунечи пикриикIни, хIянчилизив ва арагIер гIямрулизив секьяйдали вяшикIулил чебиахъути.
Хасият кабилзниличи халаси асар бируси саби адам акIубси мерли-мусали, илала миллатли, культурали, гIядатунани, илала кабизли, лебдешли ва алавчарти адамтани. ДугIлис ахIенгу бикIути: «Бура, чихъали сабил хIела гьалмагъуни, илхIели нуни хIу чи сайрил бурисра». Бирар адамти дебали уктемти, «нуша сарра бегIлара черяхIти, гIелабти убяхIти саби» или вяшбикIути. Юх, илдигъунти давлачебтала яра хIякимтала ургабцун ахIен. Бирар илдигъунти мискинтала ургабра. Адамлис гьарил баркьудилизиб бекIлибиубсили сабур биэс хIяжатли саби. Хасиятра сабурра мурталра дарх дашути сари. Вайси адамлис сунела пикри ахIенси цархIилла пикрумала, илдала тIалабунала бекIлил хIяжатдеш хIебирар. Бирар адамти чула замана цархIилталайчиб мягIничебсили чебиути. Хаслира илдигъунти къаршибиркули бирар чина-биалра яргаличи тIашизурхIели. «Дила ца суал саби лебси, ну дебали къалабалира, ну гьалав вягIдалавиубсири» ва цархIилти декIарти гъай, чIянкIли сунела мурад бетерхахъес дигни.
ВиштIали левай дурхIя бяркъчевсили халаваахъес чебиркур. Адам хIял-тIабигIятли сай жагаируси. Илизи аргъахъес хIяжатбиркур сай инсан (личность) виъни ва цархIилтайчив сай увяхIси, яра чевяхIси хIейъни. ХIушани Индияла пачалихъличила аргъибси саби. ХIера, илаб адамти «каста» хIясибли буртIули саби. Кьакьурби умудируси, яра хъубзарли узуси адам хIякимдешличи хьуликIес вируси ахIен. Илди чебяхIси «кастала» адамтас къуллукъбирули дузес акIубтира или пикрибикIули саби. Илдигъунти декIардешуни лертири цархIилти мер-мусаличирра.
Адамтачил бархбас бузахъес, илдачил цадехI гъай дургес багьандан, илдала культура ва гIядатуни дяркъес чебиркур. Чедибра буриливан, адамтала хасият акIубси мерлизибад ва миллатлизибад дигахъуси саби. ХIуни илдала гIядатуни хIедалули виадли, илдала хатир калахъес асубирар. Багьуди кайсеная, сагаси багьес иштяхI дакIубиреная. Багьудичевси адамлис гьамадли саби бархбас кабизахъес. ИшбархIи нушала дурхIнала «гьалмагъунили» детаурли сари гаджетуни. Илди къадагъадирни хIушаб илди бяркъличи биркахънилизир кумекли детхIерар. БегIтас дурхIни илдачил бузахъес бурсибарес хIяжатбиркур, телефонти биалли, касибси багьахъни иргъахъес ва бархьдеш бургахъес кумекчибили детаахъес чебиркур. ГIяхIти хIял-тIабигIятла бегIти адамти бетаахъес багьандан, биштIати чула зилантачил дяхI-дяхIли гъайбикIахъес, школализи дурсрачи башахъес, адамтачил барх биахъес хIяжатбиркур. Илдала уркIиличиб лебси пикриличила, мурадличила, челукьусиличила багьес дузеная. ХIуша илдас бегIтицун ахIенну, юлдашунили детаэс хIяжатли саби. СекIал къадагъабирухIели ил сен къадагъаласи сабил буресра хIяжатли саби. АсухIебирар «наб илкьяйда дигулра» или секIал бирес. ГIе, цацадехIти анцIбукьуназиб къадагъара хIяжатси саби, амма сен ил бирусил багьахъесра гIяхIсири.