бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Адамтачи дигиличил диэс

Адамтачи дигиличил диэс

Ишгъуна мягIналичилси хIядис лебси саби: «ГIяхIси дев бурни – илра садакьализи халбируси саби».

Дебали дахъал секIал дигахъути сари нуша хьунул адамтазирад. Сецад хIейгеси биаллира, нуша, хьунул адамти, мурул адамтачир имцIали кьясдирути дуилра, цали итилличи гьамадли бугьтан чебуршулра, чичи-биалра гьамадли лягIнатбуршулра…Нушаб чебиркур нуша-ургарти бархбасуни дебадирахъути ва уржахъути гьар секIал мяхIкамдирес, цали итил гIевуцес бурсидиэс чебиркур. ХIебиалли, даширая цалис цали гIяхIсицун бурехIе ва гIяхIсицун бирехIе, гIяхIси девлира адамтиургарти бархбасуначи асарбируси саби.

Хьунул адамли биаб, яра мурул адамли биаб, ца ити вайси гъай буралли, илгъуна баркьуди мурталра балхIебикибсилизи халбируси саби. ЦацахIели адамли бурибси гъайлира имканбикIахъули саби ил адам сегъуна саял багьахъес. Ашкарбирар ил сегъуна бяркъла адам саялра.

Сегъунти дархьти ва духути пикруми сарил: «Сен нушани дахъал дугьби хIедурили далтулрал, илди дурес хIяжатдеш лебхIелира ва секьяйдали дахъал гъай дирулрал нушани лехIкахъили дуэс хIяжатхIелира». Даширая, цалис итилли нушала гIямру жагадирути, кьаркьа гьав ахъбурцути, уркIбази пергер хIялани хьурадирахъути гIяхIдешуни дулгехIену.

«Селичил цугбуцес вирара адамла лезми? Ил сихIрула лигIматуна бицIибси кьанила умхьугъуна саби. Унзаличи мегь чедихьили диалли, хъулиб се бихIулил багьес хIейрар: ил дурхъати маржанта бицIилил яра чисалра хIяжатли ахIенти зибкьна буцилил», – бурусири машрикьла машгьурси поэт Саадини.

ХIушани цали итиллизи дурути гъай ранг-рангла дурхъати къаркъубигъунтили урдулхъаб!

РяхIму-уркIецIи, гъамсиличи диги, адамла хIурматбирни – хIера илди сари адамлизирти черикIла къиликъуни.

Гъамси вебкIили децIлизивси адамличи дякьи, нушани иличил децI бутIахIелли, сунечи дакIубарибси къайгъи багьандан ил нушачи разивирар. Нушани бируси кумек илини кьабулбиру, гьарилли бурибси гIяхIси гъайра илис дармангъунали бетарар. Чумал гIяхIти дев дурес къиянни ахIен кьалли или гьанбиркули саби, амма сецад камли иргъулра илдигъунти дугьбала мягIна нушани ишбархIи!

Гьаннала замана тIинтIбиубси коронавирусла чейхъуси изала лебни багьандан, дякьи децI бутIесалра нушаб имканбикIули ахIен. Телефоннизирад гъайдухъи, пашмандеш багьахъницун саби калунси.

ТIабигIятли халаси пагьму бедибти адамти итира камли къаршибиркули бирар, хаслира рухIла давлачебси дунъяличил декIарбулхъути. Чинаба гьатIи илди? ИлдикIун нуша-ургаб бахъал биэс гIягIнити саби…

Даширая, ЧевяхIси Аллагьлизи ﷻ дулгехIену, илдигъунти пергер къиликъуни нушабра гахъес. Адамдешра, ряхIму-уркIецIира, хIялалдешра, цархIилла децI иргънира. Даширая, селичилра хIерхIеили, цали итиллизир диги камхIедирахъехIену.

Ца гIякьлукарли бурибсири: «ХIу пикриухъен: ца бархIи Кьудратла ВегI Аллагьлизи ﷻ хIела гъамтачи диги имцIадиахъес улген, итил бархIи – диги агарти, илхIели хIуни чебиид сегъуна декIардеш бирарал». Дигила цIедеш – илди рухIла разидеш ва баришдеш сари.

ПАТIИМАТ ВЯХIИДОВА

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Суалти-жавабти

– Мурул-хьунул декIарбикили гIергъи хьунуйзиб муруйзибад къиян –хIекь чебахъахъес (компенсация) тIалаббарес ихтияр лебсив, эгер мурул цахIнаб хIербирухIели хьуна арцличил хIерирули кали виалли? – Эгер мурул хьуна арцличил хIерирули кали виалли, илини биалли дугьбачил иличи...


Азгъинти дурхIначила

Муртрил сахаватси ва бузери дигуси хъубзара адам хIерирули уили сай. Илала азгъинти ва кьиркьирти дурхIни буили саби. ВебкIес гьалаб хъубзарли дурхIни сунечи жибарили сай ва пулан мерличибси хъуличиб кур буркъадалли, хазна бургидая или бурили сай. Хъубзара вебкIибмад, илала дурхIни ургубализи...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5,6 – ибил номертазиб)   ТIалаб хIясибли декIарбикни Хьунуйзиб ихтияр лебси саби муруйзи магьар кабушахъес тIалаббарес, эгер муруй сунечи шаригIятли хъардарибти таманхIедиралли. ИлхIели илини муруй бедибси магьарла мас чарбарес гIягIниси саби, чула-ургаб гъамдеш бетаурли...


Цахтони

ГIягIнидиркур: (4 порциялис) диъ – 500 гр; бурт (яра мацони) – 300 гр; хиви (грецкий) – 200 гр; кинза – 1 хала; укроп – 5 кьяли; итан жерши – 4 цула; хмели-сунели – 0,5 чяйла кьулса; зе, хIунтIена ва цIудара исиут – бизидеш...


Дурхъати дугьби

ЧевяхIси Кьудратла ВегIли декIарбарибти дурхъати идбагуни адаб хIяяла ва сабурла шайчиб адамтас гIибратли бирутири. Илдазибад гьарилла дугIя лебсири, илала кумекличил Аллагьличи ﷻ дугьабилзутири ва ЧевяхIсини илдас жаваб чарбирусири.   Айюб Идбагла дугIя Айюб Идбагличила нушани газетала...