бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ЖумягIла дехIибайчила

ЖумягIла дехIибайчила

Чичи хъарти жумягIла дехIибала?

Дурхъаси Кьуръайзиб жумягI бархIила дехIибала фарзла диъни балахъули саби, ил марбирули саби Сунналира, хIядисунанира, ислам динна гIялимтала цаси пикрилира. ЖумягI бархIила дехIибала гьарил балугълавиубси бусурман мурул адамличи хъарти сари. Илди хъарти ахIен виштIасиличи, балугълахIеибсиличи, лагъличи, хьунул адамличи. Илкьяйдали гьункьяличи, хIялалси сапарличив кали виалли. ИлхIелира, виубцад мижитла вакIес къайгъибарес чебиркур.

 

Ислам диннизиб сен къадагъабарибси жумягI бархIи сапарличи дураулхъахъес?

Исламлизиб жумягI бархIила сапар къадагъабарибси саби, гьунчив кали жумягIла дехIибала урхIедатахъес багьандан ибси мягIналичил. СенкIун, гьунчив калунси адамли дехIибала уркалахъес асубирар. Амма сапарличи дураулхъуси адамла бирхауди биалли, ил жумягIла дехIибала дируси мерла кьанхIейубли, заманаличив ветиъниличи, сапарлизиб селра къадагъаласи лебси ахIен. («ФатхIул ГIяллам»).

 

- ЖумягI бархIила суннатла кьаркьа умудеш барни (вазни) муртличи бикайчи халбируси? Ил убкали биалли секьяйда чебихъуси?

- ЖумягI бархIила суннатла умудеш барни бехIбирхьуси саби савлила дехIиба замана бехIбихьибхIейчибад ва таманбируси саби имамли жумягIла дехIибала тамандарили «Ас-Саляму гIялайкум ва рахIматуллагь» ибхIейс. ГIяхIсилизи халбируси саби жумягIла дехIибайчи укьес гьалав вазни, умудеш калахъес багьандан.

 Ил кьаркьа умудеш барни чебихъниличила гъайикIалли, ил суннатси баркьудилизи халбируси саби цархIил журала умудеш барни кьяйдали. Ил бирни иргъахъули саби, адамли ил мягIничебси биъни багьурли бархьхIебалтахъес багьандан, сенкIун ил марбареси сабаб хIебиалли, бархьхIебалтни гIяхIси саби.

 Иличи че ишгъуна мягIнала хIядисра лебси саби: «ЖумягI бархIи чебяхIбирули, чили кьаркьала бирцалра, дазал даралра, умути палтар чегьурли мижитлизи укьялра, имамличи гъамли кайалра, илала гьарил ганзлис ил ца дус дубуцибхIелигъуна савгъат бирар». («ТухIфат аль-МухIтаж»).

ЖумягI бархIила адабуни

– Лебил кьаркьа умудеш барни (вазни);

– Гъез, никуби кьицIдарни;

– Умути палтар чегьни;

– Миск пайдалабарни;

– Жявли мижитлизи ваъни;

– Имамла мякьлаб (мимбарла) мер буцни;

– ЦархIилтас диргалахIевхъни;

– ХутIбала замана гъайхIейкIни;

– ЖумягIла дехIибайс гIергъи 4 ракагIятла ратибатуни дарни;

– Сура «Кагьф» белчIни (гIергъиси жумягI сабаайчи нурли шалавирар);

– Салаватуни душни (Идбагличи ﷺ диути сари);

– Балга-дугIя дарни (жумягI бархIилизиб манзил лебси саби дугIя кьабулбируси).

 

(ахир бирар)

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


Табализиб пирог

ГIягIнидиркур: Белкьунси диъ – 500 гр; картошка – 3 – 4; жерши – 2 бекI; набадари – 2; ниъ – ¼ стакан; кIема – 70 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; диъ белхьунти нергъ – ½ стакан; зе, исиут – бизидеш...


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


Ан-Низамия мадрасалис – 950 дус

ДР -ла тах шагьарлизиб халаси халкьани-ургабси мажлис бетерхур, ан-Низамия мадраса акIахъубхIейчибад 950 дус дикнилис хасбарибси. Ил исламла дунъяла ургарти даршдусмала бегIлара мягIничебтазибад цали бируси багьудила центр саби.   2025 ибил дусла декабрь базличиб МяхIячкъалализиб лебил...