СУАЛТИ-ЖАВАБТИ
СУАЛТИ-ЖАВАБТИ

- Адам сапарличи дуравхъунхIели, къантIдарибти ва цаладяхъибти дехIибала халдирутив ил дайгьунчивад чарухъес кьасбарили виалли?
- Гьунчивси адамли (81 километрла чедибси) архIяличир къантIдарили яра цадехIличи цадехI ардухили дехIибала дарили, чебаахъибси гьуни хIехъили чарухъес кьасбарили виаллира, илди халдирути сари. Эгер илини дугила дехIибала маркIачIилайчи ардухили, кIелра дехIибала гьунчир дарили, гIур чарухъи виалли, илини дугила дехIиба замана хIебаили биаллира, илди черахъес гIягIнити ахIен. Рахли илини маркIачIила дехIибала бархIехълайчи ардухили, илди гьунчир хIедарили, дугила дехIиба замана сабаайчи чарухъи виалли, илини кIелра дехIибала чула заманаличир дарес чебиркур.
Эгер илини дугила дехIиба замана сабаили гIергъи гьуни къябаили, чарухъи виалли, маркIачIила дехIибала черихъути сари ва илизиб бунагь агара. Тяп илгъуна тяхIяр саби хIерейсла ва хIери гIергъила дехIибайсра. («Мингьаж ат-ТIалибин», «ТухIфат альМухIтаж», Мугъни аль-Мугьтаж»).
- Замана хIебаили варкьибси виштIаси, акIубли гIергъи вебкIалли, илис у бедес гIягIнисив?
- Урегал баз яра имцIали виубси виштIаси замана баайчи акIалли, илис у бедни суннат саби, хIятта ил варкьили гIергъи вебкIаллира. Саби-сабил заябиубси (выкидыш), уркасибси (аборт) виштIасилисра, эгер авал баз виубси виалли, яра мицIирдешла лишанти диалли, илгъуна хIукму лебси саби. Рахли виштIасила жинс кабизахъес хIебиубли биалли, илис кIелра жинсличи балбикибси у бедлугуси саби. («Аль-Мажму шархI аль-Мухаззаб», «Мугъни аль-МухIтаж», «ТухIфат аль-МухIтаж», «НихIаят аз-Зайн»).
- Убай рурси сунела нешла муруйс мяхIрам рирусив, илдала ургаб мурул-хьуна ургаб бируси гъамдеш биайчи, декIарбикили биалли?
- Рахли мурул адам рурси лерси хьунул адамличи хъайчикайили виалли, амма сегъуна-биалра багьана лебли гъамдеш бетаайчи декIарбикалли, ил рурси илис урхIла адамли калунси сари, магьар дихьес гьаларван. ХIебиалли, иличира тIинтIдирути сари лерилра урхIла хьунул адамтачирти къадагълуми. Эгер мурул-хьуна ургаб гъамдеш биалли, илала рурси ва рурсила рурсира рархли мурул адамлис мяхIрамти бетарути саби. Хьунул адамлис биалли, мура урши ва илала уршира мяхIрамтили бирути саби. («ХIашията Кьальюби ва Умайра», «ИгIанат ат-ТIалибин»).
- ЧевяхIси Аллагьли ﷻ я Алжанализи, я Жагьаннаблизи бархьхIеибти адамти бирару?
- Алжана ва Жагьаннаб ахъси ГIяраф бикIуси лацли декIардирути сари. Чулара гIяхIти ва вайти баркьудлуми цагъунти лерти адамти иличиб бирути саби. Илди илаб кавлути саби Аллагьла ﷻ уркIецIиличи хIерли, Илини лайикьси хIукму дурасайчи. ХIузайфачибад бурули саби: «ГIяраф лацличибти адамти – илди саби чула гIяхIти баркьудлумани Жагьаннаблизибад уцахъути, вайти баркьудлумани Алжанализи хIебиркахъути» (аль-ХIяким).
ГIябдуллагь ибну ГIяббасличибад балуси саби: «ГIяраф лацличибти адамти Алжанализи абицIути саби Идбагла ﷺ шапагIятличибли (атТIабарани). ЦархIилван буралли, илди заманалис илаб кавлути саби, ЧевяхIси Кьудратла ВегIли Сунела хIукму дурасайчи, гIур Аллагьли ﷻ Сунела Расулла ﷺ шапагIят хIясибли, Сунела уркIецIиличибли Алжанализи бурхьути саби.
- Дигесилизи халбирусив эпидемияла манзил «Магьдина» (кунут) бучIни?
- Шагьарличи яра адамти хIербируси цархIил мерличибти лебтачилра бакIибси балагь лебли биалли: эпидемия, гаши, дегъдеш яра цархIил, илаб хIербирутани ва цархIил мерлаб хIербирули, илдала децIличила балутанира дигеси саби «Магьдина» бучIни, балагьлизибад берцахъес тиладиличил. Ил бучIуси саби фарзла дехIибайчиб бегла гIергъиси ракагIятлизиб, рукугIлис гIергъи, цунни дирути диаб ва жамигIятличил дирути дехIибайчиб биаб декIардеш агарли. («ХIашия аль-Бужайрами»).