бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Ахъушала районнис 90 дус

Ахъушала районнис 90 дус

Ахъушала районнис 90 дус

Ахъушала районна жамигIятли муниципалитет 90 дус биънила шадлихъ дураберкIиб. Ил бетерхур МухIела майдайчиб.

 

Байрамлизир бутIакьяндеш дариб миллатла политикала ва динанала къуллукъунала шайчивси министр Энрик Муслимовли, ДР –ла Халкьла Собраниела депутатуни Нагьбар Кьурбановли, Шамил ГIямаровли, ПАО «Россети Северный Кавказ» - «Дагэнерго» -ла филиалла директор Арсен ХIяжиевли, РАН –ла ДФИЦ –ла директор, профессор Ахъай Муртазаевли, Лавашала районна бекI Мухтар ХалалмяхIяммадовли, Сергокъалала районна бекI Арсен МяхIяммадовли, Хайдакьла районна бекI ГIялим Темирбулатовли, Дахадаевла районна бекI МяхIяммад ГIябдулкьадировли, «Дагъиста ши» музейла директор Зумруд Сулеймановани, республикала жура-журала учреждениебала ва организациябала вакилтани, районна жамигIятли ва гIяхIлани.

 Балбуц бехIбихьиб хасси дявила балбуцлизиб алхунтас хасбарибси Гьанбикунала анхълизи бургъантала хIурматлис вавнала халуби кадихьниличил.

ГIяхIлани миллатла хурегуначилти шимала майдунти хIердарили гIергъи даргала гимн зайбухъун. Илис гIергъи районна бекI МяхIяч ГIябдулкаримовли муниципалитетла халкь мубаракбариб, ва цалабикибтачи саламтачил дугьаизур.

Сунела дугьабизлизиб илини районна социальный бяхIчибизла ва экономикала шайчиб район гьаладяхI башниличила буриб. Районна давлачебси тарихличила, культураличила, гIергъити дусмазир кадиркути сагадешуначила буриб. Илди-ургар районна шими газличил, шинничил гIердурцниличила, гьундури къулайдирниличила ва цархIилтира социальный бяхIчибизла объектуначила баянбариб.

Цашанти мубаракбирули Ахъушала районна шайзивадси ДР –ла Халкьла Собраниела депутат Нагьбар Кьурбановли бузери дигути ахъушантачила буриб. Халкьлис даршудеш, гIяхIдеш, цабалгундеш ва уржибдеш далгун.

Ахъушала районна жамигIят илкьяйдали мубаракбариб Энрик Муслимовли, Арсен хIяжиевли, Шамимль ГIямаровли, Зумруд Сулеймановани ва бахъал цархIилтанира.

Шадлихъличиб илкьяйдали хасси дявила балбуцлизиб бутIакьяндеш дирути ва бусягIятла замана отпускличи бакIибти II бургъан мубаракбариб ва савгъатуни дедиб.

Муниципалитетла руководитель МяхIяч ГIябдулкаримовли илдас баркалла багьахъур гъабзадешчебли ва урехиагарли дявила къуллукъуни тамандирнилис ва жявли ара-сагъли чедибдешличил хъули чарбухъахъес буриб.

ХIурматла грамотабачил шабагъатлабариб пандемияла манзил ва объектуни тIашдалтнилизиб кумекбирути меценатуни. Байрамличиб илкьяйдали азадли мушул вашнила шайчивси Олимпиадала призер МяхIяммадхан МяхIяммадов мубараквариб Азербайжан республикала шайзивад абзикIуси.

Районна жамигIятлис ва гIяхIлас халкьла някъбани дарибти ваяхIла выставкаби гьаладихьилри. Шимала майдунтачир миллатла хурегуни, миллатла палтар ва хъа ваяхI чедаэс вирулри.

Балбуцличи бакIибтала пикри битIакIиб балхъарла тIалхIянали, хIямшимала ва усишала някьишли, Ахъушала краеведческий музейла ваяхIли.

Дахадаевла ва Унцукульла районтанира чула халкьла ваяхI гьаладихьиб. Балбуц разити аги-хIяйзиб бетерхур. Ахъушала, Лавашала, Гергебилла ва Сергокъалала районна творчествола кьукьначи чула пагьмурти чедаахъиб.

 

Наида Гъуруева

 

 

 

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Салат

6 порциялис гIягIни-диркур: гIяргIяла диъ – 300 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; хияр – 300 гр; гидгари – 5; картошка – 400 гр; набадари – 100 гр; шиниша жерши – 20 гр; майонез, зе, исут, кьар – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ГIяргIяла...


БекIлибиубси ва мягIничебси масъала

Нушала улкали гIергъити дусмазир хъалибарг мяхIкамбарес ва гIеббуцес багьандан дурадуркIути сагадешуни дебали дигести сари. Бахъал дурхIначилти халибаргунас дедлугути арц, пособиеби, нешдешла капитал ва цархIилтира кункдешуни лер.   ГIергъиси манзил нушала улкализир 31 хIукму кьабулдарили сари...


ДехIибала черихъни

Бусурман адам 13 – 14 дус виубхIейчивад балугълаваибси сай: хIебиалли, иличи дехIибала, дуббуцари ва цархIилти Аллагьлис ﷻ дирути гIибадатла жураби (фарзани) хъарти сари. Фарзла (паризала) цадехI дехIибала уркалунси 70 дус жагьаннабла цIализив вирар или цабехIти гIялимтани буруси пикри лебси...


Имам аль-Байгьакьи

Абубакр ГIяхIмад ибну аль-ХIусейн ибну ГIяли ибну ГIябдуллагь ибну Муса аль-Хусравжирди аль-Хурасани, аль-Байгьакьи кьяйда валуси, акIубсири гьижрала 384 ибил дусла шягIбан базлизив, аль-Байгьакь мерла Хусравжирди шилизив. Аль-Байгьакь Нисабур (Нишапур) шагьарличибад гьарахъли ахIи мерлабиубсири,...


ХIижаб бихнила 10 сабаб

Чумал дус гьалаб нуни хIижабла мягIна гьаргбарира, ва ЧевяхIсила уркIецIиличибли гьанна разидешличил ил бихулра. Иш белкIлизиб нуни бусурман хьунул адамтани хIижаб бихнила сабабтачила бурис. Рирхулра ишди баянтани цархIилти рузбира илгъуна баркьуди дураберкIахъес уркIичеббиру.   Се саби...