Къаркъала уста
Къаркъала уста
Жяв замана хIерирули уили сай къаркъала уста. Ил гьар бархIи дубуртазирад къаркъуби адилтIули узусири.
Гьачамра буцIарси берхIилиув вамсурли, гIяжизиубси ил усаунхIели, муэрли чебаиб:
– АнцIдукьун наб ишдигъунти гIямру! Гьар бархIи къаркъуби дакIахъили илди кьисдирес, инжитиубли хIялагарвиайчи… Агь, икI берхIира, цIа чекьурхIели кьяйда буцIарбикIуси. ХIябра дигахъаси наб илала мерличив виэс! Ну ахъси закличив хIерираси, халаси ахърила вегI виубли, дуцIарти нураначил лебил дунъяличи виаси. Ва, гIяжаибдеш – илала хьул бартаур ва уста берхIиличи шурухъун. Ил дебали разилири сунела хьул бетерхниличи. Разили, сунела нурани гьар мерличи дурхьухIели, илини чебаиб гъагултани илдас гьуни кьяпIбирули.
– Селис гIягIниси наб берхIили виэс, эгер гъагулти дила нуранас гьаладилзули диалли ?! Гъагулти берхIиличир цIакьти диалли, ну гъагул ветарус. Ил гъагул ветаур. Илини арцурли лебил дунъя чедибяхъиб, мер-мераначир заб дариб. Хапли цIакьси дягI чебакIили гъагъул кIунбацIахъиб.
– ДягIли гъагул дугIаэс бирули саби, хIебиалли ил цIакьли саби. Наб дягI ветаэс диги, – пикриухъун ил ва дягI ветаур. Ил лебил дунъяличивад урцулри, цIакьти забличилси дягI бурхьулри, дягI бурямтачи шурбулхъулри. Амма илини чебаиб сунела гьалаб лагбизурси, дебали ахъси ва чIумаси лац. Ил дубура сабри.
– Селис хIяжатли наб дягIли виэс, эгер гIядатла дубурали ну тIашаэс бирули биалли? Ил лебтачибра цIакьли саби! Ва дубураличи шурухъун. ИлхIели илис гьанаур сунези серил кьутIбикIули. Сунечибра чIумаси секIай ил шайзибад кьутIбикIули бялчулри. Ил сайри сунела гIягIниахъалара сайра виштIаси къаркъала уста! ИлхIели ил муэрлизивад чеваргъиб, ва алавчарли хIеризурли разили дукаряхIиб…