Суалти-жавабти
- Сецадла гIиддала замана (хьунул адам декIаррикили гIергъи яра мурул вебкIили гIергъи, хIерли руэс гIягIниси манзил) руэс хъарси муруйчил декIаррикибси хьунул адам, рахли мурул вебкIалли, эгер ил виштIасилис раили хIериалли? ДекIарбикнила гIиддала манзил халбирусив яра гамъала гIидда халбирусив?
- Эгер ца яра кIел тIалакьла гIергъи гIиддализирси хьунул адамла мурул вебкIалли ва ил виштIасилис раили хIериалли, илала декIаррикнила гIидда тIашбилзуси саби ва гамъала гIидда бехIбирхьуси саби. Мурул вебкIили гIергъиси гIиддала манзил 4 базра 10 бархIира саби. ЦархIилван буралли, декIаррикнила гIидда уббирхъуси саби ва гамъала гIидда саби халбируси.
Эгер мурул тамай декIарбикили (хIябал тIалакь дедили) гIергъи вебкIили виалли, илала декIарбикнила гIидда даимбируси саби. Ил манзил таманбируси саби хьунул адам хIяйна хIяйзлариубли гIергъи (менструация), умуриубхIели, яра хIябал базла гIергъи. ДекIаррикили гIергъи гIидда уббирхъуси ахIен ва гамъала гIиддаличи шурбулхъуси ахIен, сенкIун тамай декIарбикили гIергъи мурул-хьуна ургарти лерилра бархбасуни тамандирути сари.
(«ТухIфат аль – МухIтаж»)
- Секьяйда ахъвиэс гIягIниси суждаличивад: гьаланачи кьукьуби ахъдурцутив, някъбачи хъарахъили, яра някъби ахъдуцили гIур кьукьуби ахъдурцутив?
- ГIялимтала пикри хIясибли, дехIибайчивси адамлис гIергъиси ракагIятличи ахъвирухIели, гIяхIси саби някъбачи хъарахъили ахъвиэс. Имам ар – РафигIи викIар, сай сагаси ракагIятличи ахъвируси сай, някъби бетIу балшусиливан ибкьаили.
ЦархIил ахъвирнила жура хIясибли, адам ахъвируси сай гьамадли биахъес някъби урдуртачи ибкьаили ва гIур вархьируси сай. Амма гIягIниси ахIен ца кьяш (чараагардеш хIебиалли) ахъбурцес, гIур кIиибил, сенкIун иличи къадагъа леб.
ХIебиалли, дехIибайчивсилис суждаличивад яра ташагьгьудличивад ахъвирес гIяхIси саби някъби ибкьаили, сенкIун гьалар някъби ахъдуцалли, илдачи хъарахъес бетхIерар. Эгер адамла някъби ибкьаили кьукьуби ахъдуцес бетхIерули биалли, гьаланачи някъби ахъдуцили, гIур илди урдуртачи ибкьаили вархьиэс вирар.
(«Нигьая аль – МухIтаж»)
- Анхъ асили гIергъи галгубачирти цIедеш галгубачил дарх асибсилис дирутив, яра цаибил дус анхъла вегIлис кавлутив?
- Цаибил дус галгубала цIедеш анхъ бицибсилис кавлути сари, эгер бирцуси манзил галгала вавала кIинчIби чедиули диалли. Амма вягIда бирухIели илдигъунти лишанти хIедиалли, илди цIедеш анхъ асибсилис сари.
Цаибти лишанти лерилра цIедешла декIар-декIарли дакIудулхъути сари: хивала илди чIумадикIес дехIдихьибхIели, тIутIила – духъяна мурчIи – кьялуби детаурхIели, вавалидяхъибхIели детарути цIедешла – кIинчIби пIякьдикибхIели ва илкьяйдали цархIилтира.
Багьес чебиркур, эгер кIелра шайчибтани вягIда билгьухIели цIедеш бирцусилис яра исусилис датес или вягIда барили биалли, цIедеш дилкьнила якьинтил ахIентил лишантачи хIерхIеили, ил шартI дураберкIес гIягIниси саби.
(«ИгIянат ат – ТIалибин»)
- Лебдеш (ирса) буртIухIели баракатчевси узизи чи халвируси?
- Эгер лебдешла (масла) вегI адамли кIел яра имцIали рурси ва уршила (мицIирли агарси) рурси сунес гIелаб балтули виалли, уршила рурсилис букьурла мас кавлуси ахIен, лебилра гIялимтала цаси пикри хIясибли. Амма уршила рурсила узи яра узикьар левни якьинбиалли, ил букьуртала лугIилизирад урисуси ахIен ва рурсбала гIергъи калунси букьурла масла пай бируси саби.
Лебдешла мас уршила уршила ва уршила рурсила ургаб буртIуси саби ишкьяйда: уршила уршилис 2/3 бутIа, уршила рурсилис 1/3 бутIа. Илгъуна узис, рузили букьурла мас каснилис сабабли виубси ва букьуртала лугIилизир ил калахъунси, баркатчевси узи бикIуси саби.
(«Аль рахIабия фи гIильм аль – Фараид»)
- БегIлара гIергъиси ташагьгьудла гIергъи дучIути балга-дугIяла сегъунти-биалра кьяйдурти лертив?
- ДугIя бирни бегIлара гIергъиси ташагьгьудла (ат-тахIиййят) гIергъи суннатлизи халбируси саби ва ил хIебелчIи балтни хIейгесилизи халбируси саби. ГIяхIси саби ташагьгьудла гIергъи Идбагличирад ﷺ даибти балга-дугIя дучIес.
Балгни сецадла кьадарла дучIутил дигахъуси саби дехIибала дирнилизибад, илди цунни дирутил яра жамигIятличил. ДехIибала суненицун дирули диалли, илини балга-дугIя сецад-дигара дучIес вируси сай, амма сай дехIибайчив виъни хъумхIертесли.
Имамлис биалли гIяхIсилизи халбируси саби дугIя ташагьгьудра илис гIергъиси салаватра дарх делчIесцадхIи манзилличиб имцIаси балга хIебирни.
Имамлис гIергъи дехIибала дирусилис гIяхIси саби сунела имамлис гIелавад вашни ва балга-дугIя дучIни имамли дехIибала тамандарайчи. Амма камти адамтачилси имамли иличил кьабулли биалли дехIибала гIеркъадитIахъес, илини дугIя гIеркъабитIахъес вирар.
Илкьяйдали имамлизиб ихтияр лебси саби дугIя бучIни бухъянбарес дехIибала духъяндитIахъес багьандан, дехIибайчи кьаниубси жамигIятла дехIибайчи валкьаахъес багьандан.
(«ТухIфат аль-МухIтаж» ХIашия аш-Ширвани ).