бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Дазала дирухIели дучIути

Дазала дирухIели дучIути

а) дазала дирес вехIихьайчи

 ХIяжатханализи вякьунхIели, тIагьарат биру. Дазала дирес вехIихьайчи, някъби (газанякъби булан) хIяйна ицу, кьак ва къянкъуби умудиру, алгъай някъли къянкъуби хIяршдиру ва бучIа:

АлхIямду лиллагьи ллази джагIала-л-маа тIогьуро(нн) – шин умудирахъути детаахъурси Аллагьлис ﷻ сари лерилра гапъала, дезни.

б) дазала дирни

Дазала дирухIели дучIути балгни дуб-дубли уркIиличир дяркъяйчи, гьар биркIан ицухIели шагьадат бучIа:

Ашгьаду алла илагьа илла ллагьу вахIдагьу ла шарика лагьу ва ашгьаду анна МухIяммадан гIабдугьу ва росулугь(у)

 1.Дазала дирес вехIирхьухIели бучIа:

АгIузу биллагьи мина-ш-шайтIони-р-рожим. Бисмиллагьи-р-рохIмани-р-рохIим – Нуни Аллагьлизи ﷻ тиладибирулра Аллагьла ﷻ уркIецIилизибад мяхIрумбиуси шайтIайзивад верцахъни. Иш дунъяличив лебтачилра (гIяхIтачира вайтачира) уркIецIичевси, итил дунъяличив бусурмантачицун ряхIмучевси Аллагьла ﷻ уличил) белчIниличил барх някъбачи шинра картIили уркIили (фарз), гъайличил (суннат) дазала дарес нигет биру (нуни кьасбирулра набчи хъарти паризала (фарзла) дехIибала дарес багьандан дазала дарес. Аллагьу акбар), ил ибниличил варх дяхI ицес вехIирхьур, илди баркьудлуми ца заманализир детурхаъули. ДяхI ицу хIяйна, муцIурличи, лихIбачи, андала чедирти гъезличи някъби адаахъили.

 2.ДяхI ицухIели бучIа:

Аллагьумма байиз важгьи бинурика явма табъяззу вужугьу авлияика ва ла тусаввид важгьи бизулуматика явма тасвадду вужугьу агIдаик(а).

Я Аллагь, хIела нурли дила дяхI шаладара, хIела авлияунала дяхI шаладируси бархIи ва цIудармадирид дила дяхI хIеда цIябдешли (чула бунагьуни багьандан) душмантала дяхI цIудардируси бархIи.

 

  1. ГIур балуй някъ хIяйна ицу, газа някъ булан, балуй някъла къакъ някъличи алгъай някъла хъат някъ кабихьили, балуй някъла тIулбала урга алгъай някъла тIулби кадеркIили, тIулби-ургала суркбиру.

 Балуй някъ ицухIели бучIа:

 Аллагьумма агIтIини китаби биямини ва хIасибни хIисабан ясиро(нн) – «Я Аллагь ﷻ Кьиямала бархIи дунъяла баркьудлуми делкIунси дила жуз балуй някълизи гагу ва хIисаб-суал кункдарагу».

 

4.Алгъай някъра хIяйна ицу, ил някъла тIулбала ургалара балуй някъла тIулбачил суркбиру. Алгъай някълис бучIа:

Аллагьумма ла тугIтIини китаби бишимали ва ла мин варои загьри – «Я Аллагь, малугадгу дила жуз алгъай шазибад ва гIелабад, къакъла шайчибад».

 

5.ХIяйна масхIу барни.

БекIла гъез, хала тIулби лихIбала мякьла ибкьаили, гIурилти бекIла чедир цадехIлизи цадехI хъячIдикахъили (шинкIахIебиубси мер кахIелахъес) гьала шайчивад вехIихьили, шинкIадарибти някъби гъезлизи суркдикIахъули хъянтIаличи адиахъу ва черхIесили хIяршдирули андаличи бикайчи чардиру. МасхIу бирухIели бучIа:

Аллагьумма хIаррим шагIри ва башари гIала-н-нар(и)- «Я Аллагь, хIярамдара дила гъезра, дила чархла камра жагьаннабла цIалис.

 

Ахир бирар

РабазанхIяжи МяхIяммадов

2026-09-01 (РабигIуль-Авваль 1448 д.) №9.


«Дарга, барая балга»

ГIяллаева ПатIимат БяхIмудовна акIубси сари Дахадаевла районна КьярбачIимахьила шилизир 1981 ибил дуслизир. Илала белчIуди 1987 ибил дуслизиб бехIбихьибсири, Къаякентла районна Сагаси Вихърила школализиб. БелчIудилизир гьаларяхI аррякьунси илини кIел класс тамандариб ва КьярбачIимахьила школализиб...


Садж

Садж азербайжанлантала хурег саби. Ил жура-журала диълизибад барес вируси сай. Нушани гIяргIяла диълизибад гьалабирхьулра. ГIягIнидиркур: гIяргIяла диъ – 300 гр. помидор – 3; жерши – 200 гр; кьяртIалализирти хъара – 250 гр; шайтIа кьапIни – 100 гр; болгарский...


Чили жаваб лугуси?

ХIера, нушала улка 35 дус хIербирули саби базарла экономикала журализиб. Демократия саби ил, бикIули саби нушачиб. Гьалаб социализмала улка сабри. Дила пикрили, гIядатла адамлис дебали балбикибси пачалихъла кабиз сабри ил. ГIе, гьаларти дусмазиб, гъаибил даршдуслихъла гъаибти дусмачибад...


Суалти-жавабти

- ДехIибала дируси мерлар яра палтарличир житала гъез диалли дехIибала халдирутив? Ислам хIясибликIун жита умуси мицIираглизи халбируси саби. - Имам ан-Навави «Мингьаж ат-ТIалибин» жузлизив викIар: «Кьаркьа кесекуни мицIираглизирад декIардикибти, илкьяйдали гъезра, бебкIибси...


Дурхъати дугьби

Бусурман узис бируси балга   ХIядислизиб бурили саби: «ВалхIелуси бусурман узис бируси балга ЧевяхIси Аллагьли ﷻ кьабулбируси саби. Илала бекIла мякьлав вархьибси малаик вируси сай, гьар илини балга бирухIели «Аминь» викIуси ва илисра тяп илгъуна тиладибируси. Мисаллис,...