бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Сегъунти дирара бунагьуни

Сегъунти дирара бунагьуни

 

Бунагьуни агарти идбагуницун саби бирути, адамти биалли бунагькарти саби. Адамла гIямрулизир дигу-хIейгули кадиркути дахъал бунагьуни дирули сари, амма Аллагьла ﷻ уркIецIиличи дирхули, илдала черкад тавбара дарили илдачи гIур чархIедулхъес кьасбарес чебиркур.

 

ХIулбала бунагьуни

УрхIла хьунул адамла кьаркьа гьаргти мераначи, дяхIличи, бекI-някъбачи ва бекI-кьяшмачи ахIи, хIерикIес асухIебирар.

Эгер мурул адамли илди хабарагарли чедаили итмадан хIер ласбаталли, ил бунагь ахIен. Амма илини илис гIергъи, сагадан хIеръалли, ил бунагь саби. Хьунул адамличиб дяхI кIапIдарес чебси ахIен, амма мурул адамра иличи гIяхIси пикриличилцун хIерикIес гIягIниси сай. ВегIла гъамти хьунул адамтачи – неш, рузи, рурси, гъайла къантIа, чучи хъайчикайэс асухIебирути тухумтачи, вайси кьас уркIилизи кахIебурхули биалли, хIерикIни бунагьлизи халбируси ахIен.

Бусурман адамличи хамли ва ахъдешличивадван хIерикIес асубируси ахIен.

Хужаимла кьабулдеш агарли урхIла азбарлизи хIеризес ва илис чебаили хIейгуси секIал чебаахъес тиладиикIес асубируси ахIен.

 

Някъбала бунагьуни

Вачар-чакар дузахъухIели виргIявиргни;

СекIал билгIни;

Адам кавшни, амма бунагьлизи буйгIуси ахIен сунес урехи чебиахъухIели, сунени къаршидеш дарни;

Гъарали лутIни;

Рушбат сайсни;

УрхIла ваяхIличи, арцличи ва дявтазир дикахъибти секIайчи хIясаддеш дарни;

УрхIла секIал хъямбарес асухIебирар;

Сабабагарли адам витес асухIебирар;

Чи-биалра урухвирес асухIебирар, хIятта масхаралисалра.

МицIираг инжитдирес асубируси ахIен. Амма адамлис ихтияр леб илкьяйда барес, эгер адам дугIдерхурти хурани алавуцили виалли, илис сай верцес багьандан цIа яра цархIил илгъуна секIал пайдалабарес асубируси саби.

Арцлис хIязана виркьес асубируси ахIен. Арцлис хIязана виркьнила дахъал жураби лер: картаби, шеш-беш ва илдачи мешути цархIилти. Се биалра сархнила мурадличил дурахIедуркIути хIязани, мисаллис, шашкабала ва цархIилти, асубирути сари. ХIятта илдигъунти хIязана виркьес асубируси ахIен, эгер илди хIязанала бутIакьянчиби се-биалра урга кабихьили биркьули биалли.

ЦархIил хьунул адамличи къячикни.

Адамли барибси къиянна хIекь хIебедес асубируси ахIен.

Гушиубсилис, убкIусилис яра къияндикибсилис кумекхIебарес асухIебирар.

БебкIала урехи чебихьунси бусурмайс кумекбарес имканбикIули гIергъи, кумекхIебарни бунагь саби.

Бурес асухIебируси секIал белкIесра асубируси ахIен.

Ламартдеш дарес асубируси ахIен. Мисаллис, адамли цархIил адамлизиб заманалис се-биалра балтули сай, итилли биалли ил чарбирули ахIен, сунезиб агара или.

 

Мурул-хьунулдешла биркIантала бунагьуни

Зина (хьунуйс яра муруйс хиянатиъни) – ил бегIлара халати бунагьуназибад ца саби. Мурул ва хьунул адамти шаригIят хIясибли магьар дихьайчи (никяхI) бархбикес асубируси ахIен.

МицIирагличи гужбарни.

Жинсдешла биркIанти чериргъахъни.

ВегIла жинсла адамличил гъамдеш дарни.

Бунагь саби хIили рашуси замана, дурхIя варкьили гIергъи, умурируси замана яра умуриубли гIергъи, хьунуй гъуслю хIебарили лебай хьунуйчил вархикни.

Асубируси ахIен чIянкIувиубли чедаахъес асухIебирутала гьалар сунела жинсдешла биркIанти гьаргдарес. Илгъуна бунагь саби, эгер адамли гьаргси мерличив, КягIбаличи вяхIгьавли яра къакъгьавли кайзурли, сунела хIяжатдеш ихънира. Ил бунагь къячбилкуси ахIен хIяжатханализиб – илгъуна мурадлис декIарли чебаахъибси мерличиб, ил чинаб биаллира, хIяжатдеш ихъули биалли.

ХIяжатдеш агарли чIянкIувиубли хъа ухIнав къунзикIнира бунагьлизи халбируси саби, хъулив сайцун виалра. Ил цаван къячбилкуси саби хьунуйчира муруйчира.

 

Лезмила бунагьуни

ШутIни-къунба угьес, сунела ихтияр агарли яра сай мякьлав агарли бусурман адамла чедетхIеибдешуначила гъайикIни бунагь саби. Эгер кIел адам шутIни-къунба бугьухIели хIябъибил илдачи лехIкахъили, илди тIашхIейули виалли, иличибли илисра бунагьбиур. Ил кьяйдализи кабурхуси ахIен чичила-биалра вайли гъайикIусили дурути дархьли диалли.

Мисаллис, адамли сунес зулму бирутази ва сай кьакьавирутази разиагардеш балахъули биалли; илини ашкарли къалп чебиули виалли, иличила бурес илис асубирар. Эгер Исламла хьулчни руркъяхъуси адам къунба угьули виалли, илизи итмаданал буруси саби ва иличила цархIилтазира багьахъес гIягIнили саби; адамтала хIулбала гьалав бунагьуна виркьуси адамличила цархIилтази бурни шутIни-къунба угьни ахIен.

Мисаллис, хьунул имамлизи (кьадизи) муруйчила гIярзрикIули сари, вайта виркьули сай, магьр (магьарла мас) лугули ахIен рикIули; мякьлав агарси бусурмайчила гъайбикIухIели, гъай чичила сарил ихтилатикIусилизи аргъахъес багьандан илала лебтанилра далути нукьсандешуни дурули бирар, амма илхIели илала хIурмат буэс асухIебирар.

Бусурманти-ургар къавгъа адилкьули, шутIни-къунби тIинтIдирес асухIебирар.

МицIираг цаличи ца чедитиънира илкьяйдали бунагьлизи буйгIуси саби.

Бунагь саби къяна бурнира. Балу-балули къяна бурес асухIебирар, масхаралисалра. Аллагьла ﷻ умазибад ца гьанбушили, къянала хъя барни – халаси бунагь саби. Кьуръайзиб яра МухIяммад Идбагла ﷺ хIядисуназиб иличила бурили саби или калзули, къунби пикридирни ва адамти биргIябиргни – халаси бунагь саби. Илгъуна адам куфрулизи викес асубирар, эгер, мисаллис, гьарли-марли хIярамси секIал хIялалси саби или Аллагьли ﷻ Кьуръайзиб бурили саби викIули виалли.

 Сунени балуси агарли, динна масъултала чевкад гъайикIес асухIебирар. Сунени бурибси сунесра гьанагарли бархьсили уббухъаллира, илизибад бунагьласи баркьуди кабикили саби.

 Бусурман адам цархIилличил дигайлизи ахъили или (сунела хьунуйс хиянатиънила шайчив) далилти агарли, вайулаварес асухIебирар. Илизибад илгъуна баркьуди кабикни кабизахъес багьандан, бегIла камли авал бикьри биэс гIягIнити саби.

 ЦархIил адамла нукьсандешуначив – гъайикIнилизир диаб, кьаркьайзир яра цархIил шайчир диаб – чевдукаркIнира бунагь саби, ил гьимуркIахъес, иличив къугънавиркьес асубируси ахIен.

 ЦархIилла децIличи разивирес асухIебирар – ил бунагь саби.

Къянала бикьридеш дарни – халаси бунагь саби.

Заманаличиб чарбарес имканти лерли, чебла чебихъни зузбитIахъи, къунба угьес асубируси ахIен.

Адамлис децIигахъули, жярга гъайли угьес асухIебирар.

Динничи, идбагуначи, Къуръайчи, гIялимти-бусурмантачи илкьяйдали цархIилтачи хIурматагардеш балахъули бурибси гьарил дев – бунагь саби.

Кьуръан гъарацIбарили бучIнира илкьяйдали бунагь саби. Адам иличи лехIкахъили ва бархьхIебирули виалли – илизибадра бунагьла баркьуди кабиркули саби.

Сунес хIяжатдеш агаркъира яра сунела гIямрулис баэсцад напакьа узули тIалаббарес вирули виалли, садакьа тиладибирни – бунагь саби. Садакьа тиладибарес асубирар, сунени сецад цIакьани харждираллира сай беркайчил, палтарличил гIевуцес яра чулахъ сайливан узес хIейрули виалли.

Сунела вархьси букьурчис букьур хIебатес или хъя барес ва лебилра лебдеш цархIилти адамтас аманатбарес асубируси ахIен.

Сунела гъамти тухумтазивад цализилра хIебагьахъурли, чеблалис арц сасес асухIебирар. Сай вебкIили гIергъи, сунес кьадин чебла ахъеси гъамси тухумлизи хIебагьахъурли заманалис пайдалабирес багьандан цархIил секIалра сасес асухIебирар. Заманаличир чардарес хIейрни балули, чеблалис арц сайсни – бунагь саби. Илкьяйдали бунагь саби чардарес хIейрусилизи чеблалис арц деднира, чардарес хIейрни балукъи тIалабдирули, ил увяхIвирес багьандан.

Ураркьни балукъира, рурсиличи сукнивашни – бунагь саби.

СихIру дирниличи, жура-журала (някъби хIясибли, картабачил ва цархIил тяхIярли) палдуршниличи бурсибирни – бунагь саби.

ШаригIятла шайчиб ахIи диванбарес асухIебирар.

Бусурман ахIенси адам Кьуръайчи бурсиварес асухIебирар.

Эгер бусурман Исламла шайчив чараагарти багьудлумачи вегIиубли виалли, ва цархIил бусурман илизи сайра бурсиварахъес тиладиикIули виалли, илала тилади бартаахъес имканти леркъира гIелумилзули виалли, илизибад бунагьла баркьуди кабиркули саби.

Бунагьласи баркьуди барахъес цархIил гьирирни, мисаллис, держла бержахъес – бунагь саби.

Сабаб агарли гIягIниси мерличир бикьридеш дирнилизивад гIелумилзнира бунагь саби.

«Ас-саламу-гIялайкум» ибси саламлис сабабагарли жаваб чархIебатни – бунагь саби.

 

 

Ислам ХIямзатов

 

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...


ШягIбан базличила баянти

Ил базла хасдешуни: цаибил – ил баз нушала Идбагла ﷺ базлизи халбируси саби; кIиибил - ил базлизив дубурцни гIяхIил чебиули саби;  хIябъибил – ил базлизиб Бараатла дуги леб.   «Аллагьлиﷻ лерил Сунени акIахъубтала кьисматуни ШягIбан базла байхъайзибси дуги...


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...


Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив? - Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва...


МухIяммад Идбагла ﷺ баракатла хьунри

Жувайрият МухIяммад Идбагла ﷺ хьунул Жувайрият Бану Мусталакь кьамла бекI Харисла рурси сарри. Ил бану Мусталакь кьамличилси дергълис гIергъи ясирбуцибти-ургар лерсири. Илис Барра бикIусири. Ил сунела кьамлизивадси узикьар Мусафия бин Сафванна хьунул сарри, сайра ил дергълизив алхунси. Ил...