бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Къаркъала уста

Къаркъала уста

Къаркъала уста

Жяв замана хIерирули уили сай къаркъала уста. Ил гьар бархIи дубуртазирад къаркъуби адилтIули узусири.

 

Гьачамра буцIарси берхIилиув вамсурли, гIяжизиубси ил усаунхIели, муэрли чебаиб:

– АнцIдукьун наб ишдигъунти гIямру! Гьар бархIи къаркъуби дакIахъили илди кьисдирес, инжитиубли хIялагарвиайчи… Агь, икI берхIира, цIа чекьурхIели кьяйда буцIарбикIуси. ХIябра дигахъаси наб илала мерличив виэс! Ну ахъси закличив хIерираси, халаси ахърила вегI виубли, дуцIарти нураначил лебил дунъяличи виаси. Ва, гIяжаибдеш – илала хьул бартаур ва уста берхIиличи шурухъун. Ил дебали разилири сунела хьул бетерхниличи. Разили, сунела нурани гьар мерличи дурхьухIели, илини чебаиб гъагултани илдас гьуни кьяпIбирули.

– Селис гIягIниси наб берхIили виэс, эгер гъагулти дила нуранас гьаладилзули диалли ?! Гъагулти берхIиличир цIакьти диалли, ну гъагул ветарус. Ил гъагул ветаур. Илини арцурли лебил дунъя чедибяхъиб, мер-мераначир заб дариб. Хапли цIакьси дягI чебакIили гъагъул кIунбацIахъиб.

– ДягIли гъагул дугIаэс бирули саби, хIебиалли ил цIакьли саби. Наб дягI ветаэс диги, – пикриухъун ил ва дягI ветаур. Ил лебил дунъяличивад урцулри, цIакьти забличилси дягI бурхьулри, дягI бурямтачи шурбулхъулри. Амма илини чебаиб сунела гьалаб лагбизурси, дебали ахъси ва чIумаси лац. Ил дубура сабри.

– Селис хIяжатли наб дягIли виэс, эгер гIядатла дубурали ну тIашаэс бирули биалли? Ил лебтачибра цIакьли саби! Ва дубураличи шурухъун. ИлхIели илис гьанаур сунези серил кьутIбикIули. Сунечибра чIумаси секIай ил шайзибад кьутIбикIули бялчулри. Ил сайри сунела гIягIниахъалара сайра виштIаси къаркъала уста! ИлхIели ил муэрлизивад чеваргъиб, ва алавчарли хIеризурли разили дукаряхIиб…

 

ПатIимат МяхIяммадова

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Азгъинти дурхIначила

Муртрил сахаватси ва бузери дигуси хъубзара адам хIерирули уили сай. Илала азгъинти ва кьиркьирти дурхIни буили саби. ВебкIес гьалаб хъубзарли дурхIни сунечи жибарили сай ва пулан мерличибси хъуличиб кур буркъадалли, хазна бургидая или бурили сай. Хъубзара вебкIибмад, илала дурхIни ургубализи...


Суалти-жавабти

– Мурул-хьунул декIарбикили гIергъи хьунуйзиб муруйзибад къиян –хIекь чебахъахъес (компенсация) тIалаббарес ихтияр лебсив, эгер мурул цахIнаб хIербирухIели хьуна арцличил хIерирули кали виалли? – Эгер мурул хьуна арцличил хIерирули кали виалли, илини биалли дугьбачил иличи...


Дурхъати дугьби

ЧевяхIси Кьудратла ВегIли декIарбарибти дурхъати идбагуни адаб хIяяла ва сабурла шайчиб адамтас гIибратли бирутири. Илдазибад гьарилла дугIя лебсири, илала кумекличил Аллагьличи ﷻ дугьабилзутири ва ЧевяхIсини илдас жаваб чарбирусири.   Айюб Идбагла дугIя Айюб Идбагличила нушани газетала...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5,6 – ибил номертазиб)   ТIалаб хIясибли декIарбикни Хьунуйзиб ихтияр лебси саби муруйзи магьар кабушахъес тIалаббарес, эгер муруй сунечи шаригIятли хъардарибти таманхIедиралли. ИлхIели илини муруй бедибси магьарла мас чарбарес гIягIниси саби, чула-ургаб гъамдеш бетаурли...


ГIяли ибн Абу ТIалибла мижит

Нушани гьалабра нушала белкIаназиб жIявхIелла мижитуначила бурибсири. Иш яргализиб гьанбушес дигулра ГIяли ибн Абу ТIалибла мижитличила. Илала сурат кабяхъили саби гьижрала 1271 ибил дуслизиб дураибси Афганиста 1000 афгани къурушлизиб. Илизиб нушани чебиулра халаси мижит, берхIила нуранани...