бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Пачала кольчуга

Пачала кольчуга

Пачала кольчуга

Ца заманализиб ГIяли асхIябла, сай дергълизи аркьухIели челгьуси кольчуга - мегьла хIева беткахъиб, илра сунес дебали ахIерсири. Халаси замана хIедикили, ил мегьла хIева Хуфала базарличиб, ца капур вачрукьяла някъбазиб дакIубиуб.

Ил чебаибхIели, ГIяли асхIябли ил багьур ва вачрукьязи викIар: «Иш мегьла хIева дила саби, ишра дила валриличибад их заманализиб, ва их мерличиб кабикибси саби». Вачрукья жалухъун. «ХIела биэс бирусив, иш дила биалли, я бусурмантала пача», - или викIар вачрукья. «Иш дила мегьла хIева саби, нуни иш чисалра бицибси ахIенра я чисалра пешкешбарибси ахIенра, хIела бетаэс багьандан», или кайзур бусурмантала вегIбекI. - «Нушала ургабси жал судьяни бекIбараб, илини бараб хIукму», - или кайзур вачрукья. ГIяли асхIябра иличи кьабуликили, илди, хIукму барахъес ШурайхI судьячи бакIиб. ШурайхI ГIяличи дугьавизур: «Я бусурмантала пача, хIуни се бурида?».

ГIяли асхIяб викIар: «Нуни дила мегьла хIева иш адамлизиб баргира, марлира ил бетахъибсири. Ил дила валриличибад пулан мерличиб, пулан заманализиб убяхIбикиб». ИлхIели ШурайхIли вачрукьязира сунела шайзибад пикри бурахъес дугьавизур. Вачрукья викIар: «Иш мегьла хIева дила саби, ишала вегIра ну сайра. Амма ну, бусурмантала пачали къяна бурули сай илира викIули ахIенра». ШурайхI бусурмантала вегIбекIличи шурухъи викIар: «Я бусумантала пача, дила сегъуналра васвасъала агара хIуни бархьдеш бурнилизиб, амма сеналра, хIела шайзибадли, хIуни бурусила бархьдеш кабилзахъути кIел бикьри (свидетель) биэс хIяжатбиркур». ГIяли асхIяб викIар, сунела лагълира, сунела дурхIя ХIусеннира сунела гъайлис бикьридеш диру или.

ШурайхIли илизи иб: «Я бусурмантала пача, дурхIяла дудешлис бикьридеш кьабулдирути ахIен». ГIяли асхIяб тамашавиубли викIар: «Аллагьла Расулли r, сай Алжунтазив вирни багьахъурси адамла бикьридеш кьабулдирути ахIену?». ШурайхI илизи викIар: «Я бусурмантала пача, хIуни буруси марси саби, амма дурхIяли дудешла шали гIеббуцили бикьридеш дарес хIейрар». Ил анцIбукьличи хIяйранвиубси вачрукья викIар: «Нуни тамашала анцIбукь чебиулра, лебил бусурмантала пача набчил жаллизи кайзурли сай, нушала жал бекIбаресра илини судьяличи левкулра. Бусурмантала судьянира, бусурмантала пачалара дилара ургабси жаллизиб дила шали гIеббурцули саби.

Марлира, нуни бикьридеш дирулра, сунес лагъдеш дарес лайкьси ца Аллагь ﷻ ахIенси чилра агнилис, МухIяммадра ﷺ Аллагьла ﷻ расул сайнилис. Бусурмантала пача, иш мегьла хIевара хIела саби, хIуни бурибси мерлаб, хIуни бурибси заманаличиб иш мегьла хIева хIела валриличибад кабикиб. Нура, хIушаб гIелавад вашули леври, иш гьунчибад касибсири. Набра гьанна гьатIи дила ахIенси секIал гIягIнили ахIен, ишра арбуха». ГIяли асхIябли ит кольчуга сагали бусурманвиубси вачрукьяс пешкешбариб, илала дурабад сай мурдали вашуси урчира бедиб.

ГI.РАБАДАНОВ

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


Мура гьаларти хьуна чеблуми

Хьунуй мура гьалар халати жавабкардеш дихути сари ва иличир дахъал чеблуми лерти сари:   Хьунул хъали-цIализир муруйс тамай мутIигIли рирес чебиркур. Илис мурул вигахъес чебиркур ва иличил мурталра малхIямли рирес гIягIнибиркур, ил кьабулли калахъес риубси бирес илала чебла саби. Эгер илини...


Сегъунти дирара бунагьуни

Бунагьуни агарти идбагуницун саби бирути, адамти биалли бунагькарти саби. Адамла гIямрулизир дигу-хIейгули кадиркути дахъал бунагьуни дирули сари, амма Аллагьла ﷻ уркIецIиличи дирхули, илдала черкад тавбара дарили илдачи гIур чархIедулхъес кьасбарес чебиркур.   ХIулбала бунагьуни УрхIла...


Хъалибарглис мягIничерти…

> Хъалибарг – дунъяличиб бегIлара жявхIелла социальный бяхIчибизла институназибад ца саби. Илкьяйдали хъалибарг сабира биштIаси пачалихъличи мешубиркуси жамигIятла белхъхIебелхъуси бутIара саби.   ГIямрула илди хIекьдешуначила нушазивад гьарилли балуси саби. ГIядатлибиубливан,...


ГIемчбушибхIели се ирес гIягIнисил

ГIемчикIни – адамла саби-сабил бетаруси саби, илхIели гьигьикIути диркIанти умудирути сари. Ил багьандан Аллагьлис ﷻ деза багьахъес гIягIниси саби: «АльхIамдулиЛляхI» или.   ГIемчибхIели мухIли някъли яра явлухъли кIапIбарес чебиркур, хабарагарли алавчартачи кIантIури...


Давла бурчан

Дубурла гьарахъси шилизи башуси дахъал кьячIикIуначилси гьунчиб дугила кьанси замана машина бикуси Мухтар ускаири, ва сунела бархкьябачил бехIемцIлизи викилри. Кункси машиналичибти шел адамлизибадли хIябал алхири, кIел декIли дяхъурбази бикили, аргъала деткахъилри.   ШаладиркухIели вачарличи...