бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Адамтачи дигиличил диэс

Адамтачи дигиличил диэс

Ишгъуна мягIналичилси хIядис лебси саби: «ГIяхIси дев бурни – илра садакьализи халбируси саби».

Дебали дахъал секIал дигахъути сари нуша хьунул адамтазирад. Сецад хIейгеси биаллира, нуша, хьунул адамти, мурул адамтачир имцIали кьясдирути дуилра, цали итилличи гьамадли бугьтан чебуршулра, чичи-биалра гьамадли лягIнатбуршулра…Нушаб чебиркур нуша-ургарти бархбасуни дебадирахъути ва уржахъути гьар секIал мяхIкамдирес, цали итил гIевуцес бурсидиэс чебиркур. ХIебиалли, даширая цалис цали гIяхIсицун бурехIе ва гIяхIсицун бирехIе, гIяхIси девлира адамтиургарти бархбасуначи асарбируси саби.

Хьунул адамли биаб, яра мурул адамли биаб, ца ити вайси гъай буралли, илгъуна баркьуди мурталра балхIебикибсилизи халбируси саби. ЦацахIели адамли бурибси гъайлира имканбикIахъули саби ил адам сегъуна саял багьахъес. Ашкарбирар ил сегъуна бяркъла адам саялра.

Сегъунти дархьти ва духути пикруми сарил: «Сен нушани дахъал дугьби хIедурили далтулрал, илди дурес хIяжатдеш лебхIелира ва секьяйдали дахъал гъай дирулрал нушани лехIкахъили дуэс хIяжатхIелира». Даширая, цалис итилли нушала гIямру жагадирути, кьаркьа гьав ахъбурцути, уркIбази пергер хIялани хьурадирахъути гIяхIдешуни дулгехIену.

«Селичил цугбуцес вирара адамла лезми? Ил сихIрула лигIматуна бицIибси кьанила умхьугъуна саби. Унзаличи мегь чедихьили диалли, хъулиб се бихIулил багьес хIейрар: ил дурхъати маржанта бицIилил яра чисалра хIяжатли ахIенти зибкьна буцилил», – бурусири машрикьла машгьурси поэт Саадини.

ХIушани цали итиллизи дурути гъай ранг-рангла дурхъати къаркъубигъунтили урдулхъаб!

РяхIму-уркIецIи, гъамсиличи диги, адамла хIурматбирни – хIера илди сари адамлизирти черикIла къиликъуни.

Гъамси вебкIили децIлизивси адамличи дякьи, нушани иличил децI бутIахIелли, сунечи дакIубарибси къайгъи багьандан ил нушачи разивирар. Нушани бируси кумек илини кьабулбиру, гьарилли бурибси гIяхIси гъайра илис дармангъунали бетарар. Чумал гIяхIти дев дурес къиянни ахIен кьалли или гьанбиркули саби, амма сецад камли иргъулра илдигъунти дугьбала мягIна нушани ишбархIи!

Гьаннала замана тIинтIбиубси коронавирусла чейхъуси изала лебни багьандан, дякьи децI бутIесалра нушаб имканбикIули ахIен. Телефоннизирад гъайдухъи, пашмандеш багьахъницун саби калунси.

ТIабигIятли халаси пагьму бедибти адамти итира камли къаршибиркули бирар, хаслира рухIла давлачебси дунъяличил декIарбулхъути. Чинаба гьатIи илди? ИлдикIун нуша-ургаб бахъал биэс гIягIнити саби…

Даширая, ЧевяхIси Аллагьлизи ﷻ дулгехIену, илдигъунти пергер къиликъуни нушабра гахъес. Адамдешра, ряхIму-уркIецIира, хIялалдешра, цархIилла децI иргънира. Даширая, селичилра хIерхIеили, цали итиллизир диги камхIедирахъехIену.

Ца гIякьлукарли бурибсири: «ХIу пикриухъен: ца бархIи Кьудратла ВегI Аллагьлизи ﷻ хIела гъамтачи диги имцIадиахъес улген, итил бархIи – диги агарти, илхIели хIуни чебиид сегъуна декIардеш бирарал». Дигила цIедеш – илди рухIла разидеш ва баришдеш сари.

ПАТIИМАТ ВЯХIИДОВА

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...


Хьуна гьаларти мура чеблуми

Гьарил адамли сунела хьунуйчилти бархбасуни сунес дигуси тяхIярли кадилзахъа. ШаригIят хIясибли хIерхIейрусини биалли - сунела нафс хIясибли. ЦацабехIтани пахрубирули бирар хьунул урухрарили илизи се-дигара буйрухъбарес бирниличи, ва ил чула цIакьлизи халбирули саби. ЦархIилтани биалли, хьунул...


Алжанализив жагьилтас бекIдеш диран

Абу Суфьян ибн аль-ХIарис нушала Идбагла ﷺ узикьар ва зилан сайри, илди ца манзил акIубтири ва ца хъалибарглизиб халабаибтири. Илала дурабадра Абу Суфьян Идбагла ﷺ ниъла узи сайри, сенахIенну илди Саад кьамлизирадси ХIяшима хьунул адамли ниъли бахунтири. Абу Суфьян илкьяйдали Аллагьла Расулла ﷺ...


Дагъистайзиб сагаси хъали баргибти

Палестинализир кадикибти анцIбукьунала манзил 2023 ибил дуслизиб Гъазализибад гечбарибти 200-личибра имцIали адам Дагъистайзи бакIибтири. Илдазибад байхъала биштIати саби.   Илди МяхIячкълала мякьлабси санаторийлизиб мерлабариб, палтар-кьяшличил, хурегличил, техникаличил ва телефонтачил...


Пачас савгъатуни

Гьалабла замана левли уили сай ца пача. Илала биштIати аги, ил багьандан илини кьасбариб ятим урши варгили кIялгIялизив халаваахъес ва сунела мас-мулкла ва лебдешла букьур ветаахъес. Илини аргъиб ца биштIаси шагьарлизиб шел ятим урши хIербирули биъниличила ва илдазивад чи-биалра сунела букьур варес...