Суалти-жавабти
Суалти-жавабти
- БегIлара гIергъиси ташагьгьудла гIергъи дучIути балга-дугIяла сегъунти-биалра кьяйдурти лертив?
- ДугIя бирни бегIлара гIергъиси ташагьгьудла (ат-тахIиййят) гIергъи суннатлизи халбируси саби ва ил хIебелчIи балтни хIейгесилизи халбируси саби. ГIяхIси саби ташагьгьудла гIергъи Идбагличирад ﷺ даибти балга-дугIя дучIес.
Балгни сецадла кьадарла дучIутил дигахъуси саби дехIибала дирнилизибад, илди цунни дирутил яра жамигIятличил. ДехIибала суненицун дирули диалли, илини балга-дугIя сецад-дигара дучIес вируси сай, амма сай дехIибайчив виъни хъумхIертесли.
Имамлис биалли гIяхIсилизи халбируси саби дугIя ташагьгьудра илис гIергъиси салаватра дарх делчIесцадхIи манзилличиб имцIаси балга хIебирни.
Имамлис гIергъи дехIибала дирусилис гIяхIси саби сунела имамлис гIелавад вашни ва балга-дугIя дучIни имамли дехIибала тамандарайчи. Амма камти адамтачилси имамли иличил кьабулли биалли дехIибала гIеркъадитIахъес, илини дугIя гIеркъабитIахъес вирар.
Илкьяйдали имамлизиб ихтияр лебси саби дугIя бучIни бухъянбарес дехIибала духъяндитIахъес багьандан, дехIибайчи кьаниубси жамигIятла дехIибайчи валкьаахъес багьандан.
(«ТухIфат аль-МухIтаж» ХIашия аш-Ширвани»).
- Уршилизиб ихтияр лебсив кьайгим (вали) виубли неш шери редес?
- Уршилизиб илгъуна ихтияр лебси ахIен, эгер илала цархIил багьана лебли илгъуна ихтияр хIебиалли. Мисаллис, хьунул адам дудешла шайчивадси сунела узикьарлис шери рякьи риалли (адавзила урши) ва илдала урши акIубли виалли, сунес уршили ва узикьарла уршили вируси; яра урши кьади (имам) виалли; яра нешла кьайгимли уршиличи хъарбарили виалли. ХIера лерилра илди анцIбукьуназиб уршили нешла кьайгим виубли ил шери редес вируси сай. Биалра ил урши сайхIели ахIенну, цархIил сабаб биалли, сай кьайгим сайхIели, яра иличи хъарбарибхIели саби шери редес вируси.
(«Мугъни аль-МухIтаж»)
- Сужда – сагью (кIел сужда бегIлара гIергъиси «Ат – тахIийят» белчIи гIергъи бируси) барес багьандан нигет биэс гIягIнисив?
- Сужда – сагью бирухIели нигет биэс чебси саби. Нигет бирухIели гIячихъли багьес чебиркур, ил селис бирусил иргъес ва якьинни балес. Сужда-сагью бирухIели барх нигетра биралли, дехIибала дулъути сари.
(«ФатхI аль-МугIин», «ХIашия ИгIанат ат-ТIалибин»).
- Асубирусив чи-биалра зулмулизивад верцахъибси адамлис илизирад савгъатуни сайсес?
- Эгер зулмулизивад верцахъибсини савгъат биралли гIурхIейс кумекхIебирнила урехили, ил рушбат кьяйдали халбируси саби. ХIебиалли, ил кьабулбирахъес къадагъабируси саби. Эгер савгъат баркалла багьахъес багьандан бируси биалли, гIурхIели кумекхIебирнила урехили ахIи, илхIели ил рушбат кьяйдали халхIебиру. Ил сасес асубируси саби.
(«ТухIфат аь-МухIтаж» ХIашия аш – Ширвани)
- Гьар дуги сура «Аль-Мульк» («Табарак») бучIни гIяхIсилизи халбирусив?
- Бахъалгъунти гIялимтани чула хIянчурбазиб «Аль-Мульк» гьар дуги бучIни дигесилизи халбирули саби. Илкьяйдали Ибн Ражабли сунела жузлизиб 389 ибил бяхIлизиб бурули сай: «Марлира, Идбаг ﷺ усес калхьуси ахIенри «Алиф лям мим», «Танзиль» ва «Табарак»… хIеделчIи» (ат-Тирмизи).
Ибн МагIсудли буриб: «Гьар дуги «Аль-Мульк» сура бучIуси Аллагьли ﷻ ил сабабли хIябла гIязабтазивад уцахъу. Нушани Аллагьла Расулла ﷺ манзил ил суралис «мяхIкамируси» или дикIутири.
(Аль-маниа ан-Насаи).
- Асубирусив гIяярвашули хуреглис диъ пайдалабарес ихтияр агарти мицIираг кадуршес гули бакIахъес багьандан?
- ШафигIитунала мазгьаб хIясибли, чула диъ асухIебирути мицIирагличи гIяярвашес, гули багьандан илди кадуршес, яра делгьес кадагъабарибси саби.
(«Асна аль – МатIалиб», «Аль – МавсугIя аль – Фикьгьия аль – Кувайтия»).
- ХIябличи гIянжи се манзил иргьутив?
- ХIяб гIянжили кIапIбарайчи, бекIла шайчирти къаркъубачи кIелра някъли кьялши бицIибти гIянжи иргьути сари. Гьала-гьала иргьухIели бучIуси саби – «Мингьа халякьнакум», кIинайс иргьухIели – «ва фигьа нугIидукум», хIяйнайс иргьухIели – «ва мингьа нухрижукум таратан ухра» или.
- ВебкIибси адамлис зикру чум азирла бируси, субхIян хIясибли, яра замана хIясибли бирусив?
- Зикрура дучIути балгни кьяйдали вегIлис дигутицад ва ахърибикIутицад дучIути сари. Азирла яра 10 азирла или кабизахъурси лугIи лебси ахIен. БелчIунси зикрулизибад пайда лебси саби вебкIибсилисра, ил бучIуси адамлисра кири биуси саби.
--ЖамигIятличил дарх дехIибала дируси замана булгутала кIиибил къяй чинабад бехIбирхьуси?
--КIиибил къяй бехIбирхьуси саби имамлис гIелабад кабизуртала къяйличил дурусли имамличибад кIелра шайчибяхI.