бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

- Спиртличилси компресс баралли дазала дулъутив?  Держ—нажасти диубли гIергъи, илдачи къячикалли дазала дулъути сари или бурули кьалли.

- Дазала дулъути сари авал анцIбукьлизир: кIелра биркIайзирад шинкIадеш дурадикибхIели, усуси замана дагьрилизив ахIи калунхIели, шаригIят хIясибли сунечи хъайчикайэс асубируси хьунул адамличи къячикунхIели ва хъатла бухIна шайчил гIявратличи къячикунхIели. Спиртли дазала дулъути ахIен, амма дехIибала дарес гьалар урасес чебиркур.

 

 

 

- Адамлис бедлугуси у гIярабунала биэс гIягIнисив, яра илала гIяхIси ва жагаси мягIна биалли баибсив?

- Гьайгьай, адамла у жагаси биэс гIягIниси саби. Диннизир дурхъатази халдирути уми дедлугалли акIубти биштIатас иш дунъяла баракатра итил дунъяла шафагIятра сархес пикриличил, ил гIяхIси баркьуди саби. ШаригIятлизиб чебаахъили ахIен у гIярабтала биэс гIягIниси биъни, сенкIун имцIати нушани гIярабтала умази халдирули хьалли илкьяйдали дирули ахIен. Исламла кьанунтачи балбикибси мягIнала бегI у бедлугалли, ил бархьли лукIесра гIягIниси саби. ЦацадехIти уми лерти сари къадагъадарибти: Шахиншах (пача, бекI хIяким), илгъуна мягIнала бегI саби Маликуль-мульк, сенахIенну ил Аллагьла ﷻ у саби. Илдигъунти цархIилтира лер, илди уми биалли дедес асубирахъули ахIен. ХIядислизиб белкIи саби: «Кьиямала бархIи хIушала уми хIясибли жидирутирая, ил багьандан гIяхIти ва жагати уми чердиркIеная».

БегIлара гIяхIтази халдирути сари «ГIябд» или дехIдирхьути уми – ГIябдуЛлагь, ГIябдуРряхIман, илкьяйдали идбагунала ва дурхъати адамтала уми. Хьунул адамтас диалли маслигIятдирули сари Идбагла ﷺ хьунрала ва рурсбала уми.                       

 

 

 

- ДехIибайзир яра дехIибайзи ухIнаулхъухIели някъби секьяйда ахъдурцути?

- Мурул адамтас ва хьунул адамтас дехIибайзир някъби ахъдурцес хIяжатти сари: бехIбирхьуси такбирлизир («Аллагьу акбар!»), байлизибси суждаличи аркьухIели, байлизибси суждаличивад ахъвирухIели ва цаибил ташагьгьудличивад (ат-тахIийяту) алзухIели. Хьунул адамтас ва мурул адамтас някъби ахъдурцнила бегIлара гIяхIси жура ишгъуна саби: бехI тIулбала дубани бара гIяшдиахъубли, цаличирад ца декIардарили дихIути сари, илдигъунти аги-кьяйдализир нушани илди лихIбачи цугли хъуцIрумала ахъдешличил далдикахъили, тIулбала бехIани чедирти лихIбала дубаначил цугдиэсли, кIелра някъла хала тIул – лихIбала бухъмуйличил (гIяшличил) цугдикесли, ил тяхIярлизир Кьиблаличи дяхIчидирулра. Хьунул адамли някъби михъирличи цугли ахъдурцниличила пикри леб.

(«ТухIфатуль-мухIтадж»).

 

 

- ДехIибала дируси мерлар яра палтарличир житала гъез диалли дехIибала халдирутив? Ислам хIясибликIун жита умуси мицIираглизи халбируси саби.

- Имам ан-Навави «Мингьаж ат-ТIалибин» жузлизив викIар: «Кьаркьа кесекуни мицIираглизирад декIардикибти, илкьяйдали гъезра, бебкIибси мицIирагличи цугти сари. Илдази халхIедиру умути мицIираг, сарира беркесилизиб диъ пайдалабирути.

Имам аш-ШафигIла мазгьабла машгьурси гIялим ад-Димьяти ИгIанат ат-ТIалибин жузлизив викIар: «Камти гъез адамла палтарличир яра кьаркьайчир асудирути сари. Илкьяйдали асудирути сари дахъал диалра нясти мицIирагла гъезра, эгер илди мицIирагла гъез кьицIдируси адамла палтарличир диалли, яра мицIирагличив мурдали вашусиличир диалли, сенкIун илхIели гъез кьаркьайчи яра палтарличи къячхIедикахъес гьамадси ахIен».

Камси кьадарла или ирухIели, илди сари хIябал гъезла кьадар.

Ишабад аргъес гIягIнибиркур житала хIябал гъез кьаркьайчир яра палтарличир диалли, илди камтази халдирути сари ва дехIибала халдирути сари.

 

 

 

- ДехIибайзив дазала дехъубли диъни гьанбикалли се бирусив? ДехIибала тамандирутив яра дехIибала дехъубли сагали дазала дирутив?

- ДехIибайзи кайзурли гIергъи дазала дехъниличи шаквикалли, итмадан, дехIибала тIашкаили сагали дарили дазалара, сагали дехIибала дарес хIяжатси саби.

 

 

 

- Палтарличи арцантала дек кадикалли дехIибала дарес асубирару?

- Эгер дек хIедерубти диалли - илдас гIяфву (чевверхни) бируси ахIен. Амма дек дерубти диалли, гIяфву бируси саби хIушани кайцIуси мерличи (кьалтийчи). «МажмугI» бикIуси жузлизиб белкIи саби -палтарличир диаб илди, кьаркьайчир диаб арцантала деклис гIяфву бирар: 1) адамлис илдазивад верцес къиянни биалли; 2) эгер адамли балу-балули сунечи дек кахIедиркахъули виалли; 3) дек дерубли диалли ва илди кадикибти палтарличир, кьаркьайчир яра дехIибала дируси кьалтийчир хIябцдеш хIедиалли.

 

 

 

- Асубирусив бячунси лига барсбарес, мисаллис биркIан? Бируси биалли сегъуна имплант пайдабируси кабатес?

- Рахли, нагагьладан ил чараагарси биалли асубируси саби. Мисаллис, лига бячунси манзил, яра лига нукьсанбикибси манзил, сагъбиэс бахъхIи кавлули биалли, ил барсбарнили жявли сагъбирахъули биалли.

ШафигIитунала мазгьаб хIясибли имплант декIарбирухIели, гIергъити шуртIри диэс гIягIнити сари:

  1. Пайдалабарес вируси сай искусственный протез, яра динна кьанунти хIясибли белгьунси хIяйва лига.
  2. Илгъуна баргес къиянбулхъули биалли, яра сагъбирни бахъхIи зузбилтIули биалли, асубируси саби шаригIят хIясибли ахIи белгьунси мицIираглара.
  3. Илра балбиркули хIебиалли, асубируси саби жакьала лига пайдалабарес.
  4. Жакьала лигара балхIебиркалли, хяла лига асубирахъули саби.
  5. Адамла лигаличила гъайикIалли, ил асубируси саби чIянкIли лерилра чедир гьандушибти тяхIурти далдуцили хьалли, кункдеш ва гIяхIдеш хIебиалли.

(ТухIфат аль-МухIтаж).

 

 

 

- БебкIибси хIяйва бала яра гъез (мисаллис, кья) нажасли дирутив?

- БебкIибси мицIирагла бала ва гъез нажастази халдирути сари, сенкIун бялихъунира цIурцIбира ахIенти лерилра мицIираг дебкIибхIели нажасти детарути сари.

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Бархьдеш

ЦархIил тяхIярли биэсра хIебирар…   Гьалабван нуни Интернетлизиб ца ролик чебаира. Илав профессорли гьалабси парталичи кариибси студенткази «дурарухъен аудиториялизирад ва гьаннала гIергъи хIу чераэс хIейги дила лекциябачир» или дуракаиб. Рурси дебали уркIрухъун, селра эс...


Гьарун Идбаг

Гьарун ГIимранна урши сай. Илала насаб Якьуб Идбагла урши Лавичи абиуси саби. Гьарунна идбагдеш илала узи Мусала идбагдешличил чIумали дархдасунтири.   Египетлизиб зубартас ва канчанас сужда бирути египетлантани бекIдеш дирес бехIбихьиб. Илди Израилла халкьличи мучлаагарли хIербикIутири ва...


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...


Ан-Низамия мадрасалис – 950 дус

ДР -ла тах шагьарлизиб халаси халкьани-ургабси мажлис бетерхур, ан-Низамия мадраса акIахъубхIейчибад 950 дус дикнилис хасбарибси. Ил исламла дунъяла ургарти даршдусмала бегIлара мягIничебтазибад цали бируси багьудила центр саби.   2025 ибил дусла декабрь базличиб МяхIячкъалализиб лебил...


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...