бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

 

- Хъя бирухIели Кьуръайчи някъ кабихьили барни шартIли чебаахъибсив? Или биалли ил хъя буънилис кабизахъурси гIякIа лебсив? Сен жал бетаурхIели ил журала хъя бируси?

- Хъя гьарли-марсилизи халбарес багьандан хъя барни баибси саби. Дурхъаси Кьуръайчи някъ кабихьили хъя бирнила шартI лебси ахIен ва ил хъя буънилис чеимцIаси гIякIа чебаахъибси ахIен, хъя буънилис чебаахъибсицун ахIи. Хъя буънилис гIякIа саби – 10 мискин адам бахни вегIла хъалибарг балхути кьяйдали, яра илдас палтар-кьяш асни. Илди дарес хIейрусини хIябал бархIи дуббуцес чебиркур.

Къуръайчил хъя бирниличила буралли ил адам урухиахъес, вирхаахъес ва жавабкардешличил виахъес или бируси саби. Жал акIубси суайзиб илгъуна тяхIяр бузахъни дигесилизи халбируси саби.

(«ТухIфат аль – МухIтаж», «ХIашия аш – Ширвани»)

 

 

- Асубирусив дехIибайзи декIарли кайзурсини дехIибайзивхIели имамлис гIергъи нигет барес ва иличибли жамигIятла дехIибайсгъуна шабагъат касес? Се бируси эгер адам дехIибайзи кайзурли гIергъи, мякьлабти жамигIятла дехIибайчи кабизалли?

- Эгер адам дехIибайчи декIарли кайзурли виалли, илис асубируси саби жамигIятла дехIибайчи шурухъес, амма ил барни хIейгесилизи халбируси саби ва жамигIятла дехIибайсгъуна шабагъат илини кахIейсу.

Эгер ил дехIибайчи кайзурли гIергъи мякьлабти жамигIятла дехIибайчи кабизалли, декIарли кайзурсилис дигесилизи халбируси саби фарзла нигет суннатлайчи барсбарили кIел ракагIятли тамандарили, гIур жамигIятлизи вархикес. КIиибил журара леб – илини сунела дехIибала итмадан тIашаили, жамигIятличи вархикес вируси сай. Амма цаибил тяхIяр гIяхIсилизи халбируси саби, эгер илис замана биули биалли.

(«ТухIфат аль – МухIтаж», ХIашия аш – Ширвани»)

 

 

- Эгер вебкIибси адам урхIла вегIдешлизибси ванзаличи ихтияр агарли хIяриихьили виалли, ванзала вегIлизиб ихтияр лебсив жаназа цархIил мерличи хIярибихьахъес тIалаббарес?

- ВебкIибси бусурман адам хIяриихьайчи ил хIяриирхьуси ванзаличила багьес чебси саби. ХIяриихьили гIергъи ванза чила-биалра вегIдешлизиб биъни якьинбиалли, ил ванзала вегIли бебкIа цархIил мерличи хIярибихьахъес тIалаббарес асубируси саби, хIяриихьили сецад замана арбукьялра, ва жаназа берхIибси даражаличиб биалра. Амма ванзала вегIли ил хIебаралли гIяхIси саби, илала тухумтази ил цархIил мерличи хIяриихьахъес тIалаббарни дебали хIейгеси анцIбукьлизи халбируси саби.

Ислам диннизиб къадагъа барибси саби вебкIибсилис зарал бирахъес. Амма адамла лебдешличил дархдасунти ихтиюрти дулъули диалли, чедиб гьанбушибси анцIбукьлизиб кьяйдали, вегIла хIяжатунас урхIла ванза пайдалабирули, ил шайчиб вебкIибсиличи къячикес асухIебирни кIиибил яргализи архуси саби.

ХIятта вебкIибси адам бигIунси яра гужличил кебасибси капайзи уцили виалра, бахъалгъунти гIялимтала дирхалачебси пикри хIясибли, илала вегIли тIалаббаралли, жаназа дурасили, капан сунела вегIлис чарбарес чебси саби. Ил тяхIярли, гьанбушибси мисалли гIячихъбирули саби сецадра исламлизиб адамла вегIдешла ихтиюрти мяхIкамдирулил.

(«Аль – маджму шархI аль – Мугьаззаб»).

 

 

- Нешла шайзивадси хала дудеш букьурли виэс вирусив?

- Букьурла масличи илала ихтияр агара, сенкIун ил нешла шайзибадти тухумтазивадли ца сай («завуль – архIам»). Илдани букьурла мас кайсуси саби чIянкIли гIергъиси тяхIярлизиб:

- эгер мас гIелаб балтуси адамла букьурла мас бедести цархIилти тухумти кали хIебиалли;

- эгер букьурла мас биути адамти-ургав мурул-хьунуйзивад цацун кали виалли.

Ил тяхIярлизиб нешла шайзибадти тухумтани букьурла мас кайсуси саби мурул-хьунуйзибад цали сунес биркуси бутIа касили гIергъицун.

(«ТухIфат аль – МухIтаж», «ШархI ар – РахIабия фи гIильм аль – Фараид».

 

 

- Спортсментани абз бехIбихьес гьалаб къаршикартас икрам бирули бирар. Иличила диннизиб сегъуна хIукму лебси?

- Спортлизир дурадуркIути цацадехIти каратэ ва дзюдогъунти абзанас гьалаб спортсментани цали цалис саламла икрамбирули бекI гIяшбурцни хIейгесилизи халбируси саби. Кьаркьайчил икрамбирниличила буралли, гIялимти ил шайчиб ца пикриличи бакIили ахIен: имцIатала пикри хIясибли ил секIал хIейгесилизи халбирули саби, амма ил къадагъасилизи (хIярам) халбирути гIялимтира леб.

(«Мингьаж ат – ТIалибин», «ТухIфат аль – МухIтаж»).

 

 

- Давлачевсилис бедибси садакьала шайчиб шаригIятла се пикри лебси, халбирусив илгъуна садакьа, ЧевяхIсини илис арагIебли абикибси шабагъат бирусив?

- Давлачевсилис садакьа бедлугес асубируси саби, ва ил бедлугусилис кири лукIуси саби. Амма садакьа иличи хIяжатсилис бедалли къулайсилизи халбиру. Давлачевси адамли садакьа сахIейсни гIяхIси саби. Давлачевси адамли агрилизивсиливан сунес садакьа хIяжатсила дарили ил сайсес къадагъа барибси саби.

(«Аль – маджму шархI аль – Мугьаззаб»)

 

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


Игитуни – гьар бархIила гIямрулизиб

Хьунул адам ва биштIати берцахъиб   Ишди бурхIназир Дагъистайчи чедакIибти тIабигIятла гьанагарти анцIбукьуни къячхIедикибти цалра дагъистанлан кахIелун ургар илини гьанбикиб. Дигалли шагьуртазир, дигалли шимазир, дахъал заб-марка дарили, гьар бархIила гIямрулизир, бекIахъудила шуртIразир...


Кьурбан-байрам

ГIид аль-АдхIа—бусурмантала бекIлибиубси байрам саби. Ил Зуль-ХIижжа базла 10-ибил бархIи, ГIярафала бархIилис гIергъиси бархIи бехIбирхьуси саби. ГIид аль-АдхIалис гIергъити хIябал бархIи (11, 12, 13) «ташрикьла» бурхIни сари.   ГIид аль-АдхIала бархIилис гьалабси бархIи...


Балга-дугIя

Хала нешла балга Я Кьудратла ВегI Аллагь ﷻ! ХIела уркIецIилизирад МухIяммад Идбагла ﷺ шафагIятлизирад, Кьуръа баракатлизирад декIармадираба. Гьанагар изайзирад, дяхIагар балагьлизирад дерцахъаба, Аллагь ﷻ! Нушачибад хIярамси гьарахъбарили, хIялалси гьарзабара, зягIипти изайзибад мурахасбатурли,...


ХIяжла рукнурти

ХIяж динна рукнуртала ца саби, гIялам халкьла вегI Аллагьлис ﷻ бируси гIибадатуназибад халасигъуна. ХIяж адамличи гIямрулизиб гьачам баресцун саби чебси, сунени назру баралли ахIенси.   ХIяж чеббиънилис шел шартI лер: бусурман виъни, балугълавиъни, дагьричевси виъни, азадси виъни, хIяжбарес...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

ГIергъиси манзил декIарбиркниличил дархдасунти дахъал суалти хьардиули сари. Илди баяндарес багьандан иш белкI гьалабирхьулра. ДекIарвикни – хьунуйчилти бархбасуни къябаъни саби дугьбачил, белкIличил ва мез хIедалусилис лишантачил. Ислам динни хъайчикабиъни цахIнаб хIербирнила вягIда кьяйдали...