бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Шавваль базличила баянти

Шавваль базличила баянти

Шавваль базличила баянти

Шавваль базла 6 бархIи дубдуцалли, лебил дус дуббуцибсилисгъуна кири бируси саби.

 

Нушала Идбаг ﷺ викIули сай: «Чи Рамазан базлизив дубуцили, гIур гIеларад 6 Шавваль базлизир дуцаллира, лебил дус дуббурцули калунсиван вирар». Иш хIядисра, чили ца гIяхIси бараллира, илис вецIал илдигъунти дирар ибти Аллагьла ﷻ гъайла мягIналичи мешуси саби. СенахIенну, дуслизир 360 бархIи лерхIели, Рабазан базла дуббуцари биалли 30 сари. Аллагьли ﷻ вецIна имцIадаралли, 300 адиркули сари, 6 шавваль базла дуббуцарира 60 адиркур ва Рамаза дуббуцарличи имцIадаралли, абзур дус дубуцибси кьяйда бетарули саби. Идбагла ﷺ хIядисла мягIнара илгъуна саби. ГIурра гIялимтани бурули саби: «Марлира Аллагьли ﷻ ванзара, закра Шавваль базла урегал бархIила духIнар акIахъубти сари. Илди бурхIназив чи дубуцаллира, Аллагьли ﷻ илис, Сунела махлукьатцад гIяхIти баркьудлуми лукIа, илдицад вайтира урису, сунела даражара ахъбурцу».

Илкьяйдали бурули саби: «ВебкIибсила 600 биркIан лерти сари, уркIиличир калайчи гьар биркIайчирра 1000 мухIли лерти сари. Чили Шавваль базла 6 дуббуцари дуцаллира, милигиубсилис дяргIибти шин держибхIели кункдеш алк1уливан, Аллагьли ﷻ сунела бебкIала г1язабтира гьамаддиру». Галга убатурси адамлис, иличир цIедеш дакIили дигалли, замана баибхIели, иличи шин кертIу. Сунени къуллукъбирниличи мешули галгала кIапIрира жагали шинишдирар. Замана дикили, кIапIрира духъут1диалли, ил галгалис бируси къуллукъ агни багьес вирар. Амма галга шинишли калалли, ил галгалис къуллукъбирни багьес вирар. Илгъуна саби адамла хIялра Рамазан базлизиб, Рамазан базла хIурмат багьандан кьабулдарахъес илини имцIа-имцIали дуббуцарлизив, дехIибайзив, гIяхIти баркьудлумазив даимвиэс къайгъибиру. Илала баркьудлуми кьабулдарнила лишанра саби, Рамазан баз бикили гIергъира ил тIягIятлизив кални.

 Суфьяну Саврини  бурули сай: «Ну Маккализив хIябал дус калунра. Маккализив хIерируси ца адам гьар бархIи хIерила замана вакIили, КягIба-алав тIаваф бири, дехIибала дири, гIур гили наб саламра хъули чарулхъи. Ца заманализив ил изай уциб, ва илини ну сунечи вакIахъес тиладиличил адамти бархьиб. Ну иличи вякьунра, ва ил набзи викIар: «Ну вебкIибхIели, хIуни ну вирцаба, наб жаназала дехIибалара хIуни дара, ну хIярира вихьаба, ит дуги нуцун вархьмалтаба, дила хIябличив хIу уэн ва Мункар-Накирли суал бехIбихьибхIели хIуни набзи Аллагь ﷻ ца сайни, Аллагьла Расул ﷺ хIекьси сайни гьанбуршен».

 Нуни илини тиладидарибти набчи чесира. Халаси замана хIедикили ил вебкIиб ва нуни чесибти лерил дарира, илала хIябличи кайъили нура калунра. Цазаманализив ну усхIеи, амма гьанкIли кьакьаварили левли, нуни тIамала бакьира: «Ва Суфьян! Ишала хIечи сегъуналра хIяжатдеш агара». Нуни хьарбаира сен агарсив или, дила суаллисра жаваб бакьира: «Рабазан базла дуббуцари дуцнира, илдас гIергъи урегал бархIи Шавваль базла дуцнира багьандан. Ну гьанкIлизивад чеваргъира ва дила мякьлав чилра чехIеваира. ГIур сагадарили дазалара, сагали хIябла мякьла кайира ва гIурра гьанкIикIира. Нуни ил тIамала хIяйна гIурра бакьира ва гIур багьурра ил сунечи нягIна бакIла шайтIайзибад ахIи, УркIецIичевси Аллагьлизибад ﷻ сабни. Ну хIябрачивад чарухъунра ва Аллагьлизи ﷻ улгули калунра Рамазан базла дуббуцарира дуцахъили, илдас гIеларад Шавваль базла урегал бархIира дуцахъес тавфикь барахъес, Аллагьлира ﷻ наб иличи тавфикь бариб».

Шавваль базла урегал дуббуцарира, байрумтала бархIила гIергъиси бархIил вехIихьалли, дурхъасилизи халбируси саби. Дубдурцути бурхIнира вехIихьили гIергъи ургаб кахIелахъи дурцнира дурхъаси саби.

 ГIяли асхIябра  викIули сай: «Шавваль базла урегал дуббуцарлизир, Рамазан базлизир дирути секIал черти сари. ХIятта Шавваль базла дуббуцари гьатIира хIяжатти сари, сенахIенну илдани, Рамазан базла дуббуцарлизир калунти нукьсандешунира умудирути сари». Амма, байрумтала гIергъиси бархIи вехIирхьнира, урегалра дуббуцари ургаб кахIелахъи дуцнила гъай, иличибли дурхъали биънила мягIна саби. Байрумтала гIергъиси бархIиличивад ахIи, гIелайзи ардухаллира, ургар бурхIни калахъи дуцаллира суннатра бетаруси саби, Аллагьли ﷻ нушаб вягIда барибси кирира биуси саби.

 КагIбуль АхIбарли бурули сай: «Ца заманализир нушала Идбагла ﷺ рурси ФатIима (р.гI.) зягIиприкиб. Илала хъули вакIили ГIяли асхIяб  викIар: «Я ФатIима, дунъяла лигIматуназибадли хIела уркIилис се дигахъади?»

«Я ГIяли, нар дигахъаси наб», - иб ФатIимани. ГIяли  камси замана пикриухъун, илизиб сегъуналра арц аги, гIур айзурли базарличи арякьун. Илаб ца диргьам чеблалис сасили ца нар асиб. Нарра хили ФатIимачи (р.гI.) чарулхъуси замана гьунчив ца зягIипси, гьунила дубла кайили мискин ухъна къаршиикиб. ГIяли  илала мякьла тIашизурли, илизи хьарбаиб: «Я ухъна, хIела уркIилис се дигахъади?» Ухънани иб: «Я ГIяли, ну ишав шел бархIи виублира лайвакIили, адамти бет-садбашули саби, амма набчи шурулхъуси чилра агара. Дила уркIилисра бахъ дебали нар дигулигу». ГIяли асхIяб  пикриухъун, илис гьанбикиб, нуни ца нар асира ФатIимас (р.гI), илра иш тиладивикIусилис бедасли ФатIима агарли кавлан, амма хIебедасли ну Аллагьла ﷻ «тиладивикIусиличивад мадубшудая (мягIна)» ибси гъайличивадра, Идбагла ﷺ «тиладивикIуси урчиличив виаллира, чармайридая» ибси гъайличивадра чевулхъас. ГIур ГIялини  ил нар байхъалабарили ухъна вахун, ит заманализивал ухъна аравиуб. Арариуб ФатIимара (р.гI.). ГIяли  иличи вакIиб, амма ил урузкIулири ФатIимази (р.гI.) бурес. ГIяли  чеваибхIели ФатIима (р.гI.) аризурли иличи, хъябруцрикили рикIар: «Сен хIу марайсири, Аллагьла ﷻ уличибли хъя бирулра, хIуни ит ухъна вахунхIели, дила бусягIят нарличибси хьул арбякьун. ГIяли  ФатIимала гъайличи разивиуб.

Ил заманализиб унзализи кьутIла тIама бакьиб. ГIяли асхIябли  унза абхьиб илав Салману Фариси  леври, илала някълаб чIянкIили кIапIбарибси кьям лебри. Салману Фарисини ил кьям ГIяли асхIябла  гьала кабихьиб. ГIялини  илизи хьарбаиб: «Я Салман, иш чичибад саби?» Салману Фарисини  иб: «Иш Аллагьличибад ﷻ Идбагличи ﷺ саби, Идбагличибад ﷺ хIечи саби». ГIяли асхIябли  чIянкIи ахъбуциб, илар урчIемал нар лерри. ГIяли асхIяб  викIар: «Я Салман, ишди наб диалли, ишар вецIал диэс гIягIнити сари, сенахIенну Аллагьла ﷻ гъай леб (мягIна): «Чили гIяхIси бараллира итис вецIал илдигъунти дирар». Салману Фариси дукарвяхIили, сунела кисалабад цагьатIи нар дурасили викIар: «Я ГIяли, Аллагьла ﷻ уличибли хъя бирулра, ишар вецIал лертири, нуни хIу ахтардиварес багьандан ца дигIянбарибсири».

 Илкьяйдали нушани барибси гIяхIси Аллагьли ﷻ вецIнали имцIабируси саби, дуббуцарла биалли, гьатIира имцIабиэсра хьул лебси саби. Нушала гIяхIти баркьудлуми имцIадирнила хIикматра саби, нушаб гьалар калунти умматунала гIямру духъянти дири, тIагIятра илдала имцIаси бири. Нушала умматла биалли гIямру къантIти сари, гIибадатра камси саби, ил багьандан нушала умматла гIибадат ва тIагIят гьалар дуибти умматуналайчиб имцIабиахъес багьандан Аллагьли ﷻ сунела уркIецIиличибли нушаб гIямалти имцIадирути сари.

Бусурман адам мурталра Аллагьла ﷻ гIязаблизивад урухкIес ва ряхIматличи хьуликIес гIягIниси саби. Дурхъаси базлизиб барибси тIагIят бихIес къайгъибарес гIягIнили саби, сенахIенну Аллагьли ﷻ илди кьабулдарнила лишан саби адам илкьяйда Аллагьлис ﷻ мутIигIли виэс къайгъибарни Рамазан базла гIергъира.

 Рамазан баз каберхур или разивиэс асухIебирар адамлис. Ил баз кьяйда нушала гIямрура кархути сари. Аллагьли ﷻ нушаб гьатIира Рамазан баз чебаэс ахъри габ.

МутIигIдеш ца базлисцун бируси ахIен, мутIигIдеш адамла гIямрулизир мурталра биэс гIягIниси саби. МутIигIдеш бирар мурталра къайгъилизивси адамла.

Рамазан базлизир нушани къайгъибарира динна узбала ургар гIягIниагарти гъай-мез датес, вайси хIебарес, ва цархIилти шаригIятлис кьабулхIедиркути баркьудлуми датес. Расулуллагьла ﷺ хIядислизиб бурули саби:

 

مَنْ صَامَ رَمَضَانَ ثُمَّ أَتْبَعَهُ سِتًّا مِنْ شَوَّالٍ، كَانَ كَصِيَامِ الدَّهْرِ

 

«Чи виалра Рамазан баз дуббуцибси ва илала гIергъи урегал бархIи Шавваль базлизир, ил лерил гIямру дубурцусигъуна вирар». (Муслим)

 Амма вегIли дигуси замана дуцесра вирар Шавваль баз каберхайчи. Рахли адамла черахъес гIягIнити бурхIни лерли диалли, илини датурти бурхIни дурцу, гIялимтани бурули кьяйда илис суннатла дуцибти кьяйда Аллагьли ﷻ халдиру.

Шавваль баз Аллагьли ﷻ дурхъабарибси саби ва ил хIяжла бузрази халбарибси саби. Ил базлизив хIяж барес дуравхъес вируси сай.

 Аллагьли ﷻ нушаб кумекбараб Рамазан базлара дуббуцари дуцахъили, Шавваль базлара урегалра дуцахъили, нушала лерил калунти гIямрура тIягIятлизир даимдиубли деркIахъес! Амин.

 

МяхIяммад МяхIяммадов

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Бархьдеш

ЦархIил тяхIярли биэсра хIебирар…   Гьалабван нуни Интернетлизиб ца ролик чебаира. Илав профессорли гьалабси парталичи кариибси студенткази «дурарухъен аудиториялизирад ва гьаннала гIергъи хIу чераэс хIейги дила лекциябачир» или дуракаиб. Рурси дебали уркIрухъун, селра эс...


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


Табализиб пирог

ГIягIнидиркур: Белкьунси диъ – 500 гр; картошка – 3 – 4; жерши – 2 бекI; набадари – 2; ниъ – ¼ стакан; кIема – 70 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; диъ белхьунти нергъ – ½ стакан; зе, исиут – бизидеш...


ТаравихIла дехIибала

ТаравихIла дехIибала дехIдирхьути сари дуббуцарла Рамазан базла цаибил бархIилис гьалабси дуги, тамандиру Хала БархIилис гьалабси дуги (Хала Дугилизир хIедиру ).   ТаравихIуни мижитлизир жамигIятличил дарни къулайси ва дебали дурхъаси саби, амма имкан агара биалли, хъулир даресра асубирар....


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...