бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

«Баракатла багьудлумала хазна»

«Баракатла багьудлумала хазна»

Дила дудешгIебти хала дудешлира хала нешлира лерилра чула гIямрулизир чекабизурли дин-тIягIят дузахъутири. Неш халараибси юртлизиб биалли, шантала ва алавти махьурбала дурхIнази Кьуръан далахъуси мадраса лебсири. ДурхIнази Кьуръан нешла хала дудешли руркъяхъутири.

 

Наб кьадарбиуб Совет хIукуматла, Аллагьﷻ левси ахIен бикIути коммунистунала заманализир халараэс. «АлхIямдулиллагь, Кьулгьу, АлхIям, Фалакь, Насс, Курси» школализи рукьес гьалар нешла хала нешли набзи дагьахъуртири, ва нуни илди дила гIямрулизир хъумхIертурра.

ГIур биалли, Совет хIукуматла школали ва дучIути дахъал художественная литературали дила багьудлумачи ва пикрумачи халаси асар бариб.

«Замана» газетала бекI редактор, бунагь-хатIа уркадуц, ГъазимяхIяммад Юсуповли, - хIуни лукIутазив бекIлил Аллагь ﷻ агара, - или набзи бурибхIели, ну кIел жуз делкIес бажардирикилри.

ГъазимяхIяммад Юсуповли, дила рачарархни чебаили вииши, ЧIиркIейлизивадси СягIид-Апандила «Баракатла багьудлумала хазна» (Сокровишница благодатных знаний) бикIуси жуз белчIахъес маслигIятбариб.

Нуни ил жузра, СягIид-Апандила гIурра дахъал цархIилти жузира делчIунра, ва гьаннара сагали дучIулра. Илала жузани ну Аллагьла ﷻ гьунчи гьамадли чарриахъубра, сенахIенну Кьуръайчира динничира диги дила хIилизир минадиублири. МягIна хIергъули риасра, гьанна Кьуръан делчIесра бурсириубра. Азербайжаннизивадси гIялим Элмир Кулиевли урус мезличи шурбатурси Кьуръанра гьачамцун ахIи, белчIунра, мурталра дила някълиуб бихIулра ва бучIулра.

Амма нуни, бусурман динна кьанунти хIясибли, художественная литературализирти сипатуни (образуни) акIахъес поэтунас, писательтас асубирусил ахIенал гьаннара гIячихъли балули ахIенра.

Дила уркIиличирти суалтани, Кьуръа 26 ибил «Аш-Шуара» бикIуси сураличи хIерризахъурра. Урус мезличи шурбатурхIели ил суралис «Поэты» бикIули саби.

Нуни гIячихъли хIедалутачила, уркIила гIяхIти пикрумачил лукIес рехIрихьилрану, дила баркьуди бунагьлизи малукIад, ЧевяхIси Аллагь ﷻ.

Нуни аргъиливан, ил сурализирти аятунани Кьуръа дурхъадешличила, адамла гIямрула лерилра шалубачи илала чебетаибдешличила бурули саби.

Лерилра илар лерти аятуни нуни шурдалтули ва черкалукIули ахIенра, наб бурес дигуси мягIна чузиб лебти, урус мезличирад шурдатурли бучIантас гьаладирхьулра.

 (3)- ибил аят. Асубирар хIу (ва МухIяммад) илди (маккаланти) хIебирхули или дардлизи, къияйзи викили виэс.

(4) Нуша хьулдухъахIелли, зубрачибад гIяламат бурхьехIе, илала гьалар мутIигIли, чули хъябани къухIкадуцеси.

(26) ибил сурала 1-ибил аятличибад бехIбихьили 68 ибил аятличи бикайчи Муса Идбагла гIямруличила баянти гьандушили сари.

(68) ХIела Аллагь ﷻ ХIекьси Кьуватчевси, УркIецIичевси сай (бирхутачи).

(69) Бура илдази Ибрагьимличила тарихла хабар.

(70)-ибил аятличибад 103-ибил аятличи бикайчи Ибрагьимличила бурути тарихла баянти кадерхахъурли сари.

(104) ХIела Аллагь ﷻ ХIекьси, Кьуватчевси, УркIецIичевси сай.

Илкьяйдали «Аш-Шуара» (Поэты) бикIуси Дурхъаси Кьуръа 26 ибил сурализир Дурхъаси Аллагьли ﷻ ванзала адамтачи бархьибти идбагуначила тарихла якьинти баянти делкIи сари. НухI Идбагличила , адитуначи вархьибси Гьудличила , самудияла халкьличи вархьибси СалихIличила ﷺ, ЛутI Идбагличила ﷺ, ШугIяйбличила .

(192) ХIекьли Ил (Кьуръан) дунъяла ВегIбекI ЧевяхIси Аллагьли ﷻ бархьибси саби.

(193) Марси малаик ЖабрагIил Кьуръайчил кацIибси сай.

(194) ХIела уркIилизи, сахъдеш бирахъули хIуни халкь берцахъес багьандан.

(195) Ил бархьибси саби якьинти гIярабла мезличил.

(196) Иличила гьанбуршули саби гьалабла адамтачи дархьибти белкIаназиб.

(197) Илдас хIекьдеш ахIену ИзрагIилла гIялимтани Иличила балуси биъни (Кьуръайчила).

(205) Балулрив хIуни, илди нушани дахъал дусмазиб гIяхIдешуназиб хIербиахъес балтниличила.

(208) Нушани цалра ши хIедуунра, гьаланачи саби берцахъес гIеббугьути адамти чучи хIебархьили.

(220) ХIекьли Ил, Бикьуси, Балуси сай.

(221) Буришав чичи сабил илбисуни кабицIути?

(222) Илди лебилра къунбани бугьутачи ва бунагькартачи кабицIути саби.

(224) Поэтунас гIелабад арбякьунти – чеббалкIунти саби (хIед гIелабад башути биалли – бархьдеш биханти саби).

(225) ХIуни чехIебиулрив илди майдунтачиб ласбикIули, чус гьандикибтачила назмурти лукIули, бархьсира пикрибарибсира гъудуриули, адабдешличила пикрихIебикIули?

(226) ва чули хIедирутачила гъайкабикIули.

(227) Илди гъай, бирхутачила, дархьти баркьудлумала бегIтачила, гьаман Аллагьлизи ﷻ булгутачила, чус вайдеш барибхIели, берцес кьасбирутачила ахIен. Бархьдеш хIебирутани жявли бала, саби чина чарбулхъанал.

Илдигъунти белкIани лер Дурхъаси Кьуръайзир назмурти лукIутачила.

Кьуръа 26 ибил сурализибад нуни багьурлира, гьарли-марси поэт дахъал секIал далуси, илаб гьанбушибти лебилра идбагунала гIямруличила балуси, сунени балусиличилацун, бархьдешцун лукIуси виэс гIягIниси сай. БалкIдеш гIеббурцути ва илдас гIелабад арбякьунти бархьси гьунчибад чеббалкIунти саби.

Нуниван ахIи, Кьуръан ункъли балутала, поэтуначила, лукIути адамтачила пикруми дагьес дигахъира.

 

Муъминат Хаттаева

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


Буралаби

Адамличи адамла диги – дишес хIейрути цIа сари. ВегIлис хIейгуси цархIиллисра хIебиру. Вайси хабар жявли тIинтIбирар, гIяхIси хабар – кьанни. Вавни дерхъалли бирар мирхъили варъа бируси. МалхIямси гъайлира адам шадвиру. Някъбани вайси баралли, бекIли жаваб луга. Пикриагардеш...


Суалти-жавабти

- ДехIибала дируси мерличир яра палтарличир кадикибти гъез лерли диалли, дехIибала халдирутив? - Адамла гъез мурул адамла диаб яра хьунул адамла диаб нясдешлизи (нажаслизи) халдирути ахIен. Ил багьандан, гъез лерси мерличир дарибти дехIибала дулъути ахIен. Амма илди мяхIрам ахIенси хьунул адамла...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5 – ибил номерлизиб)   Урег-ибил. Къадагъаласи сари хьунул муруйс, эгер илини хIябал тIалакь дедили виалли, декIардеш агара муруй илди цагьакIли хIябал дедибал яра илди баз ургарли цацали дедибал, яра гьачамли илди дугьби дурибал тамай декIарикес пикриличил. Ил анцIбукьлизир хьунул...


Хъалибарглис мягIничерти…

> Хъалибарг – дунъяличиб бегIлара жявхIелла социальный бяхIчибизла институназибад ца саби. Илкьяйдали хъалибарг сабира биштIаси пачалихъличи мешубиркуси жамигIятла белхъхIебелхъуси бутIара саби.   ГIямрула илди хIекьдешуначила нушазивад гьарилли балуси саби. ГIядатлибиубливан,...


МухIяммад Идбагла ﷺ суннатуни сегъунти сари?

ХIядислизиб бурули саби: «Чили мицIирбаралра дила сегъуна-биалра суннат, илини шабагъат кайсу, сабира ЧевяхIсила гьунчиб алхунти даршал адамлис бедлугусигъуна».   Ишар нушани цацадехIти суннатуни хIушаб гьаладирхьехIе, сарира гьар бархIи дирес гьамадти.  ЖамигIятла дехIибайчи...