бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

«Арати цулби – лебил кьаркьа арадеш…»

«Арати цулби – лебил кьаркьа арадеш…»

ГIергъиси манзил адамтани кьаркьа арадешличи халаси пикри бяхIчииули саби. Ил бархьсира саби, сенкIун арадеш нукьсанбикили гIергъи ил сагъбаресичиб, лебси мяхIкамбарни гьалаб саби.

 

ИшбархIи гъай биалли, цулбачила сари. Ил шайчиб дила ихтилат бетаур МяхIячкъалала стоматологияла «Астра-дент» клиникала цулбала тухтур-имплантолог, хъяйхъяйла-дяхIла шайчивси (челюстно-лицевой) хирург Ибрагьимов Закарья Ибрагьимовичличил. Ил акIубси сай Ахъушала районна Усишала шилизив. 2001-ибил дуслизиб Дагъистанна медицинала университет таманбариб. СанигIят хIясибли хъяйхъяйла-дяхIла шайчивси хирург, имплантолог, чебяхIси категорияла тухтур, гIилмуртала кандидат сай. Бузерила стаж 22 дус. БусягIятла замана МяхIячкъалала «Астра – Дент» клиникализив узули сай.

 

- Закарья Ибрагьимович, хIела белчIудила гIергъити дусмачила бурили дигахъира.

- БелчIуди таманбиубли гIергъи, ца дус Казаньнизив калунра. ГIур Москвализив бекIлибиубси гIилмула-хIялумцIнила стоматологияла институтлизив ординатурализи ва аспирантурализи керхурли, тамандарира. Хъяйхъяйла-дяхIла шайчибси хирургияла шайчибси диссертацияла защита барира. Багьла-багьлали Москвализиб зягIипти кьабулбирули узес вехIихьира. Гьанна имцIаливан МяхIячкъалализив узулра.

 

- ХIела бекIлибиубси санигIят хъяйхъяйла-дяхIла шайчивси хирурглав. Имплантологиялизив узес секьяйда вехIихьири?

- БусягIятла замана лебил стоматология дебали барсбиубли, гьалабяхI арбякьи саби техникалашал, гIягIниахълумира сагадиубли сари. Адамтани иргъули саби цулбала арадеш мяхIкамбарес гIягIнили биъни ва гьарил цула арали калахъес къайгъибарес чебси биъни. Цула тамай заябиалли, имплант кабатес вирули сай.

- Сегъуна-биалра имплантат кабатес асухIебирути зягIипти адамти яра изала лебсив?

- Демдрила вайси изала, дагьрилашалти ва цацадехIти лига-кьякьяла излуми ахIенти, цархIилра лерилра тяхIуртазиб асубируси саби имплантат кабатес. Гьалаб чакарла изала лебтас асухIебирусири гьанна биалли, гьала хили илдас гIягIниси журала дармунти дарили кабалтуси саби.

 

- Сагали кабатурси имплантат балхIебиркнила, кьаркьай кьабулхIебирнила анцIбукьуни гьаман дирару?

- ХIейгеси биалра илдигъунтира анцIбукьуни дирар. ЦархIил цула сагъбирухIелира илкьяйдали биэс бируси саби 100-лизибад 1-2 процент сеналра. Сегъуна-биалра сабабличибли имплантат балхIебикалли, ил сагаданра кабатес вируси сай. Или хIебиахъес багьандан тухтурли цулби чекайзурли ахтардидарес чебси саби. Гьайгьайрагу, илра саби тухтурла устадеш, бузерила стаж. ЦацабехIтани къалабали арц дарес багьандан, гIягIниси тяхIярли хIядурдеш хIебарили, хъярхъли кадалтули сари. Гьаман набчи цархIилти клиникабазибад вайтIа имплантат кабатурли, къияндешуни акIубти зягIипти бурхьули бирар, илдасра кумекбирули вирус. СенкIун дила санигIят хIясибли хирург сайхIели.

- ХIушала клиникализиб тIашбатурси бузериличила се бурида?

- Нушала клиникализиб гIягIнити санигIятла тухтуртала кьукья лебси саби: ортопед – коронкаби дируси, ортодонт – цулбала кабиз (прикус) балбиркахъуси, терапевт – цулби сагъдируси, ва хирург – имплантуни кадалтуси. Компьютерный томографличиб бегI гьалаб сурат касили, се журала кумек гIеббаахъес гIягIнилил пикридулхъутира. ГIур гьарил тухтурли сунела мерличиб сунечи хъарси хIянчи бируси саби. Заябиубси цула лебли биалли, балбарили, кьак операцияличи хIядурбируси саби. Ортопедли сегъунти имплантатуни гIягIнилил бурили, илди дирути сари. Гьанна дахъал сагати материалти ва гIягIниахълуми лер мегь агарти, металлокерамикара бархли илцадра бузахъули ахIен. ИмцIаливан титанна имплантатуни дузахъулра.

 

- ХIуни Москвализиб касибси багьуди лутIи-хьулчилизибад пайдалабирули узулри. БегI гьалавси зягIипси гьаниркулив?

- Гьайгьайрагу, нуни 20 дусличибра имцIали бегI гьалаб цаибил имплантат кабатурсири. Ил кабатес гьалаб нуни халаси жавабкардешличил 2 баз някъби бурсидиахъес операцияби дирули калунра. ИтхIели цулби имцIаливан пластинкабачилти кадалтутири, нуни биалли цилиндр журала дираси. Бахъал жагьилти тухтуртира леб ил шайчиб жигарчебли бузути, илдала, бикIуливан «хIулби ухули сари», амма цацабехIтани жавабкардеш хIисаббирули ахIен. Камси хатIа бетаалли, имплантатличила вайси пикри алкIули саби. Ил биалли бионертный секIал саби 50-йчибра имцIали дус гьалаб балуси ва бяркъурси. Ца швед тухтурли операция бирухIели, ил секIал лигаличи цIапIалкни хIисаббарибсири, илхIейчибад бузахъуси саби. Ил балбикалли, адамла иммунитетли ил кьабулбируси саби. Дахъал жураби лер, амма классика медицинала титан саби. ИшбархIила замана лига-кьякья булан титанна диршули сари.

- Нуни балуливан Закарья Ибрагьимович хIела чумал вегIдешла патентуни лерти сари. Илдачила бурили дигахъира.

- Цаибил саби «метод Ибрагимова» бикIуси уличил убил хъяйхъяйла цулби хIейзандирахънила жура (обезболивание). Ил дила преподаватель В. А. Семкинничил акIахъубсири, баркаллаличил гьанушес дигулра, гьанна ил нуша-ургав агара. Иличил барх операция бирухIели, ибес пайдалабируси хасси буребара пикрибарира. ХIябэсилра «метод механотерапии» бикIуси журала разработкара лебси саби. Илала дурабадра гIилмула хIянчурби, статьяби медицинала журналтазир дурадухъун. Халкьани-ургарти конференциябачивра докладуначил гъайухъунра. Москвализибси Россияла медицинала постдипломное багьудила академияла (РМАПО) кафедрализив узули калунра, ила гьалаб лебил улкализибад тухтурти башутири, сертификат касес. Илкьяйдали МяхIячкъалализивра ДГМУ – ла постдипломный багьудила кафедрализивра 5 дусцадхIи дурсри кадирхьаси.

 

- Чум имплантат кадатес асубируси ца адамлис?

- Гьалар хъяйхъяйлар 8 , гIур – 6 кадалтутири чедирра удирра, гьанна биалли сагадешличилси (инновационная) «Ол–ин–фо» кабиз леб. Илала кумекличибли гьанна 4 имплантатличил конструкция барили, чеимцIати лигуби ва пластинкаби хIедаршили гIяхIси даражала цулби дарес вирули сай. Ну ва дила клиника Дагъистаннизир «Ол–ин–фо» кабизла хасти вакилти сарра. ЖявхIейчивад вехIихьили, цаибти имплантуни нуни диршутири, бахъал жагьилти студентунира бурсибарира. Барх бузутани гьаман хьарбиусири, хIуни илди бурсибирули хIед къаршикар (конкурент) алкIан или урехи агарав? Вари, агара, Дагъистаннизиб сецадра бахъал гIяхIти тухтурти-имплантологуни биалра, илцадра гIяхIси саби. Дагъистаннизиб ишбархIила тIалабуначи мешули цулби арадирухIели, наб дебали гIяхIбилзан.

 

- Гьайгьайрагу, цулби сагъдарес биаб, яра сагати даршес биаб харжани дахъал дургар?

- Дила пикрили, адамли се-биалра дурхъаси секIал яра палтар хIесили калес вирар, амма цулби бегI гьалабси яргализир сагъдарес гIягIнити сари. СенкIун, арати цулби – лебил кьаркьа арадеш сабхIели. ЦацабехIти адамти бирар дурхъати машинабачиб башули, гIяхIси алапа кайсути, амма цулбачи гIягIниси журала хIеруди хIебирути. ЧевяхIсиникIун илди хIязлис ахIен акIахъубти, исламлизибра чебаахъили саби ил шайчиб умудеш бирес, ва имплантра асубируси саби. ИшбархIила замана хIейзахъули цулби сагъдарес вируси сай. Дубуртала мераначирра гIяхIти техника ва гIягIниахъала диубли дигахъира нушала халкьлис кумеклис.

Адамтачи дугьаизурли бурес дигахъира, гьарилли сунес дигуси цулбала тухтур чеввикIили, 6 базла ухIнав, 1 дусла ухIнав гьачам-биалра вашес гIягIниси саби, цулбала ва лебил кьаркьа арадеш мяхIкамбарес багьандан. Ца цула заябиаллира лебил кьаркьайчи вайси асар бируси саби. Мякьларти цулби вяшдухъес, хъяйхъяйла лигуби дарсдиэс дирар, духIнарти биркIантачира асарбиру, уркIиличи, бекIличи.

Титан жявлил бяркъурси материал саби. Гьаннала заманала цулби дирнилизир пайдаладирути гIягIниахълумира урехиагарти сари. Биалра, цацахIели цула кабатурхIели, кьаркьайзиб сегъуна-биалра изала дакIубухъалли, иличил бархбалсахъни, ил хатIа саби. СенкIун илини изала алкIахъуси ахIен, ил адамлизиб гьалаб лебси, цула кабатурхIели дакIубулхъуси саби. Кьаклаб агарси цулали бируси вайси асар халаси саби кабатурсили бирусиличиб.

Бахъал дагъистанланти леб республикала дурабра машгьурбиубти спортлизибцун ахIи, амма наб гIилмулизиб гьалабухъунтачила, се-биалра сагаси пикрибарибтачила, мижит тIашбатуртачила бикьес имцIали дигахъис. Нуша-ургаб илдигъунти адамти имцIабикIниличи вирхулра.

 

– Баркалла ихтилатлис.

Наида Гъуруева

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


Ан-Низамия мадрасалис – 950 дус

ДР -ла тах шагьарлизиб халаси халкьани-ургабси мажлис бетерхур, ан-Низамия мадраса акIахъубхIейчибад 950 дус дикнилис хасбарибси. Ил исламла дунъяла ургарти даршдусмала бегIлара мягIничебтазибад цали бируси багьудила центр саби.   2025 ибил дусла декабрь базличиб МяхIячкъалализиб лебил...


Жагьти бургъанти

Аллагьла Расулли ﷺ бегI гьалаб Маккала халкь ислам динничи жибарибхIели ва къанчанас суждабирахъес къадагъабарибхIели, илис илала гъамтира бархли душманти бетаур. Илдани илис ва илала асхIябтас къияндешуни алкIахъес бехIбихьиб.   Идбагдешла 13 – эсил дуслизиб сунела асхIябтачил варх ил...


ТаравихIла дехIибала

ТаравихIла дехIибала дехIдирхьути сари дуббуцарла Рамазан базла цаибил бархIилис гьалабси дуги, тамандиру Хала БархIилис гьалабси дуги (Хала Дугилизир хIедиру ).   ТаравихIуни мижитлизир жамигIятличил дарни къулайси ва дебали дурхъаси саби, амма имкан агара биалли, хъулир даресра асубирар....