бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

БебкIа ицниличила

БебкIа ицниличила

БебкIа ицниличила

 

Жаназа бирцес, капайзи кабихьес, жаназала дехIибала дарес ва хIярибихьес фарзуль кифаят (лебилра адамтала чебла) саби. Илди жамагIятлизивад цали даралли цархIилтачибад чебла ахъили бетаруси саби.

 

ВебкIибси адам визухIели, мицIирсиличиван чебси саби кьаркьайчирад шиннис диргаладулхъути гьар секIал урасес (клей, краска ва цархI.), ва лебилра кьаркьала цайна шинни бирцес.

ВебкIибси ицусини ишгъуна нигет биру: «Нуни нигет барира иш вебкIибсилис черти дазалали визахъес». Нигет барни чебси ахIен, сенахIенну капур адамли вирцалра бусурман адам шаригIятлизиб илала нигет кьабулхIебирули саби, амма бебкIа бирцнилизи халбирули саби.

 

Секьяйда бебкIа ицуси.

БебкIа урхIла адамтас чехIе-баахъес багьандан, декIарси мерла арху. Ил ицухIели бирар кIел адам, ца ил ицуси ва цархIил илала кумекчи. Илдачи ухIнаулхъес асубирар ил вебкIибсилис бегIлара гъамси адам, илди ицутас гIягIниахъала бедес ва кумекбарес багьандан. БебкIа ицуси ганзилизи къахъличи кабирхьу.

ВебкIибси адам гьарзаси палтарличил ицу, илгъуна агара биалли, иличи чIянкIи чебирхьу. Дирцес замана баайчи вебкIибсила дяхI кIапIдиру. ВебкIибси вирцес гIяхIти сари тяхIути, тIабигIятлизирти зела шин (вегIли дархаибти ахIен). Зам-зам шинни бирцни гIяхIси ахIен. Бадира яра цархIил секIайзирад шин кайсули ицули виалли, ил шин кайсуси кьям гьарахъли кабихьес гIягIнибиркур, ицухIели кIунтIри шиннизи кахIедикахъес багьандан.

Сапун, няхъликала, чIянкIи-ла бутIни ва цархIилти ицу-хIели гIягIнидиркути секIал хIядурдарили мякьла кадирхьу. БебкIа ицусини багьлали, жагали бебкIа кабалта, циила кьаркьала гIелабяхI ругсиван кабизахъурли. ВегIла балуй някъ бебкIала къакъличи кабирхьу, халал тIул гIела хъянтIала чухъла чедиб биэсли, илкьяйда някъ кабихьалли вебкIибсила бекI гIелабяхI хIебулкIан. Илала гIергъи балуй кьяшли някълис кумекбиру вебкIибсила къакъ бихIес, ва алгъай някъли кани гъяжбиру илала нясдешуни (нажасуни) дураэс багьандан. Ил бируси саби капайзи уцили гIергъи капан умули калахъес или. Ил замана бебкIа ицусила кумекчили шин чертIу, вайси гягI убасес багьандан ва илар мискани диру.

ГIур бебкIа къакъличи кабирхьу ва някъликала челгьа, яра чIянкIила бутIа алавбарили алгъай някъли вебкIибсила гIяврат ицу. Илала гIергъи чеббатурли някъликала, сапунни някъби ицу. ГIур цархIил няхъликала челгьа яра сагаси чIянкIила бутIа, ва шинкIабарили чIянкIила бутIа ибан тIулли сивак пайдалабируси тяхIярли цулби умудиру. Илала гIергъи жимгIя тIулли къянхъла тIели умубиру. БиштIаси пирхикIла чIалаличил няхъбала ва кьяшмала никуби умудиру.

Илала гIергъи визуси мицIирси адамли секьяйда дазала дирусил, илкьяйдали диру вебкIибсилисра. Гьар кьаркьа биркIан хIяйна бирцили. Кьак ва къянкъуби даргарухIели, шин духIнахIедукьахъес бекI гьалабяхI къухIбиру. ЛихIбала духIна шин хIедукьахъес къайгъибиру. Сапун яра цархIил умудешлис пайдалабируси секIайчил бекI ва муцIур ицу ва чирхьси дурегали жагали хъарсбиру. Нагагь гъез кадикалли, илди капайзи кадирхьу. Хьунул адамла гъезлизирад хIябал чури диру ва къакъла уди кадирхьу.

Илала гIергъи, къакъличиб батурли бебкIа, хъябличивад вехIкайхьили гьалабси балуй шали ицу, гIур кьяшмира ицу. ГIур тяп илкьяйдали алгъай шалира ицу. Илала гIергъи бебкIа алгъай шайчи шурбатурли, гIелабси балуй шали гIела хъянтIаличивад вехIкайхьили кьячIара ицу. ГIур бебкIа балуй шайчи шурбатурли калунси гIелабси алгъай шали ицу. Ишаб багьес чебиркур, бебкIа каниличи кабихьес пайдабируси ахIен (хIярам). Ишаб гьанбушибси тяхIяр цайна бирцни саби, суннатла саби чедиб бурибси тяхIярли хIяйна бебкIа бирцни.

ХIяйна бирцили умухIебиалли, гIурра ицу жутли ахIенсиличи бикайчи. Бирцили гIергъи бебкIа беръайчи ушку, чинабалра шинкIадеш хIебатурли. СенахIенну капан шинкIабиалли, кьаркьала жявли заябирар.

БебкIа ицухIели, ицуси адамлис суннат саби делчIес балгни нушани дучIути гьар биркIан ицухIели. ДучIухIели ишкьяйда делчIалли гIяхIси саби:

 

Дазала дулъниличила

БебкIа бирцили гIергъи гIявратлизибад се-биалра дурабухъалли, ил нясси секIал убасили ва ил къячбикунси мер бирцалли баибси саби. ВебкIибсила дазала дулъути ахIен, сенахIенну иличирад шаригIятли хъардарибти урасибти сари. ВебкIибси мурул адам виалли, хьунул адам къячрикалли хьунул адамла дазала дулъути сари, вебкIибсила биалли дулъути ахIен. Илгъуна анцIбукь саби ребкIибси хьунул адам риалли, иличи мицIирси мурул адам къячикалли мурул адамла дазала дулъути сари.

Чидил адамлис бебкIа бирцес лайикьси?

БегIлара гIяхIси саби мурул адам вебкIалли муруладамли вирцни, ребкIибси хьунул адам риалли, хьунул адамли рирцни. Муруйс сунела хьунул ва хьунуйс сунела мурул вирцес ихтияр лебси саби. Илкьяйдали гIяхIси саби вебкIибсила бегIлара гъамтани вирцнира.

Мурул адам вирцес лайкьли бирар илала дудешлис ва хала дудешлис, дурхIялис, дурхIяла дурхIялис, узис, дудешгIевси узис, узила уршилис, дудешла узис ва ил тяхIярли цархIилти вебкIибсила букьуртас.Тухумти мурул адамти агарли биалли, цархIилти тухум агартасра асубирар. Рахли мурул адамти хIебиалли, вебкIибсилис мяхIрам хьунул адамли вирцесра асубируси саби. УрхIла хьунул адамтас пайдабируси ахIен вебкIибси мурул адам вирцес. Ил замана таямум сари дарес пайдадирути.

Хьунул адам рирцес лайикьли бирар нешла шайзибад гъамтас: неш, халанеш, рурси, рузи, нешла рузи ва цархIилти. Гъамти хьунул адамти хIебиалли, ребкIибси х ьунул адам илала тухумтани ицу, тухумти хьунри хIебиалли, урхIла хьунрани ицу хьунул адам. УрхIла хьунри хIебиалли, ребкIибсила муруй ицу. Мурулра агарли виалли, ребкIибсила мяхIрам мурул адамли ицу (дудеш, урши, узи).

Нагагь вебкIибси адамла кьаркьала бирцес вирули хIейалли, мисаллис цIаливигубли, яра бахъхIи бебкIа кали ицухIели биркIанти декIардиркур или урехи биалли, таямум дарес чебси саби.

Нагагь бебкIа хIебирцили, яра таямум хIедарили хIярибихьили биалли, ил дурасес ва бирцес гIягIниси саби ца шартIличил – халаси замана ургаб дикили хIебиалли (бебкIа заякабирес бехIбихьеси замана). ВебкIибсила кьаркьайчиб нажас биалли убису, илала гIергъи таямум диру.

 

Давуд ХIясанов

 

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Гьарун Идбаг

Гьарун ГIимранна урши сай. Илала насаб Якьуб Идбагла урши Лавичи абиуси саби. Гьарунна идбагдеш илала узи Мусала идбагдешличил чIумали дархдасунтири.   Египетлизиб зубартас ва канчанас сужда бирути египетлантани бекIдеш дирес бехIбихьиб. Илди Израилла халкьличи мучлаагарли хIербикIутири ва...


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...


МухIяммад Идбагла ﷺ баракатла хьунри

Жувайрият МухIяммад Идбагла ﷺ хьунул Жувайрият Бану Мусталакь кьамла бекI Харисла рурси сарри. Ил бану Мусталакь кьамличилси дергълис гIергъи ясирбуцибти-ургар лерсири. Илис Барра бикIусири. Ил сунела кьамлизивадси узикьар Мусафия бин Сафванна хьунул сарри, сайра ил дергълизив алхунси. Ил...


ТаравихIла дехIибала

ТаравихIла дехIибала дехIдирхьути сари дуббуцарла Рамазан базла цаибил бархIилис гьалабси дуги, тамандиру Хала БархIилис гьалабси дуги (Хала Дугилизир хIедиру ).   ТаравихIуни мижитлизир жамигIятличил дарни къулайси ва дебали дурхъаси саби, амма имкан агара биалли, хъулир даресра асубирар....