бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

«Баракатла багьудлумала хазна»

«Баракатла багьудлумала хазна»

Дила дудешгIебти хала дудешлира хала нешлира лерилра чула гIямрулизир чекабизурли дин-тIягIят дузахъутири. Неш халараибси юртлизиб биалли, шантала ва алавти махьурбала дурхIнази Кьуръан далахъуси мадраса лебсири. ДурхIнази Кьуръан нешла хала дудешли руркъяхъутири.

 

Наб кьадарбиуб Совет хIукуматла, Аллагьﷻ левси ахIен бикIути коммунистунала заманализир халараэс. «АлхIямдулиллагь, Кьулгьу, АлхIям, Фалакь, Насс, Курси» школализи рукьес гьалар нешла хала нешли набзи дагьахъуртири, ва нуни илди дила гIямрулизир хъумхIертурра.

ГIур биалли, Совет хIукуматла школали ва дучIути дахъал художественная литературали дила багьудлумачи ва пикрумачи халаси асар бариб.

«Замана» газетала бекI редактор, бунагь-хатIа уркадуц, ГъазимяхIяммад Юсуповли, - хIуни лукIутазив бекIлил Аллагь ﷻ агара, - или набзи бурибхIели, ну кIел жуз делкIес бажардирикилри.

ГъазимяхIяммад Юсуповли, дила рачарархни чебаили вииши, ЧIиркIейлизивадси СягIид-Апандила «Баракатла багьудлумала хазна» (Сокровишница благодатных знаний) бикIуси жуз белчIахъес маслигIятбариб.

Нуни ил жузра, СягIид-Апандила гIурра дахъал цархIилти жузира делчIунра, ва гьаннара сагали дучIулра. Илала жузани ну Аллагьла ﷻ гьунчи гьамадли чарриахъубра, сенахIенну Кьуръайчира динничира диги дила хIилизир минадиублири. МягIна хIергъули риасра, гьанна Кьуръан делчIесра бурсириубра. Азербайжаннизивадси гIялим Элмир Кулиевли урус мезличи шурбатурси Кьуръанра гьачамцун ахIи, белчIунра, мурталра дила някълиуб бихIулра ва бучIулра.

Амма нуни, бусурман динна кьанунти хIясибли, художественная литературализирти сипатуни (образуни) акIахъес поэтунас, писательтас асубирусил ахIенал гьаннара гIячихъли балули ахIенра.

Дила уркIиличирти суалтани, Кьуръа 26 ибил «Аш-Шуара» бикIуси сураличи хIерризахъурра. Урус мезличи шурбатурхIели ил суралис «Поэты» бикIули саби.

Нуни гIячихъли хIедалутачила, уркIила гIяхIти пикрумачил лукIес рехIрихьилрану, дила баркьуди бунагьлизи малукIад, ЧевяхIси Аллагь ﷻ.

Нуни аргъиливан, ил сурализирти аятунани Кьуръа дурхъадешличила, адамла гIямрула лерилра шалубачи илала чебетаибдешличила бурули саби.

Лерилра илар лерти аятуни нуни шурдалтули ва черкалукIули ахIенра, наб бурес дигуси мягIна чузиб лебти, урус мезличирад шурдатурли бучIантас гьаладирхьулра.

 (3)- ибил аят. Асубирар хIу (ва МухIяммад) илди (маккаланти) хIебирхули или дардлизи, къияйзи викили виэс.

(4) Нуша хьулдухъахIелли, зубрачибад гIяламат бурхьехIе, илала гьалар мутIигIли, чули хъябани къухIкадуцеси.

(26) ибил сурала 1-ибил аятличибад бехIбихьили 68 ибил аятличи бикайчи Муса Идбагла гIямруличила баянти гьандушили сари.

(68) ХIела Аллагь ﷻ ХIекьси Кьуватчевси, УркIецIичевси сай (бирхутачи).

(69) Бура илдази Ибрагьимличила тарихла хабар.

(70)-ибил аятличибад 103-ибил аятличи бикайчи Ибрагьимличила бурути тарихла баянти кадерхахъурли сари.

(104) ХIела Аллагь ﷻ ХIекьси, Кьуватчевси, УркIецIичевси сай.

Илкьяйдали «Аш-Шуара» (Поэты) бикIуси Дурхъаси Кьуръа 26 ибил сурализир Дурхъаси Аллагьли ﷻ ванзала адамтачи бархьибти идбагуначила тарихла якьинти баянти делкIи сари. НухI Идбагличила , адитуначи вархьибси Гьудличила , самудияла халкьличи вархьибси СалихIличила ﷺ, ЛутI Идбагличила ﷺ, ШугIяйбличила .

(192) ХIекьли Ил (Кьуръан) дунъяла ВегIбекI ЧевяхIси Аллагьли ﷻ бархьибси саби.

(193) Марси малаик ЖабрагIил Кьуръайчил кацIибси сай.

(194) ХIела уркIилизи, сахъдеш бирахъули хIуни халкь берцахъес багьандан.

(195) Ил бархьибси саби якьинти гIярабла мезличил.

(196) Иличила гьанбуршули саби гьалабла адамтачи дархьибти белкIаназиб.

(197) Илдас хIекьдеш ахIену ИзрагIилла гIялимтани Иличила балуси биъни (Кьуръайчила).

(205) Балулрив хIуни, илди нушани дахъал дусмазиб гIяхIдешуназиб хIербиахъес балтниличила.

(208) Нушани цалра ши хIедуунра, гьаланачи саби берцахъес гIеббугьути адамти чучи хIебархьили.

(220) ХIекьли Ил, Бикьуси, Балуси сай.

(221) Буришав чичи сабил илбисуни кабицIути?

(222) Илди лебилра къунбани бугьутачи ва бунагькартачи кабицIути саби.

(224) Поэтунас гIелабад арбякьунти – чеббалкIунти саби (хIед гIелабад башути биалли – бархьдеш биханти саби).

(225) ХIуни чехIебиулрив илди майдунтачиб ласбикIули, чус гьандикибтачила назмурти лукIули, бархьсира пикрибарибсира гъудуриули, адабдешличила пикрихIебикIули?

(226) ва чули хIедирутачила гъайкабикIули.

(227) Илди гъай, бирхутачила, дархьти баркьудлумала бегIтачила, гьаман Аллагьлизи ﷻ булгутачила, чус вайдеш барибхIели, берцес кьасбирутачила ахIен. Бархьдеш хIебирутани жявли бала, саби чина чарбулхъанал.

Илдигъунти белкIани лер Дурхъаси Кьуръайзир назмурти лукIутачила.

Кьуръа 26 ибил сурализибад нуни багьурлира, гьарли-марси поэт дахъал секIал далуси, илаб гьанбушибти лебилра идбагунала гIямруличила балуси, сунени балусиличилацун, бархьдешцун лукIуси виэс гIягIниси сай. БалкIдеш гIеббурцути ва илдас гIелабад арбякьунти бархьси гьунчибад чеббалкIунти саби.

Нуниван ахIи, Кьуръан ункъли балутала, поэтуначила, лукIути адамтачила пикруми дагьес дигахъира.

 

Муъминат Хаттаева

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


ЧевяхIсила хъарбаркьуни дузахъес чебиркур

Кабиили бикути, палтар, тIалхIяна ицути машинаби, компьютерти, телевизорти, хутIличир дузути чяйникуни, печани, яшавла шуртIри кункдирути дахъал ваяхI гьаналла замана дуракаили сари, илди халкьли дузахъули сари. ВаяхI исухIели, илди секьяйда дузахъутил бурути жузира (инструкция по применению)...


ХIижаб бихнила 10 сабаб

Чумал дус гьалаб нуни хIижабла мягIна гьаргбарира, ва ЧевяхIсила уркIецIиличибли гьанна разидешличил ил бихулра. Иш белкIлизиб нуни бусурман хьунул адамтани хIижаб бихнила сабабтачила бурис. Рирхулра ишди баянтани цархIилти рузбира илгъуна баркьуди дураберкIахъес уркIичеббиру.   Се саби...


ДехIибала черихъни

Бусурман адам 13 – 14 дус виубхIейчивад балугълаваибси сай: хIебиалли, иличи дехIибала, дуббуцари ва цархIилти Аллагьлис ﷻ дирути гIибадатла жураби (фарзани) хъарти сари. Фарзла (паризала) цадехI дехIибала уркалунси 70 дус жагьаннабла цIализив вирар или цабехIти гIялимтани буруси пикри лебси...


Се бируси?

– Адамли урхIла беткахъибси мицIираг баргили виалли се бируси?   – Эгер адамли шила яра шагьарла дураб урхIла мицIираг баргалли, илизиб ихтияр лебси саби ил сунечил барх арбукес, сунес батес ахIи, илала хужаим варгайчи мяхIкамбарес багьандан. Илкьяйдали илини къайгъибарес...


Республикализивра цаибси

Дила белкIла игитгъуна адамличила макьала белкIес цазаманализиб къияннира бирар, гьамадлира. Мурхьти багьудлумачилси гIялимличила белкIес, хаслира ил академик виалли, лайикьси тяхIярли бетхIерар или гьанбиркули бирар. ГIялимличил ца даражаличир ихтилатдикIес, гIилмулашал мурхьти илала багьудлумачи...