бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ДехIибайс гIергъи дучIути балга-дугIя

ДехIибайс гIергъи дучIути балга-дугIяh3>Идбаглизи ﷺ гьачам хьарбаибсири: «Сегъунти балгни жявли кьабулдирути ЧевяхIси Аллагьли ﷻ?» Илини жаваб чарбариб: «Илди сари дугила ахирличир (савлилис гьалар) ва фарзла дехIибайс гIергъи дучIути балгни».

 

ДехIибала тамандарили ва гIергъиси «салам» бедили гIергъи, балуй някъ андаличибад хIяршбарили бучIес гIяхIси саби: «Аллагьу акбар ва лиЛлягьил хIамд». – «Аллагь ﷻ ЧевяхIси ва деза Аллагьлис ﷻ».

«АстагъфируЛлагь». – «Нуни Аллагьлизи ﷻ тиладибирулра дила бунагьуначивад чевверхни» – 3 – йна.

«Астагъфиру-Ллагьаль гIазыма ллязи ля илягьа илля гьуваль хIаййаль кьаййума ва атубу иляйгьи». – «Нуни ЧевяхIси Аллагьлизи ﷻ тиладибирулра, сай ахIенси цархIил гIибадат барес лайикьси агарси, хIекьси, даимси ва мурталра чичилра хъархIеркуси ва Иличи ну тавбаличил дугьаилзулра» – 3 – йна.

«Аллагьумма анта ссаляму ва минка ссаляму, табаракта я заль жалали валь икрам» - «Я Аллагь ﷻ, ХIела у – ас-Салям, ва ХIезибад саби ас-Салям – саламатдеш, баракатчевсири ХIу, чебяхIдешла ва сахаватдешла ВегI».

ГIур балуй някъличил бекI хIяршбирули бучIа: «БисмиЛлягьи ллязи ля илягьа илля гьува ррахIману ррахIим». – «Аллагьла ﷻ уличил, сай агарси цархIил агарси, иш дунъяличив лебтачилра уркIецIичевси – бирхутачира хIебирхутачира, итил дунъяличив – чIянкIли бирхутачицун».

«Аллагьумма азгьиб гIаниль гьамма валь-хIазан». – «Я Аллагь ﷻ тяйдидара набчирад кьакьадеш ва пашмандеш».

«Аллагьумма агIинни гIаля зикрика ва шукрика ва хIусни гIибадатика». – «Я Аллагь ﷻ кумекбара наб ХIу гьаниркахъес, ХIед шукру бирахъес ва гIягIниси тяхIярли ХIед гIибадат бирахъес».

ГIур гьачам бурес: «Ля илягьа илля-Ллагьу вахIдагьу ля шарика лягьу, лягьуль мульку ва лягьуль хIамду юхIйи ва юмиту ва гьува гIаля кули шайъин кьадир». – «Чилра агара гIибадат барес лайикьси ца Аллагь ﷻ ахIенси Сунелара валликьяна агарси. Илала вегIдешлизир сари гьар секIал, Иличи дяхIчиаибти сари лерил дезни, Илини сай убкIахъуси ва мицIирвируси, ва Ил гьар секIайчив кьуватчевси сай».

«Аллагьумма ля манигIа лима агIтIайта, ва ля мугIтIыя лима манагIта, ва ля радда лима кьадайта, ва ля янфагIу заль жадди минкаль жадду, ля хIавла ва ля кьуввата илля биллягь». – «Я Аллагь ﷻ, чилра хIейрар ХIуни лугутас диргалаухъес, ва чилилра гес хIейрар ХIуни керасибти. Пайда агара давлала вегIлизибад, ХIечибадцун саби лебил давла. ХIезибад ахIи, гIяхIси барес я цIакь, я кьуват, я вайсилизивад гIелумизес цIакь агара».

«Ла илягьа илля-Ллагьу ва ля нагIбуду илля иййагьу лягьу нигIмату ва лягьуль фадлю ва лягьу ссанауль хIасан. Ля илягьа илля-Ллагьу мухлысина лягьу дина ва ляв каригьаль кафирун». – «Селра цархIил агара Аллагь ﷻ ахIенси ва Илис саби нушани гIибадат бируси. Илала вегIдешлизир сари лерил лигIматуни, уркIецIи ва лайикьси деза. Аллагь ﷻ ахIенси нушани гIибадат барес лайикьси цархIил агара, Илисцун сарра нуша уркIи-уркIиларад дулгути, ва нушани марбирулра дин Илала биъни, хIебирхутас ил кьабулли хIебиалра».

ГIур сура «аль-ФатихIа» бучIа ва цархIилти сурабира. Илдас гIергъи делчIес вирар «СубхIана-Ллагь» - «Умуси Аллагь ﷻ» - 33-йна, «Аль-хIамду лиЛлягь» - «Деза Аллагьлис ﷻ» - 33-йна, «Аллагьу акбар» - «ЧевяхIси Аллагь ﷻ». – 33-йна.

2026-04-01 (Шавваль 1447 д.) №4.


Редакциялизи суал

Чи сая Дажжал, иличила бурили дигахъира?   МухIяммад Идбагли ﷺ цархIилти умматуначи бархьибти идбагунани кьяйда лягIнатбушибси Дажжаллизибад сахъдеш барахъес бурибсири. Илини буриб: «Илала куц жяргаси ва цIахси саби. Сунела куц-кабизличил ил шайтIайчи мешуси сай, ва ил-алавтира илала...


Идбагли ﷺ дурибти ахират гъамбикIнила лишанти

Ахират гъамбикIниличила бурути дахъал лишанти лерти сари халатира диштIатира. Халати лишанти гьачамлис дагьардулхъес дехIдихьили ахIен. Амма иличила бурути диштIати лишанти хIясибдарес вирар.   ДиштIати лишанти: Дагьрила шайчирти цIябдеш имцIадикIули сари, багьудлуми (динна шайчирти)...


Буралаби

  Гьарил гъайлис сунела мер. ГIяхIси гъай мурталра кумекли бирар. ГIяхIси гъайли шанда барура ибхьу. Дахъал гъайли асар камли биру. Камти гъай гIяхIти дирар. МалхIямси гъай муриси бирар. МалхIямси гъайли шурмира гъятIиу. ПикрихIевхъи гъай мабурид. ВерхIна пкрибарили гьачам...


ДехIибала – Алжанала умхьу

БегIтала гьалабси чебла   Дугели тIашилзнила (Кьияма ллайл) дехIибала Илди дехIибай адам Аллагьличи ﷻ вирхнила мурхьдеш ва умудеш якьиндирахъу, сенкIун илди дарни, адамлис бегIла къиянси замана – гьанкI батурли айзурли – Аллагьла ﷻ гьала мутIигIти дигиличил тIашизни саби. Илдас...


Нясдеш — сен?

Нуни ишбархIи дила белкIлизиб ишгъуна масъала ахъбуцес дигулра. Ил нушала республикализиб дебали челукьусира саби. ХIердизирая алавчарли кьакьурбази — дахъалгъунтазир нясдешуни, жярга-зекъ сари. Илди жярга-зекъ лайдикIути тIакьнази диахъули ахIенну, чус гьамадси мерличи лайдикIули...