Суалтас жавабти хlядурдарибти сари имам Шафигlла мазгьаб хlясибли

– Дила 45 кьял лер, дус кабикайчи дуки дикути, илдани гьар дус къачни дирули сари. Къачни дуки хIедикули, дярхълизир сари дирути. Набчи хъарсив илди къачначибадра кьулачибадван закат бедлугес?

– Закат лугес хъарси саби кьулала кьадар 30- айчи абикибхIейчибад. ХIяйвантачибад лугуси закат чараагарсили биэс багьандан кIел шартI лерти сари:
1.Адам закат бедлугуси лебдешла вегIли дус кабикайчи кали виалли;
2.ХIяйванти лебталалра дихIес асубируси дуки-гьунила мерличир дус дихIули диалли. Амма илди шуртIри дусла духIнар акIубти мукьрачи яра къачначи тIинтIдирути ахIен. Ил багьандан, лерилра хIяйвантачибад чараагарли закат бедлугес чебси саби. («ТухIфат аль-МухIтаж»)
– Сегъунси гIякIа (фидья) бируси Рамазан базла убкалунси дуббуцари хIебуцнилис?
– Ибну ХIажар аль-Гьайтами «ТухIфат альМухIтаж» жузлизив викIар: «Адамли убкалунси дуббуцари гIергъиси Рамазан базла дуббуцари сабаайчи гIела арбухили, имкан биалра чебхIехъили баталли, баарицад замана лебли биалра, мисаллис, гьункья сапар таманбиубси, яра зягIипли кали сагъвиубси, илдани дуббуцарира чебахъили, гьар бархIилис ца муд (576 г) анкIила бедес чебси саби.
Имам аль-Азруи викIар: «Рахли адамли дуббуцари чебахъес батурли, иличила хъумартурли яра балхIебалули виалли, иличиб чебси ахIен гIякIа бедлугес. «БалхIебалули» ибси гъайла мягIна саби, гIергъиси Рамазан базличи бикайчи дуббуцари чебхIехъили батни къадагъаласи биъниличила балхIебални. ЦацахIели илгъуна баянтачила балули хIебирар, тяништи-ургаб гIялимти лебли биалра. ГIякIа бедлугниличила хIебални биалли, илгъуналичила хIебални марбируси ахIен.
Сулейман аль-Жамал «ШархI аль-Мангьаж ат-Тулаб» жузлис делкIунти субкомментариябазив викIар: «ГIергъиси Рамазан сабаайчи дуббуцари гIела арбухили батурсини, дуббуцари чебихъниличил барх гIякIа (каффарат) бедес гIягIниси саби. Ил чебихъни багьана агарли гIела арбухалли, бунагьлизи халбирули саби. Иличила хъумартурсини ва балхIебалусини биалли, гIякIа бедлугуси ахIен.
– Асубирусив хъали буцили хIерирусилис, сай гIяхIъулали чи-биалра гIуррара ила катес. Мисаллис, машина ижаралис сасибсини, ил суненира ижаралис бедес асубирусив?
– ГIе, илкьяйдали асубируси саби. Амма машина цархIиллис ижаралис бедес асухIебирни, яра хъулрази цархIил адам катес асухIебирниличила вягIда бирухIели бурили яра белкIи биалли, илгъуна вягIда гьарли-марсилизи халхIебиру. («ФатхI аль-МугIин», «ИгIанат атТIалибин»).
– Асубирусив хъали буцили хIерирусилис, сай гIяхIъулали чи-биалра гIуррара ила катес. Мисаллис, машина ижаралис сасибсини, ил суненира ижаралис бедес асубирусив?
– ГIе, илкьяйдали асубируси саби. Амма машина цархIиллис ижаралис бедес асухIебирни, яра хъулрази цархIил адам катес асухIебирниличила вягIда бирухIели бурили яра белкIи биалли, илгъуна вягIда гьарли-марсилизи халхIебиру. («ФатхI аль-МугIин», «ИгIанат атТIалибин»).
– Лугьуси масла сурсла гIяндла чедибад кьисбарес асубирусив?
– Белгьес асубируси масла сурс-кьакьари ва гьигьла кьакьари чараагарли бекIличил дарх диэсли кьисдарили чердяхъес чебиркур. Эгер сурс-кьакьарла чедибад яра тамай ахIи сурс-кьакьарличибад мас белгьалли, ил мицIираг беркес пайдалабарес асубируси ахIен. («ТухIфат аль-МухIтаж» имам ашШирванила субкоментариябачил»).
– Мякьлабад вебкIибсила жаназа архули биалли, алзес гIягIнисив?
– Дигесилизи халбируси саби мякьлабад бусурман адамла жаназа архули биалли, илис хIурматбирули алзес, вебкIибси балугълахIеибси виштIаси виаллира. («Нигьаят аль-МухIтаж» имам аш-Шабрамаллисила субкомментариябачил).
– Асубирару мицIираглис мицIираг бехIсурбирес?
– Ца мицIираглис цархIил мицIираг барсбирес асубируси саби, мисаллис, кьял цархIил кьяйс, унцлис, кIел кигьалис ва цархIилтира. Илкьяйдали бялихъ цархIил мицIираглис барсбаресра асубирар, ил тIулцад бибгIянси биалра. МицIираг, сарира нястази халдирухIели, дирцахъес къадагъадарибти, дехIсурдиресра къадагъадарибти сари. Мисаллис, хялис хя барсбирес, хялис кигьа барсбирес асубируси ахIен. Къадагъабарибси саби мицIираг илгъунала диълис яра цархIил журала диълис бехIсурбирес, ил беркес асубирусилизибад биаллира. (ТухIфат аль-МухIтаж», «Мингьаж ат-ТIалибин»).
– Се бируси, эгер сунела лерил гIямрулизив адам хIерхули кали, вебкIес гьалав ца бикьрила гьалаб шагьадат белчIалли?
– Ца адабчевси адам бикьри виаллира баибси саби вебкIибси адам бусурман виънилизи халварес багьандан. Ил хIясибли, ил бусурман кьяйда вирцили, иличир жаназала дехIибала дарили, бусурмантала хIябрази хIяриирхьуси сай. Илала лебдешличила гъайикIалли, илала наслулизибти бирхути адамти, ца бикьрили марбирниличибли лебдешла букьуртили биэс бирути ахIен. («ХIашия аль-Жамаль»).
– ДекIли зягIипси адамли вебкIес гьалаб пешкешбарибси савгъат гьарли-марсилизи халбирусив?
– Адамла декIси, сагъхIебируси изала лебли биалли (сунезибадра гьаман бубкIути), илини сунела лебдешлизибад 1/3 бутIацун сай пешкешбарес вируси. Савгъат ил 1/3 бутIацад яра гьатIира камси биалли, ил гьарли-марсилизи халбиру. Багьес чебиркур, эгер адамли убкIуси манзил (декIси изала сабабли, вяхъибхIели, хIяйзивад ухънили), васиятличила, савгъатличила, дин ислам кьабулбирниличила яра тавбаличила сегъуна-биалра дугьби дуралли, илди цIакь агартили кавлути сари. («ТухIфат аль-МухIтаж») имам Ширванила субкомментариябачил.