бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Давлачевси ва мискинси мурул

Давлачевси ва мискинси мурул

Давлачевси ва мискинси мурул

Ца пулан хьунул адам давлачевси вачрукьяс шери рякьун. Илала халаси тукен лебри. Тукейзир жура-журала чIянкIи ва палтар-кьяш дирцулри. Амма илала мурул дебали кьиркьирсири. Ца бархIи муруй гIяргIя асили, хурег барахъес тиладибариб. Хьунуй хурег балкьаахъурли, букес хIядурбикIухIели, унзализи кьутIдяхъиб.

 

Вачрукьяни унза абхьибхIели илав мискин адам леври, сайра дебали гушиубли беркеси тиладибируси. «Аллагь чевверхаб хIечивад, агри-гаши хIедиалри ну хIечи дугьахIелзаси…» Вачрукьяни ил вяввариб, ва бурусиличи лехIхIейзурли илала къянкъубала гьалар унза кьяпIдариб. Илала тIамала бакьибси хьунул рикIар:

- Сен хIуни мискинна гьалар унза кьяпIдарири?

- ХIед нуни се барили дигулири? – викIар гIясили мурул.

- Илис камси-биалра гIяргIяла кесек бедес виригу, яра дукала гаши ахъахъес…

- Лебилра дукала?! ХIу абдалриублирив?!

- Илис гIяхIси девалра бурадри…

ГIяхIцад замана арбякьун. Гьачам мурул тукейзи вакIибхIели, илизи цIадикили чебаиб. Селра берцахъес бажардихIейкиб, чIянкIи, палтар, тукенра бархли цIали дигуб. Пашманни хъули чарухъи илини хьунуйзи бетаурсиличила буриб.

- Шишимъайзи маркуд дила мурул, ЧевяхIсила уркIецIиличи вирхен, Аллагьли ﷻ хIед гIяхIдешличил чарбиру…

- Эй, хьунул, лехIризи набчи… гьари рукьен хIела дудешла хъули, ил гIяхIдеш бакIайчи… хIед харжикIес хIейрусра ну!!

Илкьяйдали вачрукья хьунуйзивад декIарикиб.

Амма ЧевяхIси Аллагьли ﷻ илис гIяхIдеш гIеббаахъиб, ва ил цархIиллис шери рякьун. Ил мурул сахаватси, уркIецIичевси, гушти балхуси, сунечи дугьаизурсила мурад бируси сайри.

Ца бархIи мурул-хьунул хурегли букухIели, унзализи кьутIдяхъиб. Хьунул унза абхьес рякьи, чарриубли рикIар:

- Итав гушси мискин тев, ва камси беркеси тиладибирули сай.

- Беда илис ца гIяргIя, нушаб цара биурну… АллагьликIун нушаб гиб, нушачи дугьаизурси гушли чархIейрехIе…

- ХIечивра сахаватси агара! - или хьунуй мура ибси бариб.

ГIяргIяра мискиннис бедили чарриубхIели, илала хIулби нургъбани дицIилри. Муруй хьуна нургъби чедаили, хьарбаиб:

- Се бетаурли, дила ахIерси?

- Ну рисусира пашманти гьанбикуни чедакIили… Ит вакIибси адам, хIуни гIяргIя бедахъес бурибси, дила цаибил мурулли уввухъун..! ГIур илини иличила ва илала кьиркьирдешличила хабар буриб. Илкьяйдали хьунуй гьанбушиб чучи вакIибси мискин вявварили, селра хIебедили дугIаъниличилара.

- Марисуд, дила ахIерси! Ит вакIибси хIела цаибил мурул виалли, итини гьавяхъибси мискин иш ну сайра…

 

Лаюса Юсуфова

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

ГIергъиси манзил декIарбиркниличил дархдасунти дахъал суалти хьардиули сари. Илди баяндарес багьандан иш белкI гьалабирхьулра. ДекIарвикни – хьунуйчилти бархбасуни къябаъни саби дугьбачил, белкIличил ва мез хIедалусилис лишантачил. Ислам динни хъайчикабиъни цахIнаб хIербирнила вягIда кьяйдали...


ХУРЕГ БАЛКЬАРАХЪНИ

Долма (8 порция) ГIягIнидиркур: ТIутIила кIапIри – 300 гр; белкьунси диъ – 1 кг; биринж – 1 стакан; цIуба жерши – 1; итан жерши – 4 цула; бурт – 400 гр; кьар, зе, исиут, дерубти специяби – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: тIутIила кIапIри зукьиси...


Суалти-жавабти

- Хала БархIилара Кьурбан-Байрамлара ургабси манзиллизиб бусурман адамтас мукъри дирес асубирусив? Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарсилизи халбирули саби. - Гьайгьайрагу, асубируси саби. Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарси ибси дугIла пикри саби. ШаригIятли илдигъунти секIайчи...


Бакиличила

Ибн аль-Джаузила уршила урши Абуль Музафарли лукIули сай, Ибн Акильли сунечила буруси: «Гьачам, КягIбалис алав тIаваф барили гIергъи, нуни ванзаличиб жавгьар духрала баки чебаира. Иличиб хIунтIена гьимир лебри бриллигIянтличилси. Нуни ил ахъбуцира ва илала вегI варгес кьасбарира. Камси...


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...