бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

- Асубирусив микьат ахъес хIяжлизи яра гIумрализи керхайчи?

- Дурхъаси Маккализи хIяж яра гIумра барес аркьуси адамли хIяжлис яра гIумралис нигет агарли микьат (Маккализи хIяж барес бакIес гьала ихIрамлизи кеберхес башути хасти мер-мусала дазу) хIяжликьяна ихIрамлизи керхес гьала байбяхъес асухIебирар. Илини балу балули микьат нигет агарли байбяхъялли, ил бунагьлизи виркуси сай. Ил секIал балхIебалули яра хъумартурли баралли, бунагь агара. Амма кIелра анцIбукьлизиб хIяжликьянани маза кьурбайс белгьес чебси саби, эгер микьатличи чариубли хIяжлис яра гIумралис нигет хIебаралли.

ХIяжликьяна Маккализи ваалра хIяжла ва гIумрала тяхIяр-кьяйдализи керхайчи, сунела микьатличи, яра илгъуна гIеркъадешличилси цархIил микьатличи чарухъес ва илав ихIрамлизи (хIяжликьяначи хъарси рухIлашалси ва кьаркьа хасси тяхIярла умудеш) керхес чебси саби. Ил тяхIярлизиб иличи гIякIа чехIебирхьу. Эгер ил хIяжла яра гIумрала тяхIяр-кьяйдализи керхалли, иличиб гIякIа чебси саби.

Адам бунагьлизи хIеркур, эгер чарухъалли, ГIярафаличи кьанирнила, кьукьялизивад увкалнила урехи лебли биалли, яра чарулхъуси гьуни сунес урехиласи биалли.

 

 

 

- Эгер хIерхнира бунагьунира ЧевяхIси Аллагьли ﷻ Сунела ахъриличил белгидирули виалли, адамти хIебирхахъес ва бунагьуни дирахъес Илини гужбирули бетарусив?

- ЧевяхIси Аллагьли ﷻ адамтачи хIебирхахъес ва бунагьуни дирахъес гужбируси ахIен, Илини илдази декIарбарахъес азаддеш бедлугуси саби. ЧевяхIси Аллагьли ﷻ буриб: «Бура (Кьуръан) хIушала Аллагьличибад ﷻ хIекьдеш биъниличила. Дигуси иличи вирхуси сай, хIейгуси хIерхуси сай».

Нушазивад гьарилли балуси саби сунес дигуси барес сунела ари лебли биъни. Бирхауди, лехIихъни, бунагьуни ва хIерхни – илди гьар секIал ЧевяхIси Аллагьла ﷻ ариличил ва кьадарличил дирути сари. Амма Илини сунела лагъличи гужбируси ахIен секIал бирахъес, иличи ургIебли ахъри лугули саби Сунени балуси барахъес, лагъли сунела ариличибли декIарбируси саби.

ЧевяхIси Аллагьли ﷻ буриб (мягIна): «ХIушаб ил хIейгахъутира, эгер ил Аллагьлис ﷻ хIейгалли.

ХIебиалли, ЧевяхIси Аллагьли ﷻ лагъли вирхни декIарбирниличила балули илис ил насиббируси саби, хIерхни декIарбирни балули, бирхауди агни кьадарбируси саби.

 

 

 

- Асубирусив ислам дин хIясибли вебкIибсила вяхIличи байдарес?

- Динна кьяйдурти дузахъуси адабчевси вебкIибсила вяхIличи байикес асубируси саби. СенахIенну Аллагьла Расулли ﷺ асхIяб ГIусман ибну МазгIун вебкIибхIели, илала вяхIличи байикунсири. Илкьяйдали МухIяммад Идбагли ﷺ иш дунъя батурхIели, Абу Бакр асхIяб иличи байикунсири. ЦацабехIти гIялимтани бурули саби вебкIибсила тухумтас ва гъамтас вебкIибсиличи байикес дигусилизи халбируси саби, цархIилти адамтачи асубируси саби.

 

 

 

- ИхIрамлизи керхурси хIяжликьяналис цархIил адамла бекI бялгIес яра гъез кьицIдирес асубирусив хIяжла яра гIумрала гIядат дураберкIес багьандан, яра ихIрамлизив ахIенсилицуну ил барахъес асубируси?

- ХIяжликьяна ихIрамлизивхIели къадагъа агара бекI бялгIес яра гъез кьицIдарес сунела яра цархIилла хIяжла яра гIумрала рукнуби дарес багьандан. Ил барес багьандан гIягIнидеш агара цархIил ихIрамлизив ахIенси адамлигIив къяйцIикIес, сенкIун ил тяхIярлизивхIели хIяжликьяназибад гIягIниси – илини бекI бялгIни яра кьицIбарни саби, сунени яра цархIилла кумекличибли ил ихIрамлизив виаб хIейаб.

Гъез кьицIдарнилис гIякIаличила гъайикIалли, ил гIякIа бируси саби хIяжла яра гIумрала рукнуби дирнила дазурбала дураб бараллицун.

 

 

 

- Хъарбарибси кьурбан белгьес багьандан чили барес чебси Кьурбан лугьнила нигет ва мурт бируси?

- Кьурбайс бируси нигет мас декIарбарибхIели, яра ил лугьуси манзил бируси саби. Амма кьурбан лугьуси замана сабаили гIергъи саби. Фарзла яра суннатла кьурбан белгьахъес цархIил адамличи вакил варили хъарбирули биалли, нигет бируси саби ил хъарбируси манзил яра мас лугьуси манзил.

Нигет бируси саби (мягIна): «Нуни нигет барира наб суннатла яра (фарзла) кьурбан белгьес Аллагь ﷻ багьандан». Вакил варили цархIилличи хъарбирухIели: «Нуни хIу вакил вирулри наб суннатла (фарзла яра) кьурбан белгьахъес хъарбарили Аллагь ﷻ багьандан».

 

 

 

- Алжанализир сегъунти держ дирути?

- Алжанализир урхьни лерти сари шинна, ниъла, чягъирла ва варъала. Илдазирад сари илдигъунти хIуркIби кадулхъути. Амма илди иш дунъяличирти урхьни ва хIуркIбазирад декIардулхъути умути сари. Илдачила гьанбуршули саби «МухIаммад» сурализиб. Илдала дурарад Кьуръайзир гьандуршути Алжанала держла уми сари: «тасним», «занджабиль», «кафур». Илди аятуназир гьандуршули сари: «Илди Алжанала жагадешуначи хIербикIар жагати дяхIличил ва иларти чягъирли балхути саби» «Аль – Мутаффифин».

«Илди балхути саби имбирличилти держли «сальсабиль» бикIуси урунжлизибад. Марлира, адабчебти камфараличилти держли бужути саби» «Аль – Инсан».

ЧевяхIси Аллагьли ﷻ буриб Алжанала чягъирли кепхIейрахъниличила ва дагьри хIедумкьахъниличила: «Илдас дедлугути сари бизити цIуба чягъир. Илдани дагьри хIедумкьахъу ва кепхIейрахъу» «Ас Саффат». Илкьяйдали лерти сари «Кавсар» хIерк ва Идбагла ﷺ шара «ХIавз».

 

 

 

- Асубирусив чумал адамлис ца мицIираг белгьес?

- Асубируси саби халаси хIяйван белгьес яра валри верхIел адамлис. Илизиб бутIакьяндеш дарес асубируси саби илди ца хъалибарглизибти биаб, урхI биаб декIардеш агарли. Илкьяйдали декIардеш агара цацабехIтани кьурбан лугьули биалли, цархIилтас чIянкIли диъ дигули биалли, хIябъэстани фарз дурабуркIули, авэстани суннатлис лугьули биаллира.

 

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


МухIяммад Идбагла ﷺ баракатла хьунри

Жувайрият МухIяммад Идбагла ﷺ хьунул Жувайрият Бану Мусталакь кьамла бекI Харисла рурси сарри. Ил бану Мусталакь кьамличилси дергълис гIергъи ясирбуцибти-ургар лерсири. Илис Барра бикIусири. Ил сунела кьамлизивадси узикьар Мусафия бин Сафванна хьунул сарри, сайра ил дергълизив алхунси. Ил...


Урги-дергализивад иртан

Умурия гIяскуртани алавбуцибхIели, душмантала ургъан лацла хъарличи ацIили Аллагьал Расулла ﷺ шайчи децIагести гъайли угьули, вявкайкIулри. Иличиб децIагеси се лебси бусурмантас? Гьарил бусурман ургъаннис дигулри кавшес илгъуна увяхIси адам. Амма ил кавшес къияннири, сенкIун ил ахъси ва гьамадли...


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....