бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Алжанала даража

Алжанала даража

Алжанала даража

Нушани гьаман бикьехIе Алжунтазирти декIардекIарти даражабачила, ва дахъал декIар-декIарти лигIматуначила. Марлира, илди лерти сари, дунъяла къакъличиб лебси лебил лигIмат, вецIал бутIала ца бутIа саби, гIурилти урчIемалра Аллагьли ﷻ ахиратлизиб, Сай марварибти, Сунес мутIигIбакIибти лугърас пешкешдарес датурти сари.

Гьанна пикридухъахIелли, лебил адамтасра цагъунти лигIматунира цагъунти даражабира дедлугутив, ахIи илди декIар-декIартив? Алжунтала 8 даража лерти сари, гIяхIси гIямал барес вирути биркIантицад, гьарил даражаличирти лигIматуни итил даражаличир лерти ахIен. Гьариллис цагъунти даражабира, лигIматунира дедлугни гIядлула дазурбазиб кавлуси секIал ахIен, сенахIенну дунъяличибти адамтани декIар-декIарти гIямалти дирути сари, цабехIтани дахъал диру, итдилтани камли диру ва илкьяйда, илдас лебтасалра ца даража бедлугни бархьси ахIен. Ил багьандан Алжунтала даражабачибра чула гIямал хIясибли халкь бирар.

Бурули саби, удибси даражаличибти халкь чедибси даражала халкьла хъулрачи нуша зубрачи хIердикIуливан хIербикIар или. ХIебиалли, бегIлара ахъси даражаличибти чихъали саби, чис биркули бегIлара ахъси даража? Алжунтала бегIлара ахъси даража «Фирдавс» - саби, ил даражаличиб идбагуни бирути саби, илдачил барх гIилмула гIялимти бирар ибси пикри леб. ХIебиалли, идбагунас гIергъи бегIлара ахъси даража гIялимтазиб бирули саби. ГIялимтира бахъал лебти саби, халкьла ургаб гIядатли бетаурливан гьарил гIяраб мезли учIули, дугьбала мягIна баянбарес балалли, ит гIялимлизи халвиру, жагаси вягIза-насихIят бирусира гIялимлизи халвиру. Лебилра илди гIялимти илцад ахъти даражабачиб бирутира?

Мисаллис, кайсехIе милица, илди адамтала ряхIятдешлис, адамтала гIямрулис, арадешлис, маслис урехи лебхIели илди кумекчиби саби, къияйзи бикибтас кумекчиби саби, их сипат милицабас лайикьбарибси сипат саби, амма ишбархIилизиб илди лебил лайикьбирулив ил сипатлис? Илдазиб байхъалара агара илди сипатуначи лайикьбиркути, бахъалгъунтани къияйзи, хатIализи бикибти бируцад гьатIира язихъбирули бирар. ХIебиалли, милица ибси гъайли гIяхIси адамла мягIна иргъахъу, амма илди ил мягIналис лайикьбирули хIебиалли, илди гIяхIтив? АхIен. Илкьяйдали гIялимтира, Алжанала ахъти даражаби гьарли-марти, чула гIилмуличибли гIямал бирути гIялимтас сари, гIялимти сарра бикIули чула гIилму чула иштяхIунас, чула хьуланас пайдалабирути адамти гIялимти ахIен.

Илдачилара Идбагла ﷺ хIядислизиб бурули саби. ГIилмули учIуси адам виаб, гIилму белчIунси виаб, ит гIилмуличибси кьас сунела дунъяла шали къулайбарес, мас-давла бучес, халкьла ургав кьиматлавиэс биалли, ит вайти гIялимтазивадси сай, сунела гIилмула сунес пайда хIебирар, сунечи къаршили бирар. Идбагра ﷺ викIули сай: «Марлира Кьиямала бархIи бегIлара халаси гIязаблизиб бирути халкь – гIялимти саби, чула гIилмуличибли Аллагьли ﷻ чус пайда хIебедибти». ГIурра Идбаг ﷺ викIули сай: «Адам гIялимли хIейрар сунела гIилмуличибли гIямал биран виайчи» гIямрулизиб дурабуркIули. Вайти гIялимтала хIекьлизир, чула гIилмулизибад Ахиратлис пайда кахIесибти гIялимтачила гIурра хIядисуни лер.

Илдазирадли: «ГIилму кIел лерти сари: ца гIилму лезмиличиб бирар, кIиэсил гIилму уркIилаб бирар, илра саби пайдачебси гIилму». «Ахир заманализиб багьудиагарти адамтира бирар, бунагькарти гIялимтира бирар». «ГIилму мабучIадая гIялимтиургар багьаладиэс, гIилму агартачир бекIдеш дуцес, халкьла уркIби хIушачи шурдарес. Чили ил бараллира, ит цIализив вирар». «Аллагьли ﷻ сунес бедибси гIилму чили дигIянбараллира, Аллагьли ﷻ итала хъябличи цIала хъябдурц биршу». Идбагли ﷺ сунела асхIябтази, халкь чеббулкIахъути кьадни даджалличил цугбуцили, илдани халкьлис бируси заралличила баянбарибсири.

«Сунезиб гIилму имцIабикIули амма вархьаънилизив (гIилмулис лайикьси гIямал) имцIахIейкIуси, Аллагьла ﷻ мякьла гъамхIейрар гIеркъавиркалли ахIенси». Илдигъуна хIядисуни гIурра дахъал лер, камти ахIен Идбагла ﷺ асхIябтани дурибтира. ГIумар асхIяб викIули сай: «Иш умматлис ну вегIлара дебали урухкIуси гIялим-мунафикьлизивад сайра». ГIумар асхIяблизи хьарбаиб гIялим мунафикьли виэс секьяйда вируси или, ГIумар асхIябли илдази буриб: «Лезмиличив гIялим сайси, уркIилавра, гIямайзивра джагьилли (гIилму, багьуди агарси) виубси».

Абу Гьурайрази хьарбаиб вегIлара дебали пашманируси чи сая или, ил викIар: «Заманалис лерти дунъяла гIямрулизив биалли, вегIлара дебали пашманвируси сай сунези баркалла хIейрусилис гIяхIдеш бируси. Амма убкIухIели биалли, гIилмуличибли гIямал хIебируси сай». Ибну Мубараклира буриб: «Адам гIялимли вирар гIилмули учIули левалли, сунесра гьанбикалли сунени секIал багьурра или, ит джагьил ветарар (гIилму, багьуди агарси)». Марлира бахъал адамтас гьанбиркур гьарил жагати гъайли гъайикIуси гIялим сай или, гьарил гIяраб мезли гъайикIес балуси, гIяраб мезли учIес, лукIес балуси гIялим сай бикIни ил халаси хатIа саби.

ГIялим вирар Аллагьли ﷻ сунес бедибси гIилмуличибли гIямал бируси адам, ит гIилму камси биаллира. Ца секIал багьурли, итичибли гIямал барибси гIялим вирар, амма азирти жузи дяркъурли идачибли гIямал хIебирули гIергъи, ит гIялим ахIен, ит мисаллис, сунечи жузала мах чебихьибси эмхIелагъуна саби, илди жузи ита-иша дихнила дурабад сунезибад пайда лебси ахIен. Ил багьанданра, нушаб – гIилму агарти адамтас гIялимтас гIеларад дашес хIяжатси саби, нуша дашуси гIялимра вархьси уцес, сунела гIилмуличи лайикьси гIямал-тIабигIятла вегI варгес хIяжатбиркур. Гьариллис гIелавад вашес асухIебирар, илини нуша ахирра цIала гьала кили дархьдалтутира, нушаб гьанбиркуливан нушачибад жавабра бедес хIейрар, нушала гIямалти чесес хIейрар, сунечибад жаваб бедес хIейруси адамли.

МУХIЯММАДХIЯЖИ МЯХIЯММАДОВ

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Табализиб пирог

ГIягIнидиркур: Белкьунси диъ – 500 гр; картошка – 3 – 4; жерши – 2 бекI; набадари – 2; ниъ – ¼ стакан; кIема – 70 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; диъ белхьунти нергъ – ½ стакан; зе, исиут – бизидеш...


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...