бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

 

- Акбарла ва икьаматла шуртIри сегъунти сари?

- Ибн ХIажар аль-Гьайтамини сунела «ТухIфатуль МухIтадж» жузлизиб буриб: «Акбарлис ва икьаматлис чумал шартI лер:

1.Акбарра икьаматра (бучIусини бакьесли бучIес гIягIниси саби) сунени бучIули биалли.

ЦархIилтас бучIули биалли, ил ца адамлилра бакьесли белчIес чебиркур;

2.Акбарра икьаматра вехIихьили тамандиайчи ца адамлицун делчIес гIягIниси саби (цали бехIбихьили, цархIилли таманбарес асухIебирар);

  1. Акбарлара икьаматлара гьаб-гIергъидеш биэс гIягIниси саби.

4.Акбарлизирти ва икьаматлизирти дугьбала ургав вахъхIи гъайикIес ва вахъхIи лехIкахъили уэс асухIебирар;

  1. ДехIиба замана сабаъни, савлила дехIибайс халхIебарили. Савлила акбарлис биалли манзил сабиуси саби дугила кIиибил байхъайзиб».

Илди лерилра шуртIри дузахъес чебси саби муадзинничиб.

 

 

 

- Сафарличи дураулхъуси адамлис дуббуцес асубирусив?

- Адам гIеркъаси сафарличи дураухъи виалли, илра саби сай хIерируси мерличибад 84 километрла гIеркъаси гьуни, илис дубуцес чебси ахIен.

Амма хъулиб нигет барили дураухъалли, сафарлизив дуббуцари батес асухIебирар. Сеналра сафарли дураухъунси адамла имкан лебли биалли, дуббуцни илис къулайли бирар дуббуцар батниличиб. Сафарлизив дуббуцалли илала кьаркьайс зарал лебли биалли, илхIели дуббуцесра асухIебирар. Сафарлизив сайли дуббуцар батурси адам, маркIачIи баайчи хъули чарухъалли, иличиб имсак (дуббуцибсилис асухIедирути датни) чебси бетарар.

 

 

 

- Ислам хIясибли ниъла узичил ва рузичил магьар (никяхI) дихьес асухIебируси бикIули саби. Ил бархьсив?

- Бархьси саби. Идбагли ﷺ буриб: «Се къадагъабарили биаллира гъамти хIила тухумтала ургаб (кровное родство), ил къадагъабарибси саби ниъла тухумтала ургабра».

Хъалибарг алкIахънила масъултазиб шаригIятли ниъла тухумдеш ца тяхIярли чебиахъули саби хIила тухумдешличил, сенахIенну ца нешла ниъ держибти дурхIназир ил нешла ниълизирти мешути секIал кавлути сари.

 

 

- Асубирусив мурул адамлис хIяндиубти гъез рурхьес?

- Имам аш-ШафигIила мазгьабла машгьурси гIялим МухIаммад ибн Шигьабуддин ар-Рамлини сунела «НихIаятуль МухIтадж» жузлизиб (8 том, 140 бяхI) буриб: «Лебта-салра (хьунул адамтасра мурул адамтасра) хIяндиубти гъез хIунтIена ва бухъутIа рангли рурхьес асубирули саби. ЦIудара рангли рурхьес къадагъабарибси саби жигьадлисцун ахIенси. Имам ан-Нававини сунела «Равзату ат-ТIалибин» жузлизиб буриб: «Шери хIерякьунси хьунул адамлис къадагъабарибси саби цIудара рангли гъез рурхьес, ил шери рякьунси риалли муруйзибад ихтияр сасилицун саби гъез цIудара рангли рурхьес асубируси».

 

 

 

- ХIиличи къячикалли дазала дулъану?

- ХIиличи къячики хьалли, дазала дулъути ахIен. Амма ил нажас саби ва илизирад умудеш барес гIягIниси саби.

Дазала дулъан гIергъити авал анцIбукьлизир:

а) гIявратлизирад (гьаларад я гIеларад) секIал дурадикалли;

б) адам дагьрилизивад ухъалли (кепли, къагъли, ускаи);

в) мяхIрам ахIенси цархIил жинсла адамла чархличи къячикалли (кIелра верхIел дусличиб имцIали биубли биалли);

г) хъат някъличил гIявратличи къячикалли.

 

 

 

- Бусурман адамлис хъулиб телевизор биахъес ва иличи хIерикIес асубирару? Ил лебли биалли бунагь биусив?

- Хъулиб телевизор биахъес бусурман адамлис къадагъабарибси ахIен, эгер бусурман адам телевизорлизивад манпагIятти передачабачи хIерикIули виалли. Мисаллис, исламлис багъишладарибтачи хIерикалли, ил дебали гIяхIси баркьуди саби. Амма телевизорлизивад къадагъадарибти секIайчи хIерикIули виалли, гьайгьай, бунагьбиуси саби. Иличи че, бусурман адам сунес пайда хIехуси секIайчи хIерикIули виалли, ил дугIли замана беркIни саби. Замана пайдаличил харжбирес хIебални балагьла баркьуди саби, сенкIун дугIли арбякьунси замана чарбируси ахIен.

 

 

 

- Хъарбарибси кьурбан белгьес багьандан чили барес чебси Кьурбан лугьнила нигет ва мурт бируси?

- Кьурбайс бируси нигет мас декIарбарибхIели, яра ил лугьуси манзил бируси саби. Амма кьурбан лугьуси замана сабаили гIергъи саби. Фарзла яра суннатла кьурбан белгьахъес цархIил адамличи вакил варили хъарбирули биалли, нигет бируси саби ил хъарбируси манзил яра мас лугьуси манзил.

Нигет бируси саби (мягIна): «Нуни нигет барира наб суннатла яра (фарзла) кьурбан белгьес Аллагь ﷻ багьандан». Вакил варили цархIилличи хъарбирухIели: «Нуни хIу вакил вирулри наб суннатла (фарзла яра) кьурбан белгьахъес хъарбарили Аллагь ﷻ багьандан».

 

 

 

- Сабаб (талисман, гьайкар) бихес асубирусив?

- Лебил гIялимтани кабизахъни хIясибли сабаб бихес асубируси саби илала шуртIри дузахъули диалли:

  1. Иличир Аллагьла ﷻ уми делкIи, Кьуръа аятуни, балга-дугIя делкIи диалли.
  2. Кьуръа аятуни гIяраб мезли делкIунти диъни чебла саби, балга-дугIя биалли декIарти мезлира асубирар, сеналра идира гIяраб мезли диалли дурхъали бирар.
  3. Ит сабаблизибад сегъуналра пайда агниличи чIумали кайзни чебла саби, лебил пайда ва кумек Аллагьличибад ﷻ лябкьуси саби, Аллагьли ﷻ ихди делкIунтала хIурмат багьандан кумек барниличи хьул саби лебси.

Дерубти занзила кьялуби, яра сегъуна-биалра хIулби дарибти къаркъуби ва илдигъуна секIал сабабтази халдарили, пайдаладарес асубируси ахIен. Лерил пайдуртира, зарултира ца Аллагьличирад ﷻ сари, сунечиб Аллагьли ﷻ дурхъабарибси селра агарси къаркъала бутIали яра низла кьялилизибад сегъуналра пайда лебси ахIен. Сабаблизибад сегъуналра пайда лебси саби или кайзнили диннизивад дураулхъахъу, илаб халаси мяхIкамдеш барес хIяжатбиркур.

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Сагабарая буркьунза

Имам аль-Бухарила ва имам аль-Муслимла дурхъати хIядисунала дабзти жузазиб бегIлара гьалабси мерличибси хIядислизиб бурили саби: «Гьалжанализи хьурахIейру сунела тухумтачил бархбас къяббердахъибси». Тухумтачил бархбас хIебузахъни бусурман диннизиб халаси бунагьлизи халбирули саби....


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...


Урги-дергализивад иртан

Умурия гIяскуртани алавбуцибхIели, душмантала ургъан лацла хъарличи ацIили Аллагьал Расулла ﷺ шайчи децIагести гъайли угьули, вявкайкIулри. Иличиб децIагеси се лебси бусурмантас? Гьарил бусурман ургъаннис дигулри кавшес илгъуна увяхIси адам. Амма ил кавшес къияннири, сенкIун ил ахъси ва гьамадли...


Бархьдеш

ЦархIил тяхIярли биэсра хIебирар…   Гьалабван нуни Интернетлизиб ца ролик чебаира. Илав профессорли гьалабси парталичи кариибси студенткази «дурарухъен аудиториялизирад ва гьаннала гIергъи хIу чераэс хIейги дила лекциябачир» или дуракаиб. Рурси дебали уркIрухъун, селра эс...