бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Закат бедлугути адамти

Закат бедлугути адамти

 

СяхI калкьни

 

«Рамазан базлизирти дуббуцари ванзалара заклара ургар дирар, закатуль-фитIр бедайчи. Ил бедили гIергъицун сари илди заклизи ахъдурцути.

 

Закатуль-фитIр бедес сайра, сунела хъалибаргра, сунечи хъартира берк-бержлизиб ва яшавлизиб гIеббуцес ахъри лебси гьарил адамличи чебси саби. Закатуль-фитIр сасес бирар гехIел журала-даражала адамтани, чус лебдешличибад закат сасес асубирути. Закатла садакьа бедили биэс бирар гIергъиси даражала адамтас: къарцинтас, мискинтас, закатлис къуллукъличибти адамтас, сагали бусурман дин кьабулбарибтас, дихьалис акьубатурти лугърас, чеблалиубтас, Аллагьла ﷻ гьунчиб бургъутас ва гьункьябас.

1.Къарциндеш гIердаибси, сунела лебдеш агарси, сунечи лайикьси хIянчи агарси, сунес хIериэс имкан агарси ва сунес кьайгимдеш дирути гIеббуцес ахъри агарси адам сай.

2.Мискин – ил лебдешра сунечи лайикьси хIянчила мерра лерси адам сай, амма илди илис яшав барес даарила кьадар диули ахIен.

  1. Закатла къуллукъчи – ил закат бурчахъес ва буртIахъес сунечи хъарбарибси адам сай.
  2. Сагали бсурман дин кьабулбарибси – или закат бедлугуси саби.
  3. Дихьалис баткаибти лугъри – сунела вегIлис белгиси кьадарлис баткаибти лугъри саби.
  4. Чебла лебси. ХIялалси кьасличил арц сасибси ва чардарес бажардихIейкибси адам сай.
  5. Аллагьла ﷻ гьунчив ургъуси. Илис закат бедлугуси саби дявти детурхуси мерличи ваэс ва илавад гIелавяхI чарухъес баарила кьадарлизиб, ярагъ тIалабдарахъес ва илдигъуна хIяжатунас.
  6. Асубируси мурад сархес сапарличи дуравхъунси гьункьяс ил закат буртIуси мерличи къаршиикибси виаллира сунела сапар ахирличи бикахъес хIяжатли биалли, илис закат бедлугуси саби.

Кьабулбараб Аллагьли ﷻ лебталалра закат. Амин!

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Суалти-жавабти

– Мурул-хьунул декIарбикили гIергъи хьунуйзиб муруйзибад къиян –хIекь чебахъахъес (компенсация) тIалаббарес ихтияр лебсив, эгер мурул цахIнаб хIербирухIели хьуна арцличил хIерирули кали виалли? – Эгер мурул хьуна арцличил хIерирули кали виалли, илини биалли дугьбачил иличи...


Имам аль-Байгьакьи

Абубакр ГIяхIмад ибну аль-ХIусейн ибну ГIяли ибну ГIябдуллагь ибну Муса аль-Хусравжирди аль-Хурасани, аль-Байгьакьи кьяйда валуси, акIубсири гьижрала 384 ибил дусла шягIбан базлизив, аль-Байгьакь мерла Хусравжирди шилизив. Аль-Байгьакь Нисабур (Нишапур) шагьарличибад гьарахъли ахIи мерлабиубсири,...


ДехIибала черихъни

Бусурман адам 13 – 14 дус виубхIейчивад балугълаваибси сай: хIебиалли, иличи дехIибала, дуббуцари ва цархIилти Аллагьлис ﷻ дирути гIибадатла жураби (фарзани) хъарти сари. Фарзла (паризала) цадехI дехIибала уркалунси 70 дус жагьаннабла цIализив вирар или цабехIти гIялимтани буруси пикри лебси...


Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

УчIанничи кагъар Урши, насихIят бурес гьамадси саби, амма ил кьабулбарес къиянбулхъан, сенахIенну ил кьутIкьусин кабилзан сунела хьуланас гьуни бедлугусилис, уркIилис къадагъаласи дигухIели. Хаслира багьуди касили хьалли нафслис гIелавад вашуси ва дунъялизи вархибси. Илала пикри хIясибли,...


ХIижаб бихнила 10 сабаб

Чумал дус гьалаб нуни хIижабла мягIна гьаргбарира, ва ЧевяхIсила уркIецIиличибли гьанна разидешличил ил бихулра. Иш белкIлизиб нуни бусурман хьунул адамтани хIижаб бихнила сабабтачила бурис. Рирхулра ишди баянтани цархIилти рузбира илгъуна баркьуди дураберкIахъес уркIичеббиру.   Се саби...