бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Нуша хIерли ахIенси дяви

Нуша хIерли ахIенси дяви

Нуша хIерли ахIенси дяви

Гьанналис кIел дус бирули саби коронавирусла чейхъуси изала лебил дунъяличиб гIяйбиубли. Ца улкализибад цархIил улкализи гечбикIуси илини, бахъал адамтала жан ардухиб. Амма хабарлизибси аждагьаван ил гIуррара ва гIуррара адамтала хIиличи гъаргъли саби. Нушала улкализибцун ил манзилла бухIнаб 10 027 адам бебкIили саби.

Коммунаркала бекI тухтур Денис Проценкони бурни хIясибли, вакцинабачи бирхауди агарти адамти больницабазирти «хIунтIена зонабазиб» гьар бархIи бебкIала кьялшубазибти адамти секьяйда гьарил гьигь багьандан бургъулил, бакIили, хIербизес бирар. Илини гьанбушиб нуша коронавирусла чейхъуси изайчил дургъули 2 дус дирниличила. Сунени ва сайгъунти бархкьяби-тухтуртани регионтазиб «хIунтIена зонабазиб» гьарил зягIипси верцахъес багьандан халаси хIяракат бирниличила.

ИшбархIила замана цайли цаси тяхIяр, тIинтIбикIуси изайчи къаршиси ва адамтала жан уцахъуси чIянкIли вакцина барахъницун саби. «БусягIятла замана гьарли-марси дяви бетурхули саби, сунезибра гьар бархIи адамти улхути, сабира изайчи хIядурхIебиубти ва вакцинаби хIедарибти. Ил багьандан тухтурти бумсули ахIен гIуррара ва гIуррара тикрарбирес – «Прививка барни – ил саби цайли цаси берцуди» или. «ХIунтIена зонабази» бакIили хIербизалли, адамтани чула пикри барсбиру», - цIакьбарили бурули сай Денис Проценкони. Илгъуна жиличилси кагъар къулбасбарили саби цархIилти больницабала бекI тухтуртани ва отделениебала заведующийтанира бархли.

Тяп ил пикри гIеббурцули сай МяхIячкъалала клиническая больницала бекI тухтур ГIяхIмад ГIялиевлира. Гьалабра чуйнара буриливан, вакциналичи бирххIерути, ва кIинайсра зягIипбикили больницализи бикибтани бурули саби, «даршнали вакцина барахъни гьалабри» или. Коронавирусла чейхъуси изай гьести гIямрула адамтасцун ахIенну урехи алкIахъуси, жагьилтасра биштIатасра бархли урехиласили бетаурли саби. Тухтуртани бурни хIясибли, дагъистанлантани вакцинала мягIничебдешличила тамай аргъили ахIен. Ца тянишличил ихтилатбирули, вакцина чараагарси биъниличила гъай детаур. Нуни «нушала улка гьаларти дусмазибра вакцинаби пикридирнила шайчиб гьаркьятала къяяназиб бирусири, илди хьулчили дуцили сари бусягIятра вакцинаби хIядурдарибти» ибхIели, ил рикIар: «Илдигъунти пикрумала бегIтани сари гьар секIал дирути, хIуни балусив селизирад дарибтил илди вакцинаби!?

Нуни хIебирис ва дила цалра дурхIялис хIебирахъис». «Пачалихъла Думала депутатунани, ил суал арзес багьандан, дарес чараагарти прививкабала календарьлизи хIязлис ахIенгу ил кабиркахъуси»,- ибси пикри бурес абхьибси мухIли, нуни кьяпIбарира. Марлира, нуни хIебалули хьалли, илала хъулиб «лаборатория» лебли биэс ва илини лерилра вакцинаби селизирад дарибтил ахтардидарили рургар… Авал вакцина дуракаили хьалли, цализибалра мицIирси вирус агарли биъни, бахъалгъунти адамтани балули хIебургар. Илди дугIла гъайличи бирхарули, вакцинаби хIедирахънили, лебталалра аги вайтIабиркахъули саби. Больницализибти коронавирусличил бургъути тухтуртас кумекбирули, сай гIяхIъулали узуси студентмедик ХIяжини бурни хIясибли, декIли зягIипбикибтала лугIилизиб вакцинаби хIедарибти сабри.

Илала дудешра зягIипикибсири, илхIели, иличи хIеруди имцIабарес или «хIунтIена зонализи» шурухъунсири. Амма илала хIила гъяж дебали ахъсили уббухъун, дудеш верцахъес хIебиуб, кьадин… ХIяжини ва сайгъунти саби гIяхIъулали бузутанира бурули саби адамти мяхIкамли бирахъес. Вакцина – цаси, бирхаудичебси тяхIяр биъниличила гьеч хъумартес асухIебирар. Ил барахъили, нушаб Роспотребнадзорли гьаладихьибти тIалабуни дузахъули, мяхIкамдеш бирахIелли, аги гIяхIбухъесра асубирар.

НАИДА ГЪУРУЕВА

2026-04-01 (Шавваль 1447 д.) №4.


Гьар адамли сай-вегIси гьуни чеббиркIу

ВецIал дус гьалаб сегъунти-биалра сарихибдешуни диахъес багьандан университетлизиб багьуди касес хIяжатсири. Жагьти халкь университетлизи кабурхес, диплом касес, гIур гIяхIси хIянчи баргили, бузес къайгъилизибри.   Амма гьаннала замана аги-кьяйда дебали дарсдиубли сари. Хасти багьудлуми...


Буралаби

  Гьарил гъайлис сунела мер. ГIяхIси гъай мурталра кумекли бирар. ГIяхIси гъайли шанда барура ибхьу. Дахъал гъайли асар камли биру. Камти гъай гIяхIти дирар. МалхIямси гъай муриси бирар. МалхIямси гъайли шурмира гъятIиу. ПикрихIевхъи гъай мабурид. ВерхIна пкрибарили гьачам...


Компот

Далкьарахъни: ГIинцбала, хъярбала, дерубти курегала ва кякянтала цаца халати кьулса руржути 2 литрцад шиннизи кадихьили 5-10 минут делхьахъеная. Бизидешлис михикI вава ва апельсинна кам имцIабарая. Чакар хIейгутани варъаличил держес вирар.  Беркала ашагьаб!   Лаюса Юсуфова


Редакциялизи суал

Чи сая Дажжал, иличила бурили дигахъира?   МухIяммад Идбагли ﷺ цархIилти умматуначи бархьибти идбагунани кьяйда лягIнатбушибси Дажжаллизибад сахъдеш барахъес бурибсири. Илини буриб: «Илала куц жяргаси ва цIахси саби. Сунела куц-кабизличил ил шайтIайчи мешуси сай, ва ил-алавтира илала...


Тулкни

Бисмиллагьи РяхIманир РяхIим АлхIямдулиЛлагь шукру, багьахъурил дин «Ислам»   Деза Аллагьлис биаб дин «Ислам» багьахъурси, Сай хIекьли марварили, иманра бухахъибси, Кьалубалализирад бусурманти дарибси. АлхIямдулиЛлагь шукру багьахъурси дин...