Суалти-жавабти
- Сегъуна сура бучIес гIяхIси убкIуси адамла мякьлаб?
- УбкIуси адамла мякьлаб гIяхIсилизи халбируси саби «Ясин» сура бучIни ва «Ар-РагIд». Мисаллис, Дагъистайзиб имцIаливан «Ясин» сура бучIули бирар, хIятта «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебсилизи халбирули хьалли. «Ясин» сура бучIни дигесилизи халбируси саби убкIусилис итил дунъяличиб сунечи се хIерсил багьахъес ва ил къиянси манзил вирхни ва иман чIумабиахъес багьандан.
«Ар-РагIд» сура бучIниличибли адамла кьаркьайзирад рухI айсухIели кункдеш алкIахъуси саби. ЦархIилван буралли, эгер убкIусини гьалаб Кьуръан бучIули ва илала мягIна балули виалли, аятунала мягIна иргъули, илдачила пикриикIалли, илхIели «Ясин» бучIни гIяхIси саби. ЦархIил тяхIярлизиб «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебси саби. ХIятта кIелра сура дучIни гьатIира къулайси саби.
(«ТухIфат аль-МухIтаж» «Мугъни аль-МухIтаж»)
- Имамли магьар кабушибси тяхIярлизиб хьунул адамлис гIиддала манзил беркIес гIягIнисив цархIилван декIаррикибсилис кьяйда?
- Эгер мурул-хьуна-ургаб гъамдеш биубли биалли яра искусственный тяхIярли дурхIнуклизи маргашин гъудураили биалли, имамли магьар кабушибси хьунул адамли гIиддала манзил хIерли руэс чебси саби. СенахIенну ил тяхIярлизибра декIарбикибхIели кьяйда хIукму дурайсуси саби. Ил гIиддала манзил таманбиайчи илини цархIил адамличил магьар дихьес асубируси ахIен, эгер дихьалли ил гьарли-марсилизи халхIебиру.
Эгер мурул-хьуна-ургаб магьарлизиб гъамдеш биубли хIебиалли, я цархIил искусственный тяхIяр, магьар кабушили гIергъи хьунул адамлис гIиддала манзил хIерли риэс гIягIниси ахIен.
(«ТухIфат аль-МухIтаж» ХIашия аш-Ширвани)
- Дазала дулъутив, эгер адамтала кьукьялизив яра транспортлизив хьунул адамличи яра мурул адамличи къячикунси васвасикIули виалли?
- Эгер васвас дакIубиалли дазала калунал яра дуунал, илгъуна васвасъалали дазайчи асархIебиру. Ил хIясибли, адамличи чи-биалра къячики виалли, амма мурул адамал яра хьунул адамал балхIебалалли илала дазала дулъути ахIен. Амма адабчевси адамли бурни хIясибли якьинбиалли ил ургIебси жинсла адам виъни, дазала дуунтилизи халдирути сари.
Дазала дулъути ахIен иш тяхIярлизирра, эгер ургIебси жинсличи къячикалли, амма васвасъала лерли диалли: камличи, гъезличи яра никубачи къячикунал.
Дазала илкьяйдали дулъути ахIен, эгер балули биалли ургIебси жинсличи къячикниличила, амма васвасъала диалли чичи къячикунал: мяхIрамличи (гъамси тухум, сунечил магьар дихьес асухIебируси) яра цархIил адамличи.
(«ИгIанат ат-Талибин»).
- Ислам диннизиб бирхIниличила ва мушулбашниличила се бурули?
- Буралли, ислам диннизиб арадешличи чекайзни дигеси анцIбукьлизи халбируси саби. Адамли арати гIямру дуркIули, вегIли вегI валтахъес багьандан вирхIес бурсивирнира къулайси саби. Амма гьарил бирхIнила жура къадагъаси саби, эгер:
1) къиянти тренировкабачил кьаркьайчи халаси гуж бирнили арадеш нукьсанбиркес асубиралли;
2) вяхIлизи, бекIлизи ва цархIилтира мягIничерти биркIантази бяхъяни чейгахъули биалли;
3) къаршикарличи душмандеш алкIули диалли;
4) абзлизиб арц кабирхьули биалли;
5) гIяврат гьаргбирули биалли.
Илала дурабадра, аргъес чебиркур заллизив ва ринг лебси цархIил мерличив дявиличи хIерикIес асухIебирар, эгер бирхIутани цали ца яра къаршикар итули, дяхъи-хъаслизи виркахъули биалли. Идбагли ﷺ буриб: «Зарал мабирид я хIед, я цархIилтас».
Аллагьла Расулла ﷺ цархIил хIядислизиб бурули саби: «ХIушазивад чилра адамлис бяхъяни чейгахъуси (чулахъиэсли) мерличив майаб. Марлира, Аллагьла ﷻ лягIнат ил мерличиб лебтачи бурхьуси саби, илдани дяви таманбарайчи» (ат-ТIабарани).
- Сегъуна журала бунагьуначи архуси закят хIебедни?
- Ибн ХIаджар ва ар-Рамли имамтала пикри хIясибли, закатла камси биалра бутIа хIебедни халаси бунагьлизи халбируси саби. Илис далилли биахъубли илдани хIядис лебкули саби. Абу Гьурайрачибад балахъули саби Аллагьла Расулли ﷺ бурибси: «Кьиямала бархIи ЧевяхIсини бедибси давла закат хIелугутала гьалаб хIулбачир кIел цIудара дамкъаличилси, амчIурси чIичIала кьяйдали гьалабилзан, сабира илис алавбиубли, илала ляжубачи цIапIаки бикIуси: «Ну сабра хIела давла, ну сабра хIела хазна» (аль-Бухари).
(«Аль-фатава аль-Мутамада»)
- Чили-биалра савгъатлис арц дедалли илди касибсилис чараагарсив савгъатдарибсилис дигуси тяхIярли арц харждарес?
- Эгер чили-биалра цархIиллис савгъатлис арц дедили диалли сегъуна-биалра мурадличил, илди сасибсиличи хъарси саби чIянкIли илди дедибсили бурибси кьяйдали харждарес. Амма илди савгъатдарибсила нигетличира пикри бяхIчиаэс гIягIниси саби. Мисаллис, илди арц дедлугусини бурули сай: «Нуни ишди арц хIед лугулра хIези машина асахъес багьандан». Ил тяхIярлизиб арц сасибсини илди машина асес харждарес гIягIниси саби. Эгер илди савгъатдарибсини чараагарли машина асахъес ахIенну, гIямрула шуртIри къулайдарахъес бурибси биалли, илди цархIил тяхIярлира харждарес вирар.
Ишаб имцIабирехIе: эгер арц савгъатдирусини бегI гьалаб буралли: «Ишди арц нуни хIед савгъатдирулра вягIдаличил хIуни илдас машина асесли», ил савгъатдирнила вягIда халбируси ахIен, сенахIенну ил вягIда диргалабулхъуси саби савгъат ил бедибсила вегIдешлизиб биахъес.
(«Равдат ат-Талибин», «ТухIфат аль-МухIтаж»)