бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Ахъушала районнис 90 дус

Ахъушала районнис 90 дус

Ахъушала районнис 90 дус

Ахъушала районна жамигIятли муниципалитет 90 дус биънила шадлихъ дураберкIиб. Ил бетерхур МухIела майдайчиб.

 

Байрамлизир бутIакьяндеш дариб миллатла политикала ва динанала къуллукъунала шайчивси министр Энрик Муслимовли, ДР –ла Халкьла Собраниела депутатуни Нагьбар Кьурбановли, Шамил ГIямаровли, ПАО «Россети Северный Кавказ» - «Дагэнерго» -ла филиалла директор Арсен ХIяжиевли, РАН –ла ДФИЦ –ла директор, профессор Ахъай Муртазаевли, Лавашала районна бекI Мухтар ХалалмяхIяммадовли, Сергокъалала районна бекI Арсен МяхIяммадовли, Хайдакьла районна бекI ГIялим Темирбулатовли, Дахадаевла районна бекI МяхIяммад ГIябдулкьадировли, «Дагъиста ши» музейла директор Зумруд Сулеймановани, республикала жура-журала учреждениебала ва организациябала вакилтани, районна жамигIятли ва гIяхIлани.

 Балбуц бехIбихьиб хасси дявила балбуцлизиб алхунтас хасбарибси Гьанбикунала анхълизи бургъантала хIурматлис вавнала халуби кадихьниличил.

ГIяхIлани миллатла хурегуначилти шимала майдунти хIердарили гIергъи даргала гимн зайбухъун. Илис гIергъи районна бекI МяхIяч ГIябдулкаримовли муниципалитетла халкь мубаракбариб, ва цалабикибтачи саламтачил дугьаизур.

Сунела дугьабизлизиб илини районна социальный бяхIчибизла ва экономикала шайчиб район гьаладяхI башниличила буриб. Районна давлачебси тарихличила, культураличила, гIергъити дусмазир кадиркути сагадешуначила буриб. Илди-ургар районна шими газличил, шинничил гIердурцниличила, гьундури къулайдирниличила ва цархIилтира социальный бяхIчибизла объектуначила баянбариб.

Цашанти мубаракбирули Ахъушала районна шайзивадси ДР –ла Халкьла Собраниела депутат Нагьбар Кьурбановли бузери дигути ахъушантачила буриб. Халкьлис даршудеш, гIяхIдеш, цабалгундеш ва уржибдеш далгун.

Ахъушала районна жамигIят илкьяйдали мубаракбариб Энрик Муслимовли, Арсен хIяжиевли, Шамимль ГIямаровли, Зумруд Сулеймановани ва бахъал цархIилтанира.

Шадлихъличиб илкьяйдали хасси дявила балбуцлизиб бутIакьяндеш дирути ва бусягIятла замана отпускличи бакIибти II бургъан мубаракбариб ва савгъатуни дедиб.

Муниципалитетла руководитель МяхIяч ГIябдулкаримовли илдас баркалла багьахъур гъабзадешчебли ва урехиагарли дявила къуллукъуни тамандирнилис ва жявли ара-сагъли чедибдешличил хъули чарбухъахъес буриб.

ХIурматла грамотабачил шабагъатлабариб пандемияла манзил ва объектуни тIашдалтнилизиб кумекбирути меценатуни. Байрамличиб илкьяйдали азадли мушул вашнила шайчивси Олимпиадала призер МяхIяммадхан МяхIяммадов мубараквариб Азербайжан республикала шайзивад абзикIуси.

Районна жамигIятлис ва гIяхIлас халкьла някъбани дарибти ваяхIла выставкаби гьаладихьилри. Шимала майдунтачир миллатла хурегуни, миллатла палтар ва хъа ваяхI чедаэс вирулри.

Балбуцличи бакIибтала пикри битIакIиб балхъарла тIалхIянали, хIямшимала ва усишала някьишли, Ахъушала краеведческий музейла ваяхIли.

Дахадаевла ва Унцукульла районтанира чула халкьла ваяхI гьаладихьиб. Балбуц разити аги-хIяйзиб бетерхур. Ахъушала, Лавашала, Гергебилла ва Сергокъалала районна творчествола кьукьначи чула пагьмурти чедаахъиб.

 

Наида Гъуруева

 

 

 

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

Имам Абу ХIамид МухIяммад аль-Гъазалини вебкIес гьалаб белкIунси кагъар гьалабирхьулра   «Бурая бисути дила юлдашунази, ну вебкIили чеибти, бурая децIбикIути дила исламла узбази ва рузбази: «Гьанмабиркахъидая, ну гьарли-марли вебкIибси или. Аллагь ﷻ багьандан мадикIудая ил бебкIа...


Овощуназир диъла къяжни

ГIягIнидиркур: Диъ – 600 гр; жерши – 2; гидгари – 1; кинза – 1 хала; зе – 2 ч. кьулса; декь – 1 халаси кьулса; кориандр – 1 ч. Кьулса; цIудара исиут ½ ч.кьулса; гречка – 300 гр; набадари – 1; картошка – 2; хIунтIена...


Суалти-жавабти

- Сегъуна сура бучIес гIяхIси убкIуси адамла мякьлаб? - УбкIуси адамла мякьлаб гIяхIсилизи халбируси саби «Ясин» сура бучIни ва «Ар-РагIд». Мисаллис, Дагъистайзиб имцIаливан «Ясин» сура бучIули бирар, хIятта «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебсилизи...


Таяммум

Таяммум – шин агархIели яра илди чедетаахъили, гIягIниси тяхIярли дарес биркIантас зарал бетарухIели, шинна мерлар гIянжи дузахъни саби. Таяммум дарес хIяжатбиркур (чеббирар):   1.Дазала дарес шин агархIели (алав-гьалав сунени вявъибхIели тIама бакьеси мерлаб, 200 метрла радиусличир...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...