бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Закат бедлугути адамти

Закат бедлугути адамти

 

СяхI калкьни

 

«Рамазан базлизирти дуббуцари ванзалара заклара ургар дирар, закатуль-фитIр бедайчи. Ил бедили гIергъицун сари илди заклизи ахъдурцути.

 

Закатуль-фитIр бедес сайра, сунела хъалибаргра, сунечи хъартира берк-бержлизиб ва яшавлизиб гIеббуцес ахъри лебси гьарил адамличи чебси саби. Закатуль-фитIр сасес бирар гехIел журала-даражала адамтани, чус лебдешличибад закат сасес асубирути. Закатла садакьа бедили биэс бирар гIергъиси даражала адамтас: къарцинтас, мискинтас, закатлис къуллукъличибти адамтас, сагали бусурман дин кьабулбарибтас, дихьалис акьубатурти лугърас, чеблалиубтас, Аллагьла ﷻ гьунчиб бургъутас ва гьункьябас.

1.Къарциндеш гIердаибси, сунела лебдеш агарси, сунечи лайикьси хIянчи агарси, сунес хIериэс имкан агарси ва сунес кьайгимдеш дирути гIеббуцес ахъри агарси адам сай.

2.Мискин – ил лебдешра сунечи лайикьси хIянчила мерра лерси адам сай, амма илди илис яшав барес даарила кьадар диули ахIен.

  1. Закатла къуллукъчи – ил закат бурчахъес ва буртIахъес сунечи хъарбарибси адам сай.
  2. Сагали бсурман дин кьабулбарибси – или закат бедлугуси саби.
  3. Дихьалис баткаибти лугъри – сунела вегIлис белгиси кьадарлис баткаибти лугъри саби.
  4. Чебла лебси. ХIялалси кьасличил арц сасибси ва чардарес бажардихIейкибси адам сай.
  5. Аллагьла ﷻ гьунчив ургъуси. Илис закат бедлугуси саби дявти детурхуси мерличи ваэс ва илавад гIелавяхI чарухъес баарила кьадарлизиб, ярагъ тIалабдарахъес ва илдигъуна хIяжатунас.
  6. Асубируси мурад сархес сапарличи дуравхъунси гьункьяс ил закат буртIуси мерличи къаршиикибси виаллира сунела сапар ахирличи бикахъес хIяжатли биалли, илис закат бедлугуси саби.

Кьабулбараб Аллагьли ﷻ лебталалра закат. Амин!

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


ХIяжла дурхъадеш

Динна 5 рукнулизибад хIяж дурхъабарибси саби. Мисаллис, шагьадат, дехIибала, дуббацари - кьаркьа бируси рукну саби, закат - мас-хазнали бируси рукну саби. ХIяжлизиб биалли, Аллагьли ﷻ кIел журала гIибадат цаладяхъили сай, кьаркьа биркIантани ва масличил, ил багьанданра дурхъасилизи бейгIунси саби....


Кьурбан-байрам

ГIид аль-АдхIа—бусурмантала бекIлибиубси байрам саби. Ил Зуль-ХIижжа базла 10-ибил бархIи, ГIярафала бархIилис гIергъиси бархIи бехIбирхьуси саби. ГIид аль-АдхIалис гIергъити хIябал бархIи (11, 12, 13) «ташрикьла» бурхIни сари.   ГIид аль-АдхIала бархIилис гьалабси бархIи...


«Муриси къяналичиб кьутIкьуси бархьдеш гьалаб саби»

Гьалабван набзи бурибси къяна сабни аргъира.   АнцIбукьуни гIямрулизир сегъунти-дигара дирар. ЦацахIели къяна буресра чебиркути манзилти дирули дирар. Диннизибра бикIули бирар гIяхIдешлис къяна буралли, бунагь лебси ахIен или. Нуни аргъира къунба бугьути адамти имцIали биъни. Чули барибси...


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...


ХIяжла рукнурти

ХIяж динна рукнуртала ца саби, гIялам халкьла вегI Аллагьлис ﷻ бируси гIибадатуназибад халасигъуна. ХIяж адамличи гIямрулизиб гьачам баресцун саби чебси, сунени назру баралли ахIенси.   ХIяж чеббиънилис шел шартI лер: бусурман виъни, балугълавиъни, дагьричевси виъни, азадси виъни, хIяжбарес...