бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Адамтачи дигиличил диэс

Адамтачи дигиличил диэс

Ишгъуна мягIналичилси хIядис лебси саби: «ГIяхIси дев бурни – илра садакьализи халбируси саби».

Дебали дахъал секIал дигахъути сари нуша хьунул адамтазирад. Сецад хIейгеси биаллира, нуша, хьунул адамти, мурул адамтачир имцIали кьясдирути дуилра, цали итилличи гьамадли бугьтан чебуршулра, чичи-биалра гьамадли лягIнатбуршулра…Нушаб чебиркур нуша-ургарти бархбасуни дебадирахъути ва уржахъути гьар секIал мяхIкамдирес, цали итил гIевуцес бурсидиэс чебиркур. ХIебиалли, даширая цалис цали гIяхIсицун бурехIе ва гIяхIсицун бирехIе, гIяхIси девлира адамтиургарти бархбасуначи асарбируси саби.

Хьунул адамли биаб, яра мурул адамли биаб, ца ити вайси гъай буралли, илгъуна баркьуди мурталра балхIебикибсилизи халбируси саби. ЦацахIели адамли бурибси гъайлира имканбикIахъули саби ил адам сегъуна саял багьахъес. Ашкарбирар ил сегъуна бяркъла адам саялра.

Сегъунти дархьти ва духути пикруми сарил: «Сен нушани дахъал дугьби хIедурили далтулрал, илди дурес хIяжатдеш лебхIелира ва секьяйдали дахъал гъай дирулрал нушани лехIкахъили дуэс хIяжатхIелира». Даширая, цалис итилли нушала гIямру жагадирути, кьаркьа гьав ахъбурцути, уркIбази пергер хIялани хьурадирахъути гIяхIдешуни дулгехIену.

«Селичил цугбуцес вирара адамла лезми? Ил сихIрула лигIматуна бицIибси кьанила умхьугъуна саби. Унзаличи мегь чедихьили диалли, хъулиб се бихIулил багьес хIейрар: ил дурхъати маржанта бицIилил яра чисалра хIяжатли ахIенти зибкьна буцилил», – бурусири машрикьла машгьурси поэт Саадини.

ХIушани цали итиллизи дурути гъай ранг-рангла дурхъати къаркъубигъунтили урдулхъаб!

РяхIму-уркIецIи, гъамсиличи диги, адамла хIурматбирни – хIера илди сари адамлизирти черикIла къиликъуни.

Гъамси вебкIили децIлизивси адамличи дякьи, нушани иличил децI бутIахIелли, сунечи дакIубарибси къайгъи багьандан ил нушачи разивирар. Нушани бируси кумек илини кьабулбиру, гьарилли бурибси гIяхIси гъайра илис дармангъунали бетарар. Чумал гIяхIти дев дурес къиянни ахIен кьалли или гьанбиркули саби, амма сецад камли иргъулра илдигъунти дугьбала мягIна нушани ишбархIи!

Гьаннала замана тIинтIбиубси коронавирусла чейхъуси изала лебни багьандан, дякьи децI бутIесалра нушаб имканбикIули ахIен. Телефоннизирад гъайдухъи, пашмандеш багьахъницун саби калунси.

ТIабигIятли халаси пагьму бедибти адамти итира камли къаршибиркули бирар, хаслира рухIла давлачебси дунъяличил декIарбулхъути. Чинаба гьатIи илди? ИлдикIун нуша-ургаб бахъал биэс гIягIнити саби…

Даширая, ЧевяхIси Аллагьлизи ﷻ дулгехIену, илдигъунти пергер къиликъуни нушабра гахъес. Адамдешра, ряхIму-уркIецIира, хIялалдешра, цархIилла децI иргънира. Даширая, селичилра хIерхIеили, цали итиллизир диги камхIедирахъехIену.

Ца гIякьлукарли бурибсири: «ХIу пикриухъен: ца бархIи Кьудратла ВегI Аллагьлизи ﷻ хIела гъамтачи диги имцIадиахъес улген, итил бархIи – диги агарти, илхIели хIуни чебиид сегъуна декIардеш бирарал». Дигила цIедеш – илди рухIла разидеш ва баришдеш сари.

ПАТIИМАТ ВЯХIИДОВА

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Ан-Низамия мадрасалис – 950 дус

ДР -ла тах шагьарлизиб халаси халкьани-ургабси мажлис бетерхур, ан-Низамия мадраса акIахъубхIейчибад 950 дус дикнилис хасбарибси. Ил исламла дунъяла ургарти даршдусмала бегIлара мягIничебтазибад цали бируси багьудила центр саби.   2025 ибил дусла декабрь базличиб МяхIячкъалализиб лебил...


Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив? - Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва...


Суалти-жавабти

- Хьунул адамла держли ужуси мурул виалли ва илис ва иличи башути юлдашунас къуллукъбирули риалли илис бунагь биусив? Ил хьунул адамли хIяж баралли хIяж кьабулбирусив? - Муруйс къуллукъбиралли хьунуйс халаси кири биуси саби. ДекIарси анцIбукь саби мурул держли ужули виалли, илхIели сабур барили,...


ШягIбан базличила баянти

Ил базла хасдешуни: цаибил – ил баз нушала Идбагла ﷺ базлизи халбируси саби; кIиибил - ил базлизив дубурцни гIяхIил чебиули саби;  хIябъибил – ил базлизиб Бараатла дуги леб.   «Аллагьлиﷻ лерил Сунени акIахъубтала кьисматуни ШягIбан базла байхъайзибси дуги...


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...