бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Пачала кольчуга

Пачала кольчуга

Пачала кольчуга

Ца заманализиб ГIяли асхIябла, сай дергълизи аркьухIели челгьуси кольчуга - мегьла хIева беткахъиб, илра сунес дебали ахIерсири. Халаси замана хIедикили, ил мегьла хIева Хуфала базарличиб, ца капур вачрукьяла някъбазиб дакIубиуб.

Ил чебаибхIели, ГIяли асхIябли ил багьур ва вачрукьязи викIар: «Иш мегьла хIева дила саби, ишра дила валриличибад их заманализиб, ва их мерличиб кабикибси саби». Вачрукья жалухъун. «ХIела биэс бирусив, иш дила биалли, я бусурмантала пача», - или викIар вачрукья. «Иш дила мегьла хIева саби, нуни иш чисалра бицибси ахIенра я чисалра пешкешбарибси ахIенра, хIела бетаэс багьандан», или кайзур бусурмантала вегIбекI. - «Нушала ургабси жал судьяни бекIбараб, илини бараб хIукму», - или кайзур вачрукья. ГIяли асхIябра иличи кьабуликили, илди, хIукму барахъес ШурайхI судьячи бакIиб. ШурайхI ГIяличи дугьавизур: «Я бусурмантала пача, хIуни се бурида?».

ГIяли асхIяб викIар: «Нуни дила мегьла хIева иш адамлизиб баргира, марлира ил бетахъибсири. Ил дила валриличибад пулан мерличиб, пулан заманализиб убяхIбикиб». ИлхIели ШурайхIли вачрукьязира сунела шайзибад пикри бурахъес дугьавизур. Вачрукья викIар: «Иш мегьла хIева дила саби, ишала вегIра ну сайра. Амма ну, бусурмантала пачали къяна бурули сай илира викIули ахIенра». ШурайхI бусурмантала вегIбекIличи шурухъи викIар: «Я бусумантала пача, дила сегъуналра васвасъала агара хIуни бархьдеш бурнилизиб, амма сеналра, хIела шайзибадли, хIуни бурусила бархьдеш кабилзахъути кIел бикьри (свидетель) биэс хIяжатбиркур». ГIяли асхIяб викIар, сунела лагълира, сунела дурхIя ХIусеннира сунела гъайлис бикьридеш диру или.

ШурайхIли илизи иб: «Я бусурмантала пача, дурхIяла дудешлис бикьридеш кьабулдирути ахIен». ГIяли асхIяб тамашавиубли викIар: «Аллагьла Расулли r, сай Алжунтазив вирни багьахъурси адамла бикьридеш кьабулдирути ахIену?». ШурайхI илизи викIар: «Я бусурмантала пача, хIуни буруси марси саби, амма дурхIяли дудешла шали гIеббуцили бикьридеш дарес хIейрар». Ил анцIбукьличи хIяйранвиубси вачрукья викIар: «Нуни тамашала анцIбукь чебиулра, лебил бусурмантала пача набчил жаллизи кайзурли сай, нушала жал бекIбаресра илини судьяличи левкулра. Бусурмантала судьянира, бусурмантала пачалара дилара ургабси жаллизиб дила шали гIеббурцули саби.

Марлира, нуни бикьридеш дирулра, сунес лагъдеш дарес лайкьси ца Аллагь ﷻ ахIенси чилра агнилис, МухIяммадра ﷺ Аллагьла ﷻ расул сайнилис. Бусурмантала пача, иш мегьла хIевара хIела саби, хIуни бурибси мерлаб, хIуни бурибси заманаличиб иш мегьла хIева хIела валриличибад кабикиб. Нура, хIушаб гIелавад вашули леври, иш гьунчибад касибсири. Набра гьанна гьатIи дила ахIенси секIал гIягIнили ахIен, ишра арбуха». ГIяли асхIябли ит кольчуга сагали бусурманвиубси вачрукьяс пешкешбариб, илала дурабад сай мурдали вашуси урчира бедиб.

ГI.РАБАДАНОВ

2026-04-01 (Шавваль 1447 д.) №4.


Сулайбан Идбаг

Сулайбан сунела дудеш Давуд Идбаг кьяйдали Аллагьла ﷻ жура-журала нигIматуначи лайикьикибсири. Давуд Идбагла 19 урши лебтири. Сулайбайс дудешла пачалихъ ва идбагдеш букьурли даибтири. Илала Аллагьли ﷻ дедибти мугIжизатуни лертири: ил арцантачил гъайикIусири, жиндрази сунела пачалихъ тIашбалтнилизиб...


Редакциялизи суал

Чи сая Дажжал, иличила бурили дигахъира?   МухIяммад Идбагли ﷺ цархIилти умматуначи бархьибти идбагунани кьяйда лягIнатбушибси Дажжаллизибад сахъдеш барахъес бурибсири. Илини буриб: «Илала куц жяргаси ва цIахси саби. Сунела куц-кабизличил ил шайтIайчи мешуси сай, ва ил-алавтира илала...


Буралаби

  Гьарил гъайлис сунела мер. ГIяхIси гъай мурталра кумекли бирар. ГIяхIси гъайли шанда барура ибхьу. Дахъал гъайли асар камли биру. Камти гъай гIяхIти дирар. МалхIямси гъай муриси бирар. МалхIямси гъайли шурмира гъятIиу. ПикрихIевхъи гъай мабурид. ВерхIна пкрибарили гьачам...


Идбагли ﷺ дурибти ахират гъамбикIнила лишанти

Ахират гъамбикIниличила бурути дахъал лишанти лерти сари халатира диштIатира. Халати лишанти гьачамлис дагьардулхъес дехIдихьили ахIен. Амма иличила бурути диштIати лишанти хIясибдарес вирар.   ДиштIати лишанти: Дагьрила шайчирти цIябдеш имцIадикIули сари, багьудлуми (динна шайчирти)...


Тулкни

Бисмиллагьи РяхIманир РяхIим АлхIямдулиЛлагь шукру, багьахъурил дин «Ислам»   Деза Аллагьлис биаб дин «Ислам» багьахъурси, Сай хIекьли марварили, иманра бухахъибси, Кьалубалализирад бусурманти дарибси. АлхIямдулиЛлагь шукру багьахъурси дин...