бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Адамтачи дигиличил диэс

Адамтачи дигиличил диэс

Ишгъуна мягIналичилси хIядис лебси саби: «ГIяхIси дев бурни – илра садакьализи халбируси саби».

Дебали дахъал секIал дигахъути сари нуша хьунул адамтазирад. Сецад хIейгеси биаллира, нуша, хьунул адамти, мурул адамтачир имцIали кьясдирути дуилра, цали итилличи гьамадли бугьтан чебуршулра, чичи-биалра гьамадли лягIнатбуршулра…Нушаб чебиркур нуша-ургарти бархбасуни дебадирахъути ва уржахъути гьар секIал мяхIкамдирес, цали итил гIевуцес бурсидиэс чебиркур. ХIебиалли, даширая цалис цали гIяхIсицун бурехIе ва гIяхIсицун бирехIе, гIяхIси девлира адамтиургарти бархбасуначи асарбируси саби.

Хьунул адамли биаб, яра мурул адамли биаб, ца ити вайси гъай буралли, илгъуна баркьуди мурталра балхIебикибсилизи халбируси саби. ЦацахIели адамли бурибси гъайлира имканбикIахъули саби ил адам сегъуна саял багьахъес. Ашкарбирар ил сегъуна бяркъла адам саялра.

Сегъунти дархьти ва духути пикруми сарил: «Сен нушани дахъал дугьби хIедурили далтулрал, илди дурес хIяжатдеш лебхIелира ва секьяйдали дахъал гъай дирулрал нушани лехIкахъили дуэс хIяжатхIелира». Даширая, цалис итилли нушала гIямру жагадирути, кьаркьа гьав ахъбурцути, уркIбази пергер хIялани хьурадирахъути гIяхIдешуни дулгехIену.

«Селичил цугбуцес вирара адамла лезми? Ил сихIрула лигIматуна бицIибси кьанила умхьугъуна саби. Унзаличи мегь чедихьили диалли, хъулиб се бихIулил багьес хIейрар: ил дурхъати маржанта бицIилил яра чисалра хIяжатли ахIенти зибкьна буцилил», – бурусири машрикьла машгьурси поэт Саадини.

ХIушани цали итиллизи дурути гъай ранг-рангла дурхъати къаркъубигъунтили урдулхъаб!

РяхIму-уркIецIи, гъамсиличи диги, адамла хIурматбирни – хIера илди сари адамлизирти черикIла къиликъуни.

Гъамси вебкIили децIлизивси адамличи дякьи, нушани иличил децI бутIахIелли, сунечи дакIубарибси къайгъи багьандан ил нушачи разивирар. Нушани бируси кумек илини кьабулбиру, гьарилли бурибси гIяхIси гъайра илис дармангъунали бетарар. Чумал гIяхIти дев дурес къиянни ахIен кьалли или гьанбиркули саби, амма сецад камли иргъулра илдигъунти дугьбала мягIна нушани ишбархIи!

Гьаннала замана тIинтIбиубси коронавирусла чейхъуси изала лебни багьандан, дякьи децI бутIесалра нушаб имканбикIули ахIен. Телефоннизирад гъайдухъи, пашмандеш багьахъницун саби калунси.

ТIабигIятли халаси пагьму бедибти адамти итира камли къаршибиркули бирар, хаслира рухIла давлачебси дунъяличил декIарбулхъути. Чинаба гьатIи илди? ИлдикIун нуша-ургаб бахъал биэс гIягIнити саби…

Даширая, ЧевяхIси Аллагьлизи ﷻ дулгехIену, илдигъунти пергер къиликъуни нушабра гахъес. Адамдешра, ряхIму-уркIецIира, хIялалдешра, цархIилла децI иргънира. Даширая, селичилра хIерхIеили, цали итиллизир диги камхIедирахъехIену.

Ца гIякьлукарли бурибсири: «ХIу пикриухъен: ца бархIи Кьудратла ВегI Аллагьлизи ﷻ хIела гъамтачи диги имцIадиахъес улген, итил бархIи – диги агарти, илхIели хIуни чебиид сегъуна декIардеш бирарал». Дигила цIедеш – илди рухIла разидеш ва баришдеш сари.

ПАТIИМАТ ВЯХIИДОВА

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


Салат

ГIягIнидиркур: Шампиньон шайтIа кьапIни – 400 гр; гIяргIяла диъ – 300 гр; хияр – 4; гидгари – 4; гIявадеш, зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ШайтIа кьапIни умударили, авал-шел бутIаличи кьисдарили, духъутIдиайчи дерцIая. Делхьи...


Динна гIилмула кьани гьаргбарибси

Дагъистайзибси ислам динна тарих дебали давлачебси саби. Нушала динна гIялимти гьар-чинабалра машгьурти ва хIурматла адамти саби. Илдани сабри халкьлис бегIлара къиняси замана пачалихъли бархьбатурхIелира уркIбази берцудила иман минабируси. Лавашала районна Кьакьамахьила шира ил шайчиб дебали...


ЧIичIала ва хъулки

Левли уили сай ца чIичIлуми дурцан. Илини чIичIлуми дуцили илдала агъулизирад дармунти дирутас агъу бирцули уили сай. Агъу бакIахъили гIергъи, илди чула мер-мусаличи дурхьули ва цархIилти дурцули. Гьачамра илини чIичIала буцили чIаплизи кабатурли хъули чарулхъухIели, берхIи гIелабикилри. Ил...


Сегъунти дирара бунагьуни

Бунагьуни агарти идбагуницун саби бирути, адамти биалли бунагькарти саби. Адамла гIямрулизир дигу-хIейгули кадиркути дахъал бунагьуни дирули сари, амма Аллагьла ﷻ уркIецIиличи дирхули, илдала черкад тавбара дарили илдачи гIур чархIедулхъес кьасбарес чебиркур.   ХIулбала бунагьуни УрхIла...


Ванза нушала хъали саби

«Умудеш - Аллагьличи вирхнила байхъала саби», - дурхъаси хIядис Акьути бурхIназир шагьар батурли шилизи рашес дигахъулра, имцIаливан жагати хIебла бурхIназир. Бамсриахъили Уркарахъирад чаррирухIели гьунила дублар мер-мерличир лайкадакIили дицIибти гавлагуни чедиулри. Илди цара кIелра...